Porodično nasilje: Priča koja se godinama ponavlja

 

ON PIJE I BIJE, ONA PRIJAVI, PA RUKU MIJE

S.S. se napije, psuje i bije, a supruga S.M. beži u policiju da prijavi, ali na „pretres“ ili ne dolazi ili ga ne tereti. Oboje imaju jedva četrdesetak godina i četvoro dece. Osuđivan nekoliko puta za porodično nasilje na novčanu kaznu, a zadnji put na uslovnu. Iako je S.S.bez posla, OJT predlagalo i meru „odloženog krivičnog gonjenja“ prema kojoj bi uplatio 10.000 dinara u „humanitarne svrhe“ i ne bi bio podnet optužni predlog, a reč je o višestrukom povratniku koji čini isto krivično delo nasilja prema članovima porodice

 

Bio je S.S. u braku jedva četiri godine kada je osuđen 2004.godine zbog krivičnog dela iz člana 118. KZS i krivičnog dela iz člana 23. Zakona o javnom redu i miru na novčanu kaznu od 10.000 dinara. („Ko upotrebom sile ili ozbiljnom pretnjom da će napasti na život ili telo povređuje ili ugrožava telesni ili duševni integritet člana porodice……”čl .118a). Samo tri godine kasnije zbog krivičnog dela iz člana 194. KZ osuđen je na novčanu kaznu od 12.000 dinara.( „Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili dušeno stanje člana svoje porodice…“ čl. 194). Iste godine Javno tužilaštvo je podiglo optužni predlog protiv S.S. automehaničara bez zaposlenja, oca troje maloletne dece, jer je u porodičnoj kući, u alkoholisanom stanju, počeo bacati i lomiti stvari, a potom je udarao suprugu S.M. u glavu šakama, a zatim pesnicom u glavi i majku S.P. pa je tako “primenom nasilja, drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje članova porodice, čime je izvršio krivično delo “nasilje u porodici, član 194”. Sve se to desilo tokom novogodišnjeg “sijela”, u prisustvu i drugih bližih članova porodice, njegovog brata, sestre i zeta. S.S. je demantovao ove navode, tvrdeći da su njega napali zet i brat, da nikoga nije tukao, da je možda malo odgurnuo suprugu. Majka je dala izjavu da joj sin “ima problema sa alkoholom i kad pije maltretira sve ukućane, a kad je trezan dobar je čovek”. Potvrdila je navode iz optužnog predloga tražeći da ga pošalju na lečenje jer trezan nikoga ne bi udario. Na glavni pretres nisu došli ni okrivljeni, ni oštećene. Nisu to učinili ni naredne četiri godine. Sud je činio sve što je bilo na raspolaganju, tražio da se privede, ali se policija vraćala neobavljena posla jer je supruga S.M. tvrdila da radi u Crnoj Gori kao sezonski radnik, pa u Kragujevcu, Kraljevu i da ne zna adrese. U međuvremenu, S.M. je još jednom prijavila supruga u policiji zbog pretnji i psovanja, on je došao za njom u policijsku stanicu. Epilog je bio novi opštužni predlog koji je podneo Javni tužilac ali ovoga puta zbog krivičnog dela “napada na službeno lice u obavljanju dužnosti”. Veće (tada) Opštinskog suda u Prijepolju donelo je u decembru 2008.godine rešenje da se vodi jedinstven postuipak u slučaju S.S. Tokom naredne četiri godine zakazano je i otkazano 13 glavnih pretresa jer ni policija nije mogla da nađe S.S. Tako je Osnovni sud u Prijepolju u maju 2011. godine u krivičnom predmetu okrivljenog S.S. zbog izvršenja dva krivična dela po optužnom predlogu OJT od 2007. i 2008.godine doneo rešenje da se odbija optužni predlog za delo nasilja u porodici iz člana 194. zbog nastupanja apsolutne zastarelosti. U međuvremenu, porodica je uvećana za još jednog člana, pa umesto troje sada su S.S. i S.M. imali četvoro dece. Ali za razliku od ptužnog predloga za nasilje u porodice za koje je nastupila apsolutna zastarelost, još je bio aktuelan optužni predlog za napad na službeno lice u obavljanju službene dužnosti. Kako su od podizanja optužnice prošle već bile tri godine, postojala je i ovde opasnost od zastarelosti krivičnog gonjenja. Zato se u oktobru 2011.godine sudija obraća sudskom veću smatrajući da se S.S. “očigledno krije i izbegava vođenje postupka” te da su ispunjeni uslovi da mu se odredi pritvor. Sudsko veće je odredilo pritvor, a 2013.godine je izdata i poternica da se S.S. privede u Okružni zatvor.

OPTUŽNI PREDLOG “PAO” JER POLICAJCI TOKOM LETA NE NOSE JAKNE

Sudsko veće je ukinulo pritvor S.S. jer je na salušanju obećao da neće izbegavati vođenje postupka ali su mu oduzete isprave i zabranjen pristup zemljama EU, a izrečena mu je i mera zabrane napuštanja mesta boravka. Tako je konačno u decembru 2013.godine održan glavni pretres za krivično delo napada na službeno lice. OJT je predložilo sankciju od tri meseca zatvora. Oba policajca koja su dala iskaz pred OJT ovoga puta su izjavila da se ne pridružuju gonjenju. Prvi policajac je kazao da se baš i ne seća šta se sve događalo jer je “bilo davno” ali se seća da je S.S. drugog policajca hvatao za rame i jaknu, kao i da je njega drugom rukom uhvatio za rever jakne i udario u lice. Dugi policajac se nije sećao ničega, a u međuvremenu je napredovao u poslu i odselio u Beograd. Supruga S.M. takođe je izjavila na glavnom pretresu da se nije ništa desilo kao što stoji u optužnom predlogu, da njoj S.S. nije pretio i nije je psovao i da ona nije zbog toga došla u policijsku stanicu već samo da traži savet pošto je bio pripit. Kako je rekla dalje, S.S. je došao za njom i tražio da se vrati kući, a potom je upućena u drugu prostoriju ali je čula kada je policajac K.M. rekao njenom suprugu: “lijao lijao, pa dolijao”. I okrivljeni S.S. se setio te rečenice policajca ali je izjavio da su policajci lagali da ih je napao, da su oni njega tukli, te da nije mogao da ih hvata za jakne jer je bilo leto i jakne nisu ni imali na sebi u kancelariji.

Sud je zakazao još jedan glavni pretres uz zahtev da policija dostavi informaciju kakve uniforme nose policajci leti. Bio je januar 2014.godine kada je sud doneo oslobađajuću presudu jer je ocenio da nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje se tereti. Sud je utvrdio da su iskazi policajaca ”nelogični” (da je okrivljeni jednom rukom jednog policajca udarao u usta, a drugom rukom istovremeno drugog policajca držao za rame), te da se u izveštaju policije navodi da leti policajci nose letnju uniformu( košulje, a ne jakne). OJT je u martu 2014. uputilo žalbu Višem sudu u Užicu ali je ona odbijena i potvrđena je prvostepena oslobađajuća presuda. S.S je ukinuta mera zabrane napuštanja boravka u aprilu 2014. Samo godinu dana kasnije Osnovni sud u Prijepolju razmatraće novi opštužni predlog protiv S.S. Opet zbog nasilja u porodici.

KRIV JE

Naime, dok je još trajala žalba Višem sudu za krivično delo koje mu se stavljalo na teret S.S. je, prema optužnom predlogu OJT od maja 2015. ugrozio telesni integritet i duševno stanje supruge S.M. primenom nasilja, drskim i bezobzirnim ponašanjem u alkoholisanom stanjum, što je više puta ranije činio. On je 3.marta 2014. supruzi psovao majku, nazivao njenu porodicu fukarama i udario je otvorenom šakom u lice, gurao je i time počinio krivično delo nasilje u porodici, član 194. OJT je predložio kaznu zatvora od pet meseci. S.S. je negirao navode iz optužnog predloga prilikom saslušanja u tužilaštvu jer “ne pije godinu dana”. Supruga S.M. majka sina od 13 godina i kćerki od 11,8 i 5 godina navela je da od početka nije lepo živela sa S.S. da ga je u više navrata prijavljivala policiji zbog fizičkog i psihičkog maltretiranja, da su podnošene krivične prijave, da je osuđivan na novčanu kaznu i jednom uslovno. Kako se navodi u zapisniku sa saslušanja pred OJT ona je izjavila da se “pridružuje krivičnom gonjenju” i da je zahtevala da se obavesti i Centar za socijalni rad zbog smeštaja jer se plaši za svoju bezbednost. Glavni pretres održan je u novembru 2015.godine.

Zamenik OJT je naveo da se pre podnošenja optužnog predloga u postupku primene odloženog krivičnog gonjenja S.S. obavezao da će uplatiti 10.000 dinara, o čemu je OJT doneo naredbu u avgustu 2014. ali je S.S. odlagao uplatu, pa se tako sam optužio. Supruga je izjavila da se ne pridružuje krivičnom gonjenju kao I da je obaveštena da kao supruga ne mora da svedoči ukoliko ne želi. Međutim, ovoga puta je i upozorena na posledice ukoliko bude davala lažni iskaz. S.M. je kazala da se navedenog datuma nije ništa desilo, da nije ništa tačno što je zapisano u zapisniku i da ju je tužilac pitao samo za matični broj i ime oca, da je ona dala iskaz da nema problema sa mužem ali da je on bolestan, a ne može da se leči. Iako joj je predočen zapisnik koji je potpisala kod OJT, ona je ostala pri tvrdnji da “zapisano” ne stoji. Javni tužilac je bio uporan navodeći da je S.S. samim tim što je pristao da plati novčani iznos koji mu je naložen uveren da je izvršio delo. Oštećena je dala iskaz pred tužiocem i policijom ali je lažno svedočila pred sudom, smatra tužilac, jer se uplašila kazne zatvora koja je predložena, a koju je tužilac nameravao da smanji na uslovnu što je zavisilo od ponašanja aktera u postupku. Sudija Osnovnog suda u Prijepolju, ceneći sve navode, doneo je presudu da je S.S. kriv jer je izvršio delo porodičnog nasilja iz člana 194. te mu je izrekao uslovnu osudu na kaznu zatvora od 5 meseci koja se neće izvršiti ukoliko tokom naredne tri godine ne izvrši novi krivično delo. Kako je navedeno u obrazloženju, prilikom odmeravanja kazne sud je kao otežavajuću okolnost cenio njegovu raniju osuđivanost, dok je kao olakšavajuću okolnost cenio činjenicu da je nezaposleni otac četvoro dece.

 

Indira Hadžagić
Memnuna Cmiljanović
Polimlje

 

 

 

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.

ZutoCvece