A taman nam je je lepo krenulo, na ovu vrućinu - karirani stoljnjak, junačka šljivovica, zidarski „zajčarac“, pa kad se raazveženo - četnici, Draža, Ravna Gora...
Lepo, sve dok se neka ispičutura se priseti kad je studirao u srpskoj prestonici Prištini i vojevao sa tada četnikom - početnikom Slobodanom Milenkovićem, koji je danas poznatiji kao aktuelni gradonačelnik Vranja, još poznatijim po „insigniji“, a najpoznatiji kao Gonzi.
Piše se fudbalska istorija: Surdulica će u sredu, 23. maja, biti fudbalski i sportski epicentar Srbije.
Odlukom Skupštine Fudbalskog saveza Srbije (FSS), lokalnoj samoupravi, sportskim radnicima i svim građanima ove opštine, poverena je organizacija pravog sportskog spektakla,sportskog događaja za najveće fudbalske sladokusce – finala Fudbalskog kupa Srbije, najmasovnijeg sportskog takmičenja u zemlji.
Biće to najveći sportski događaj u Surdulici i na jugu Srbije, spektakl koji bi poželele i veće, i ekonomski jače sredine.
„Knjige u ruke braćo i sestre, knjige! Ne zvona i praporce! Samo će vas knjige uvesti u red razvijenih evropskih naroda!“ uzvikivao je Dositej Obradović neprosvećenom srpskom narodu.
A najbolje su ga izgleda čuli i poslušali, ali tek danas, u OŠ “Vuk Karadžić” u Vranju. Doduše, mnogi upućeniji kažu da ovde nije reč o knjigama, nego o privilegijama, rabatima, putovanjima, jednom rečju, o parama.
Od kako postoji politika, svuda, pa i u Vranju, lekari se guraju u nju kao da nešto dele džabe.
Političari računaju da ih narod zna, pa što da ne uzmu još po neki glasić, ali, nije mi jasna računica lekara - niti im glava nešto razume od politiku, niti su škole za to učili, ali, uporno srljaju napred.
Obično su to neostvareni stručnjaci, neuspešni u svom poslu, mada ima i retkih, suprotnih primera.
Sad, gradonačelnik Vranja je lekar koji se uporno potpisuje sa dr, mada na ovom poslu ne namešta ljudima ruke i nove, što bi uz dr nekako i išlo...
Treba li, zaista, tući švalerku svoga muža svakako je pomalo seksističko pitanje.
Kakva je Vranje kasaba, ovde bi još moglo da se i pita treba li tući i švalera svoga muža, ali, dotle, valjda, još nije došlo.
Dakle, ovih dana se priča da je jedna ojađena supruga jednog visokog gradskog funkcionera uhvatila ženu koja je „u kombinaciji“ sa njenim mužem i pošteno je naplavila.
Koliko je bila ljuta pokazuje i premeštanje te osobe iz Gradske uprave u jedno javno preduzeće, da joj uopšte više nije pred očima.
Ludilo državotvornosti ovih dana, pored svih ostalih muka, svom snagom pogodilo je i Vranje.
Kao da je malo što Hey Joe nosi naočare na vrh glave, što se organizuju dve „Borine nedelje“, što se ulice asfaltiraju peskom, nego grad sada drma i nova groznica, virus državotvornosti.
Pošto se pokazalo da je podizanje nacionalne svesti novim jarbolima jalov posao, vlasti su se sada setile i novih metoda rasvešćivanja proglupelog naroda.
Na Pasuljanskim livadama održava se vojna vežba na kojoj govori lično Overlord, slučajno baš u času nove eskalacije sukoba oko Kosova.
Jedna zla i posve opaka engleska kletva glasi: dabogda sanjao da nisi platio porez.
Ova kletva u slobodnom prevodu na srpski jezik glasi: dabogda platio porez pa ti država odmah vratila pare.
Ne izmišljam ništa – sami Bog mi je svedok.
Oni, koji bi (eventualno) hteli da provere, mogu to da učine svakoga dana od Vranju, u Lokalnoj poreskoj administraciji, od 07,30 do 15,30 časova, doduše verovatno samo uz pomoć Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja.
Iako dugo živim u Banji, u proteklih par godina nisam imao potrebe za nekim pešačkim turama i u mestu sam najdalje od kuće pešačio samo do prve prodavnice ili kafane.
Pre par dana kao suvozač dođem u situaciju da odem čak do trga ispred Specijalne bolnice.
Bio sam zaprepašćen kao Pinki kada je video Tita kad sam spazio „novu“ fontanu na trgu ispred bolnice.
Bio sam apsolutno šokiran jer mi nije bilo jasno da li je bolesniji um smislio ili odobrio postavljanje onog civilizacijskog rugla u samom centru Banje.
Njen „razvojni put“: u srednjoj školi je bila loša učenica do zla boga, ali se već tada umešno provlačila kroz iglene uši
Hroničari nisu uspeli da zabeleže ko joj je i kako upisao fakultet, a posebno ne kako je došla do diplome.
Završetkom fakulteta na posao nije čekala: između 180 kandidata visoki opštinski funkcioner je izabrao baš nju.
Onda je počelo ono što traje i danas – političke partije je menjala kao ciga konje.
Danas je ta profesorica legenda: nema burazeru šta ona ne može da uradi i šta ne može da završi.
Za najavu pozorišne predstave „Kepler 452-B“, našeg mlađanog sugrađanina Juga Đorđevića, (sreda 21. februar), nisu saznali svi poštovaoci vranjskog pozorišta.
Saznali su čitaoci, slušaoci i gledaoci onih medija koji su bliski lokalnoj vlasti.
A zašto se to dogodilo, ko je novinare čak i u kulturnom miljeu podelio na „naše“ i njihove“ (čitaj: podobne i nepodobne), zna samo Nenad Jović, direktor ove JAVNE ustanove.
