Završeni su još jedni, 37. „Borini pozorišni dani“, koji su se odvijali pod ničim izazvanim naslovom „Optimisti“.
Nije to optimizam, nego su ti, koji su pravili ovu priču, optimisti, zainat stvarnosti u kojoj žive.
Jedva su ti Dani okupili 1.000 gledalaca, a koštali su milione, zašto i čemu, znaju, ako znaju, oni koji su te pare odobrili.
Premijerka Ana Brnabić je sve potanko objasnila Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta. Ne bih o tome ima li "objektivnog novinarstva", još manje koliko se u Srbiji cene istraživački novinari.
Ima tu kompetentnijih od mene. Recimo, "narkoman" Stevan Dojčinović.
Brnabićka se, međutim, pred evropskim parlamentarcima dohvatila i Vranjskih. E, tu bih morao nešto da kažem.
Mora da Nenad Milojević, zvaćemo ga od milošte Šone, ima moć „keramičke teleprontacije“ kada je kadar stići da, sa svojom ekipom iz stranačke parauniformne jedinice za (a)socijalna pitanja zvane Savet, obiđe onolike babe i dede po vrletima vranjskog krajolika.
Da budem najiskreniji, do pre neki dan nisam ni znao da domicilni naprednjaci imaju tako dragocenu ličnost u svojim redovima.
Onakav frontmen i istinski simbol napredne bratije svojim raskošnim habitusom i humanitarnim djelom više nego dostojno reprezentuje družinu ljudi bez biografije.
Koliko li se Aleksandar Vučić razočarao kad u 6.30 ujutru nije uhvatio novinara na spavanju? Propala mu konferencija za medije.
Kad je Aleksandar Vučić telefonom pozvao urednika i osnivača Vranjskih scenario je već bio napisan, a predsednik je u glavi grmeo:
Legenda je po definiciji, između ostalog, priča o neobičnom događaju.
A, kud ćete neobičnije od one da su pripadnici vladajuće nomenklature na lokalu, eminentni članovi SNS-a, spremni da odgovaraju na pitanja novinara "Vranjskih"?!
A da pritom ne zahtevaju da im se novinarska legitimacija pošalje faksom, ili na uvid dostavi ugovor sklopljen sa poslodavcem.
Kako je počelo, tražiće i zubne kartone.
Ako se sveprisutnim funkcionerima ispune ovi preduslovi, mogu onda da, ako im je volja i poklope im se sazvežđa, možda odgovore.
Zoran Veličković, alias Zuja, po političkom ubeđenju tvrdokorni napredni socijalista, većinski vlasnik Radio televizije Vranje i TV Bujanovac, počeo je da uzvraća finansijske usluge Srpskoj naprednoj stranci.
Drže ga „za reč“, jer mu je na poslednjem gradskom konkursu za sufinansiranje medijskih projekata i po ugovoru za prenošenje sednica gradske skupštine u Vranju omogućeno da dobije ukupno 8,2 miliona dinara ili skoro 70.000 evra.
Ne postoji, valjda, teži, mučniji trenutak u životu jednog novinara od situacije kad pišeš poslednji uvodnik, zapravo, više neku vrstu nekrologa novinama koje, posle 23 godine, prestaju da postoje.
A zapravo, i ne radi se o papiru, tekstovima, fotografijama. Za sve nas "Vranjske" su bile više od medija, mesta, firme u kojoj radiš neki posao ne bi li osigurao golu egzistenciju.
U Vranju se ovih dana otpuštaju učitelji i nastavnici, nema dece, kažu nadležni, po nekim računicama cela jedna škola.
Ali, Sorabi, a među njima naravno i Vranjanci, ne bi bili to što jesu, a da ne nađu formulu za rešavanje problema, u ovom slučaju za razmnožavanje.
I to je, onako sofisticirano, lepo upakovano u – reklamu.
Reklama je, po definiciji, kratka medijska forma, u kojoj se na jedan sugestivan način promoviše određeni proizvod, koji, podrazumeva se, rešava određeni problem bolje od konkurencije.
Dilema da li je u pitanju ubistvo s prizvukom krvne osvete ili “tek” teško krivično delo, nametnula se sama po sebi tek nekoliko sati posle smaknuća Jugosava Cvetanovića u sredu noću u centru Vranja.
Javnosti su poznate indikacije koje ukazuju da se radi o krvnoj osveti - brat ubijenog Jugoslava osumnjičen je za ubistvo Nikole Bojovića koje se dogodilo 2013. godine.
Pravo javnosti da zna, što je, logično, suprotno od namere da se stvari od nje skrivaju kako bi se pučanstvo držalo u neznanju ili zabludi, jedno je od osnovnih načela demokratije.
Ali, ako uzmemo za primer poslednja dešavanja u vezi sa „Vranjskim“, jasno ćemo uočiti da je pomenuto pravo u koliziji sa onim što govore premijerka Ana Brnabić i za ovu priliku „odvrzani“ kerovi, trbuhozborci čija se profesija sastoji od izveštavanja u privatnom interesu porodice na vlasti i onih kojima porodica dozvoli da njihov džepni interes bude iznad javnog.
