Коментар дана

  • Dačiću, pederu

    06.09.2017

    Kasno, posle ponoći, iz dubokog sna, prenuo me je fiksni telefon. Kada je posle treće zvonjave naglo prekinuta veza, znao sam da je stvar ozbiljna.

    Odmah sam postupio po posebnom protokolu.

    PrekoTwittera, u Direct Message, poslao sam poruku: “Vazduh gori, kao da nebo trepti”.

    Sa druge strane, naWhatsApp, stigao mi je odgovor: “Sprema se oluja”.

    Opet je zazvonio fiksni telefon.

    “Das Ist Walter”, čulo se sa druge strane žice.

    Izveštaj kratak, precizan, sa svim važnim detaljima.

  • Sastanak sa Disićem

    31.08.2017

    Od kad je veka i ”Simpa”, plate, ali one izistinske, rukovodećeg menadžmenta ovog, ne li, “nosioca privrednog razvoja na jugu Srbije”, bila su poput tajne Svetog grala. Mislim da ni Den Braun, uz svu dokazanu maštovitost, ne bi uspeo da otkrije “Dragomirov kod” po kojem su direktori “Simpa”, sa zvanično relativno skromnim primanjima, kupovali kuće, stanove, lokale, gradili vikendice…

  • Botovi na potez

    25.08.2017

    Montaža ili ne, tek pre neki dan jedna objava na socijalnoj mreži izazvala je ambivalentna osećanja u Srba.

    Post se ticao partijskih vojnika, tzv. „botova“, koji svoj stranački sendvič zarađuju „pošteno“ - pljuvanjem političkih oponenata i svih koji se usuđuju da ne misle kao On(i).

    Reč je zapravo o mejlu tih i takvih koji je polarizovao Srbiju.

    Naprednu, i onu „drugu“ „plaćeničku, omađijanu slepom mržnjom prema Aleksandru Vučiću“.

  • Vranje, grad blizu Vladičinog Hana

    25.08.2017

    Da li je Slobodana Milenković smenjen, samo mu još to niko nije rekao?

    Detronizacija, ali ne samo gradonačelnika, logičan je politički ishod dosadašnje vladavine ove garniture koja svakim danom, u svakom pogledu, ubrzano pokazuje da ovaj grad, kakav god da je, ipak, ne zaslužuje vlast kakvu trenutno ima.

    I da ne bi bilo nedoumica, za ovakvu procenu učinka aktuelne političke ganiture i prvog čoveka grada nije dominantan razlog “afera insignija”, kako bi se moglo pomisliti na osnovu medijske prašine koju podiglo Milenkovićevo letovanje.

  • Crveni alarm u Vranju

    17.08.2017

    Stajao sam na vratima malecke redakcije „Vranjskih“ i fizički osećao neprijateljstvo. Iz jednog ugla je dopirao posebno snažan prezir. Iz drugog namerno i potpuno ignorisanje, iz trećeg nešto kao loše suspregnuti podsmeh.  „Ovo će ići teže nego što sam mislio“, pomislio sam.

  • O "Piano summer", još jednom

    16.08.2017

    Pratim iz daljine Piano Summer u Vranju. Gledam program na sajtu, a onda i objave na Fejsu. Sutradan, po koncertu, pogledam i fotografije od prethodnog dana. Ne čujem doduše koncerte, ali, kada pročitam da je na programu velika Betovenova sonata op.106, “Hamerklavir”, onda znam da je pod prste ne bi ni smeo, a ni mogao, uzeti neko ko klavirom ne vlada suvereno.

  • Hey Joe, where you goin'

    10.08.2017

    Goran Djorđević, poznatiji kao Djoša, kod prijatelja insistira da ga zovu „Joe (Džo)“ . Nekako, ovo „Djoša“ ne ide mu više uz karakter, i naročito funkciju.

    Nekom ko nosi naočari na vrh čela i izvuče košulju, onako mladalački, nehajno  iz pantalona, zaista više ne pristaje ovaj malo ljakse nadimak.

    „My name is Joe. Goran Djorđević Joe”!

    Zvuči, je l’ da?

    E, taj Džo, kako navodi rukovodstvo Vodovoda, ima problema sa zdravljem.

  • Aleluja, napredna oluja

    06.08.2017

    Imam jednog prijatelja, zdrav, prav celog života, volu je mogao rep da iščupa, al' zakači „bata raku“, spozna tamniju stranu životarenja i iracionalan strah od smrti.

    Skrpe ga, međutim, i nekako oporave lekari, sekli su ga mesec dana, odstranjivali neke intimne delove tela, vratili u opipljivu dimenziju, te čovek, poluprepariran, pod pretnjom recidiva i danonoćnom opsadom sumornih misli, pita one doce šta mu valja činit' u pogledu daljeg sleda događaja i produženja tog kratkog, ali ipak slatkog života na planeti Zemlji.

  • Gašiću milioni, lokalcima mrvice

    05.08.2017

     

    Najnoviji primer iz Vranja je prava paradigma odnosa vlasti prema lokalnim medijima. Jedan od najpoznatijih lokalnih medija u Srbiji nedeljnik „Vranjske“ dobio je na konkursu u svom gradu „ogromnih“ 150.000 dinara, dok je OK radio prošao malo bolje i dobio čitavih 200.000 dinara. Ova dva medija su pravi vranjanski brend, ali nisu po volji lokalnih moćnika kojima se ne sviđaju teme i način na koji ih obrađuju ovi mediji. Ti isti moćnici će se uvek „vaditi“ na priču da je tako odlučila komisija.

     

    ČINjENICE: Činjenice, međutim, ne mogu da budu opovrgnute tako lako.

ZutoCvece