Ne postoji, valjda, teži, mučniji trenutak u životu jednog novinara od situacije kad pišeš poslednji uvodnik, zapravo, više neku vrstu nekrologa novinama koje, posle 23 godine, prestaju da postoje.
A zapravo, i ne radi se o papiru, tekstovima, fotografijama. Za sve nas "Vranjske" su bile više od medija, mesta, firme u kojoj radiš neki posao ne bi li osigurao golu egzistenciju.
U Vranju se ovih dana otpuštaju učitelji i nastavnici, nema dece, kažu nadležni, po nekim računicama cela jedna škola.
Ali, Sorabi, a među njima naravno i Vranjanci, ne bi bili to što jesu, a da ne nađu formulu za rešavanje problema, u ovom slučaju za razmnožavanje.
I to je, onako sofisticirano, lepo upakovano u – reklamu.
Reklama je, po definiciji, kratka medijska forma, u kojoj se na jedan sugestivan način promoviše određeni proizvod, koji, podrazumeva se, rešava određeni problem bolje od konkurencije.
Dilema da li je u pitanju ubistvo s prizvukom krvne osvete ili “tek” teško krivično delo, nametnula se sama po sebi tek nekoliko sati posle smaknuća Jugosava Cvetanovića u sredu noću u centru Vranja.
Javnosti su poznate indikacije koje ukazuju da se radi o krvnoj osveti - brat ubijenog Jugoslava osumnjičen je za ubistvo Nikole Bojovića koje se dogodilo 2013. godine.
Pravo javnosti da zna, što je, logično, suprotno od namere da se stvari od nje skrivaju kako bi se pučanstvo držalo u neznanju ili zabludi, jedno je od osnovnih načela demokratije.
Ali, ako uzmemo za primer poslednja dešavanja u vezi sa „Vranjskim“, jasno ćemo uočiti da je pomenuto pravo u koliziji sa onim što govore premijerka Ana Brnabić i za ovu priliku „odvrzani“ kerovi, trbuhozborci čija se profesija sastoji od izveštavanja u privatnom interesu porodice na vlasti i onih kojima porodica dozvoli da njihov džepni interes bude iznad javnog.
Gase se „Vranjske“, stojte galije carske.
Takve se neke asocijacije rađaju na vest da "Vranjske", posle 23 godine neprekidnog izlaženja i 1.069 brojeva, prestaju da izlaze.
Preturile su preko glave (i zaglavlja) sankcije, izolaciju, crveno-crnu koaliciju, bombardovanje, ali Vučićevu vlast nisu mogle.
Mira Marković je mila majka za njenog pulena Vulina.
Postoji jedna opaka bolest koja se naziva “kriza svesti”. U medicini ima stručni naziv i šifru 345.4. Bolest se devedestih širila poput epidemije, mada je i danas prisutna. Inficirani mogu da se prepoznaju, kako kaže nauka, pre svega, po iluzijama i jakim halucinacijama.
Malo je, međutim, poznato da su za pronalaženje leka protiv ove opake bolesti zaslužni upravo naši lekari, ali, pre svega jedan ovdašnji političar.
Zbog toga je ova bolest dobila i sufiks, tako da je sada u domaćim krugovima poznata kao 345.4/SRS/SNS.
By 2Pak Buki feat DJ Senta,
(Letterbox Version)
Ja sam 2Pak Buki,
Političar po struki
ovo je moja story
kriv sam što Banja
zamal da izgori.
Ref: I zato, pre, posle i nakon
Pali Buki, pali, naprednjaci su zakon
I kao što rekoh,
Ja sam 2Pak Buki,
Političar po struki
Život me nije mazio
ali ja sam čvrsto gazio
Odoh prvo kod Mladje
Računam, ekspertske sam bio gradje
Kasno, posle ponoći, iz dubokog sna, prenuo me je fiksni telefon. Kada je posle treće zvonjave naglo prekinuta veza, znao sam da je stvar ozbiljna.
Odmah sam postupio po posebnom protokolu.
PrekoTwittera, u Direct Message, poslao sam poruku: “Vazduh gori, kao da nebo trepti”.
Sa druge strane, naWhatsApp, stigao mi je odgovor: “Sprema se oluja”.
Opet je zazvonio fiksni telefon.
“Das Ist Walter”, čulo se sa druge strane žice.
Izveštaj kratak, precizan, sa svim važnim detaljima.
Od kad je veka i ”Simpa”, plate, ali one izistinske, rukovodećeg menadžmenta ovog, ne li, “nosioca privrednog razvoja na jugu Srbije”, bila su poput tajne Svetog grala. Mislim da ni Den Braun, uz svu dokazanu maštovitost, ne bi uspeo da otkrije “Dragomirov kod” po kojem su direktori “Simpa”, sa zvanično relativno skromnim primanjima, kupovali kuće, stanove, lokale, gradili vikendice…
Montaža ili ne, tek pre neki dan jedna objava na socijalnoj mreži izazvala je ambivalentna osećanja u Srba.
Post se ticao partijskih vojnika, tzv. „botova“, koji svoj stranački sendvič zarađuju „pošteno“ - pljuvanjem političkih oponenata i svih koji se usuđuju da ne misle kao On(i).
Reč je zapravo o mejlu tih i takvih koji je polarizovao Srbiju.
Naprednu, i onu „drugu“ „plaćeničku, omađijanu slepom mržnjom prema Aleksandru Vučiću“.
