ŠTO ME UDARI, ČOVEČE

K - 106/2013: NASILNIČKO PONAŠANjE

ŠTO ME UDARI, ČOVEČE

Kako je, po slovu zakona, došlo do toga da prekršajne prijave zastare a da krivične budu odbačene?

 

Opšta tuča počela je kada se jedan od učesnika javnog skupa, kasnije okrivljeni, zaleteo i glavom udario u uključenu kameru i glasno uzviknuo: “Što me udari, čoveče“. „Kao po komandi“ došlo je do „vucaranja“, „cimanja“, „batinanja“ „nokautiranja“, na kancelarijskim stolovima i podu, udaranja nogama, pesnicama...To se u opisu događaja navodi u krivičnoj prijavi koju su oštećeni podneli Osnovnom javnom tužilaštvu za nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu. Još se dodaje da je ova rečenica bila uvod za insceniranu tuču, posle koje je krenulo unapred planirano prebijanje. Sve se dogodilo u prostorijama opštine gde su se dve suprotstavljene strane, pobornici i protivnici izgradnje dve visoke brane na Limu, sukobile na javnoj raspravi organizovanoj povodom njihovog uticaja na životnu sredinu. Javnu raspravu organizovalo je Ministarstvo razvoja i zaštite životne sredine 15. avgusta 2012. godine.

Za poznavaoce lokalnih prilika ovo nije bilo neočekivano jer su se dva „zaraćena“ tabora, i pre javne rasprave, sporadično, pojedinačno i u grupama, susretali, vređali i optuživali jedni druge, što se vidi iz izjava sa saslušanja koje su prava rašomonijada jer su svi, i okrivljeni i svedoci, događaj videli iz svog ugla, svako okrivljujući drugu stranu. Pojedinci iz zavađenih tabora će naredne tri godine uposliti prijepoljsku policiju, Prekršajni i Osnovni sud, Tužilaštvo i brojne advokate.

S obzirom da je došlo do „okršaja“ između dve grupe koje su međusobno razmenile ne samo grube uvrede već i teške telesne povrede i narušili javni red i mir, nije teško pretpostaviti da su se u jednom momentu, pred nadležnim organima, okrivljeni našli u ulozi oštećenih i obratno. Prijave će „leteti“ na sve strane, u zavisnosti od toga koje je delo u nemilom događaju prepoznala policija a koje advokati.

Kako je onda došlo do toga da niko ne bude osuđen? Kako se desilo da krivične prijave od kojih je jednu Opštinsko tužilaštvo podnelo za teške telesne povrede a drugu oštećeni kao tužioci za nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu, budu odbačene? A sve po slovu zakona.

OD VIŠKA GLAVA NE BOLI

Policija koja je po pozivu došla na lice mesta da umiri strasti, biće, kako pravila službe i nalažu, najhitrija. Odmah će, samo tri dana nakon tuče i saslušanja svedoka i učesnika, 18. avgusta, podneti Prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za ugrožavanje javnog reda i mira i spokojstva građana. Po njemu će Prekršajni sud i postupiti 21. septembra, donoseći odgovarajuće rešenje. Među okrivljenima će se naći kako zaštitnici reke Lim, Dragoljub Simović i Esad Kurbegović, koji je izvukao najdeblji kraj jer je nakon tuče završio u bolnici sa polomljenim nosom, jagodičnom kosti, povratnom amnezijom i bezbroj krvnih podliva i modrica po telu, tako i pobornici izgradnje brana, Ismet Ćorić, Adnan Sinančević, koji je jedno vreme bio angažovan i kao obezeđenje u kompaniji REV, investitoru izgradnje brana, i poljoprivrednik, Sejfo Gojak, tadašnji odbornik SO.

Policija nije ignorisala hematome i lomove Kurbegovića pa je ujedno podnela i krivičnu prijavu protiv Adnana Sinančevića za njihovo nanošenje. Opštinsko javno tužilaštvo takođe reaguje veoma brzo i samo u roku od 7 dana, već 22. avgusta, Osnovnom sudu podnosi optužni predlog protiv Sinančevića zbog toga što je teško telesno povredio oštećenog .

Tužiteljka Jasminka Bošković predlaže između ostalog, da se Sinančević oglasi krivim i kazni po zakonu, uz obavezu plaćanja troškova krivičnog postupka.

Sledi još jedna krivična prijava koju Tužilaštvu protiv Sinančevića i još pet lica podnosi advokat Sreten Djorđević za njihovo nasilničko ponašanje. Prema rečima advokata Djorđevića, koji je ujedno bio i svedok događaja, od Tužilaštva je, ne tako brzo, stigao odgovor da je krivična prijava odbačena sa obrazloženjem da nema elemenata za nasilničko ponašanja. Zato je on 13. februara 2013. godine presavio tabak i Osnovnom sudu u Prijepolju podneo Opštužni predlog oštećenih kao tužilaca, Esada i Amela Kurbegovića i Zorana Ružića. Oni za nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu terete Adnana Sinančevića, Ismeta Ćorića i Sejfa Gojaka sa Djušić Milanom, iz Beograda, inače pomoćnikom direktora kompanije REV, Enesom Melićem, i Edinom Solakovićem iz Brodareva.

BOSANSKI JEZIK „UKISELIO“ SLUČAJ

I pored blagovremenog reagovanja policije, Prekršajnog suda i Tužilaštva „predmet“ počinje da se „kiseli“ upravo na prvom, prekršajnom nivou, jer se okrivljeni Adnan Sinančević poziva na bosanski jezik. On traži da se u postupku obezbedi ovlašćeni sudski tumač za bosanski jezik i da mu se sva „pismena“ dostave na ovom jeziku.

Advokat Sreten Djorđević, ujedno i krunski svedok, odbio je da svedoči u prekršajnom postupku. On je rekao da će sudu zvanično dostaviti dokaz u krivičnom postupku koji se vodi za ovaj događaj. Advokat Djorđević je, takođe, predložio da se, „postupak u ovom predmetu prekine do okončanja krivičnog postupka“.

Sve vreme, između dva suda, policije i Tužilaštva se odvija veoma živa komunikacija pa je Prekršajni sud od Osnovnog suda 04. septembra 2013. godine dobio potvrdu da je zaista pokrenuto više krivičnih postupaka u vezi predmetnog događaja. Shodno tome, sudija Ragib Šahović 07. 10. 2013. godine prekida prekršajni postupak. U rešenju se kaže, između ostalog, da će se „prekršajni postupak nastaviti kada prestanu smetnje koje su ga izazvale“.

Glavna smetnje za vođenje prekršajnog postupka bila je bosanski jezik i nemogućnost suda da obezbedi sudskog tumača, zbog čega je pred prijepoljskim sudovima „fermentiralo“ dosta postupaka. Tako je sredinom avgusta nastupila apsolutna zastarelost i za vođenje ovog prekršajnog postupka pa ga rešenjem od 23. septembra 2014. godine, sudija obustavlja.

Nije, međutim, nastupila zastarelost za krivični postupak jer se 19. 02. 2013. pred Osnovnim sudom, našao Optužni predlog oštećenih kao tužilaca za nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu.

NE BIS IN IDEM“

Predmet K - 106/2013 je bio „na stolu“ sudije Milana Vasiljevića, 01. januara 2014. godine, a 15. januara 2015. godine, sudija je, posle ispitivanja i pribavljanja pravosnažnog rešenja Prekršajnog suda, odbacio optužni predlog oštećenih.

On se u svom obrazloženju pozvao na Ustav Republike Srbije kojim je propisano da niko ne može biti gonjen niti kažnjen za krivično delo za koje je pravosnažnom presudom oslobođen ili osuđen niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog. Shodno tome, zabranjen je krivični progon ili suđenje za drugo delo ukoliko ono proizilazi iz istih ili činjenica koje su biti iste.

„Njihova bi osuda u ovom postupku, kaže se u obrazloženju sudije, predstavljala povredu njihovih osnovnih ljudskih prava da im se dva puta ne sudi za iste radnje i isto delo.“

Uvidom u spise OJT i Prekršajnog suda, Vasiljević je, takođe, zaključio da iz njih ne proizilazi dovoljno dokaza da su okrivljeni saizvršioci, učestvovali u izvršenju krivičnog dela na način na koji su to optuženi te da nema dovoljno dokaza da su učinili delo koje je predmet optužbe.

To da zbog zastarevanja u prekršajnom postupku neće ni biti suđenja pred Osnovnim sudom, da oštećeni neće biti procesuirani, da će okrivljeni ostati nekažnjeni za krivično delo nasilničkog ponašanja počinjeno na javnom skupu na očigled više od 50 učesnika i da neće dobiti čak ni satisfakciju za pretrpljene teške telesne povrede, slomljen nos, jagodična kost, amneziju...veoma je uznemirilo oštećene tako da odmah izjavljuju žalbu na ovakvo rešenje sudije.

U žalbi Višem sudu u Užicu, advokat Djorđević navodi da je sud pogrešno primenio odredbu „ne bis in idem“ i propis o zabrani dvostrukog kažnjavanja. Dvostruko gonjenje, ističe, zabranjeno je za isto krivično delo.

 

„I JARE I PARE“

Nakon obustavljanja prekršajnog postupka okrivljeni su se blagovremeno obratili Prekršajnom sudu tražeći nadoknadu troškova prouzorokovanih suđenjem. Pojedinačni troškovi koji su nastali angažovanjem advokata iznosili su i do 90.000 dinara za sačinjavanje podnesaka, zastupanja na svakom održanom i neodržanom ročištu. Oslobađeni od svake krivice oni u ovom postupku nisu pretrpeli ni najmanju štetu.

 

U konkretnom slučaju okrivljenima u prekršajnom postupku nije suđeno za isto delo već samo za isti događaj, što je sasvim različito. Optužnim predlogom, smatra dalje Djorđević, okrivljenima je stavljen na teret kvalifikovani oblik nasilničkog ponašanja sa posledicama nastanka teških telesnih povreda Esada Kurbegovića, za šta okrivljenom nije suđeno.

Advokat Djorđević u žalbi konstatuje takođe, da „prekršajni postupak suštinski nije ni vođen, zbog čega je nastupila zastarelost“ i da oštećeni smatraju da je došlo do „namernog izazivanja zastarelosti iz razloga koruptivne prirode i radi izbegavanja odgovornosti okrivljenih“. Po njegovom mišljenju «leđa» okrivljenih čuvala je kompanija REV kao investitor hidrocentrala na Limu.

U žalbi Višem sudu, advokat predlaže da „u zakonitom postupku oslobođenom od svake sumnje u pritisak političara i koruptivnog kapitala, sud ukine rešenje i predmet vrati u krivični postupak radi procesuiranja okrivljenih“.

Viši sud u Užicu, međutim, jednoglasno donosi rešenje kojim žalbu oštećenih kao tužilaca odbija kao neosnovanu. U rešenju se konstatuje da je sud pravilno primenio određene članove zakona i da bi „naknadnim krivičnim postupkom došlo do ponavljana svojstva okrivljenog u istoj kažnjivoj stvari čime bi bilo povređeno načelo „ne bis in idem“.

Time je stavljena velika tačka na ovaj sudski proces. Zbog suđenja i zastarevanja u prekršajnom postupku, zastareo je i optužni predlog OJT protiv Sinančevića, za nanošenje teških telesnih povreda, podnesen u avgustu 2012. godine. Prašina je prekrila i CD sa video snimcima događaja koji je, po rečima oštećenih, trebalo da bude uvršten u dokazni materijal na suđenju, do kog nije došlo.Sa iste one kamere s početka priče.

Sve bi bilo drugačije, tvrdi advokat Djorđević, da policija nije napravila neoprostivu grešku podnoseći i prekršajnu prijavu: „Imali su medicinsku dokumentaciju i saznanje da su ispunjeni svi elementi krivičnog dela, teške telesne povrede i osnov za podnošenje samo krivične prijave Tužilaštvu. Nisu mogli da ne znaju da će doći do njihovog oslobađanja od očitog krivičnog dela“, kaže Djorđević ističući da se tako šalje ružna poruka nasilnicima da mogu proći nekažnjeno i nastaviti sa takvim ponašanjem.

Memnuna Cmiljanović

Indira Hadžagić Duraković

Polimlje

 

 

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.

ZutoCvece