Коментар дана

Vranjancima ne treba posebno predstavljati Simu Skenera. Za one koji nisu sa juga Srbije Sima je, pa hajde da kažem, biznismen.

Mogla bi ova etikecija da se nijansira raznim pridevima, ali za poentu to i nije od presudnog značaja, pa bih izbegao detaljniji opis ove živopisne ličnosti.

Zašto je on važan u mom životu, a i šire?

Upoznao sam ga poodavno, još na početku novinarske karijere. U to vreme, pre tri decenije, Sima Skener je poslovao sa jednom firmom iz obližnjeg Vladičinog Hana.

U petak, 22. decembra po novom, a 9. decembra po starom kalendaru, leta Gospodnjeg 2017. oglasiće se ponovo portal Vranjskih.

Zbog teške finansijske situacije u Narodnom pozorištu u Kragujevcu, na inicijativu lokalne vlasti, 1961. godine, organizovana je raspravu posle koje je trebalo doneti konačnu odluku o ukidanju te institucije kulture.

Autori ove ideje pročitali su 24 referata pripremljena sa ciljem da javnost ubede u neophodnost ovog nemilog čina.

Vranje jednog popodneva. Hladnjikav, ali prijatan dan. U centru grada, ispred pošte idem prema Grave osiguranju.

Na drugoj saobraćajnoj traci, ispred prodavnice novina i radionice za izradu ključeva, začuh škripu kočnica i tup udarac: u belog „juga“ otpozadi udara terenska „lada“’ višnja boje.

Radoznalo sam požurio preko zelene površine koja deli dve saobraćajne trake prema mestu udesa.

U tom trenutku, kao na filmu, vozač „lade“ hitro zaobilazi „žrtvu“ i naglo skreće u levo, pravo u mene.

Prvi put u svojoj istoriji Surinam je povukao priznanje Kosova, što je nezapamćeni diplomatski uspeh Srbije, a Vranje se brojnim inicijativama uključilo u obeležavanje ovog grandioznog događaja.

Eto, jedna takorekuć svetska sila poput prijateljskog i susednog nam Surinama stala je na našu stranu u odbrani „kolevke srbstva“.

Završeni su još jedni, 37. „Borini pozorišni dani“, koji su se odvijali pod ničim izazvanim naslovom „Optimisti“.

Nije to optimizam, nego su ti, koji su pravili ovu priču, optimisti, zainat stvarnosti u kojoj žive.

Jedva su ti Dani okupili 1.000 gledalaca, a koštali su milione, zašto i čemu, znaju, ako znaju, oni koji su te pare odobrili.

Premijerka Ana Brnabić je sve potanko objasnila Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta. Ne bih o tome ima li "objektivnog novinarstva", još manje koliko se u Srbiji cene istraživački novinari.

Ima tu kompetentnijih od mene. Recimo, "narkoman" Stevan Dojčinović.

Brnabićka se, međutim, pred evropskim parlamentarcima dohvatila i Vranjskih. E, tu bih morao nešto da kažem.

Mora da Nenad Milojević, zvaćemo ga od milošte Šone, ima moć „keramičke teleprontacije“ kada je kadar stići da, sa svojom ekipom iz stranačke parauniformne jedinice za (a)socijalna pitanja zvane Savet, obiđe onolike babe i dede po vrletima vranjskog krajolika.

Da budem najiskreniji, do pre neki dan nisam ni znao da domicilni naprednjaci imaju tako dragocenu ličnost u svojim redovima.

Onakav frontmen i istinski simbol napredne bratije svojim raskošnim habitusom i humanitarnim djelom više nego dostojno reprezentuje družinu ljudi bez biografije.

Koliko li se Aleksandar Vučić razočarao kad u 6.30 ujutru nije uhvatio novinara na spavanju? Propala mu konferencija za medije.

Kad je Aleksandar Vučić telefonom pozvao urednika i osnivača Vranjskih scenario je već bio napisan, a predsednik je u glavi grmeo:

Legenda je po definiciji, između ostalog, priča o neobičnom događaju.

A, kud ćete neobičnije od one da su pripadnici vladajuće nomenklature na lokalu, eminentni članovi SNS-a, spremni da odgovaraju na pitanja novinara "Vranjskih"?!

A da pritom ne zahtevaju da im se novinarska legitimacija pošalje faksom, ili na uvid dostavi ugovor sklopljen sa poslodavcem.

Kako je počelo, tražiće i zubne kartone.

Ako se sveprisutnim funkcionerima ispune ovi preduslovi, mogu onda da, ako im je volja i poklope im se sazvežđa, možda odgovore.

Zoran Veličković, alias Zuja, po političkom ubeđenju tvrdokorni napredni socijalista, većinski vlasnik Radio televizije Vranje i TV Bujanovac, počeo je da uzvraća finansijske usluge Srpskoj naprednoj stranci.

Drže ga „za reč“, jer mu je na poslednjem gradskom konkursu za sufinansiranje medijskih projekata i po ugovoru za prenošenje sednica gradske skupštine u Vranju omogućeno da dobije ukupno 8,2 miliona dinara ili skoro 70.000 evra.