Коментар дана

Njen „razvojni put“: u srednjoj školi je bila loša učenica do zla boga, ali se već tada umešno provlačila kroz iglene uši

Hroničari nisu uspeli da zabeleže ko joj je i kako upisao fakultet, a posebno ne kako je došla do diplome.

Završetkom fakulteta na posao nije čekala: između 180 kandidata visoki opštinski funkcioner je izabrao baš nju.

Onda je počelo ono što traje i danas – političke partije je menjala kao ciga  konje.

Danas je ta profesorica legenda: nema burazeru šta ona ne može da uradi i šta ne može da završi.

Za najavu pozorišne predstave „Kepler 452-B“, našeg mlađanog sugrađanina Juga Đorđevića, (sreda 21. februar), nisu saznali svi poštovaoci vranjskog pozorišta.

Saznali su čitaoci, slušaoci i gledaoci onih medija koji su bliski lokalnoj vlasti.

A zašto se to dogodilo, ko je novinare čak i u kulturnom miljeu podelio na „naše“ i njihove“ (čitaj: podobne i nepodobne), zna samo Nenad Jović, direktor ove JAVNE ustanove.

Kako to već biva na ručku kod prijatelja, uz čašicu kreću priče i pričice. U jednoj od njih pomenut je ugledni profesora iz Vranja.

Rekoh da ga dobro poznajem, da sam nešto i pisao o njemu. U tom trenutku obraća mi se studentkinja koju sam upoznao pre mesec dana kod istog prijatelja.

„Super čika Iriću, onda mi morate pomoći“?

„Ukoliko mogu? A gde je zapelo?

„Ispit na fakultetu“.

„A, ne! Ne pomažem studentima koji se ne spreme za ispit“.

„Ma, čekajte da vam objasnim….“

Ključno pitanje, ili dijagnoza, srpskog društva, s kraja osamdesetih, kada se već naslućivao krah jednopartijskog sistema, sa jedne, a pomaljala se, u obrisima, demokratska opozicija, pre svega ona sa jakim nacionalnim nabojem – bile su najpre teorijske rasprave o odnosu države i demokratije.

U nedelju, 4. februara, desilo se nekoliko stvari i ovaj dan svako će pamtiti zavisno od afiniteta.

Nabrajanje, što bi mladi rekli, svih „iventa“ moglo bi da se spakuje pod naslovom „Desilo se na jučerašnji dan“. Ne bi, doduše, bilo pogrešno vremensku odrednicu „jučerašnji“ zameniti sa današnji, čak i sutrašnji jer, očigledno, Srbija u isto vreme živi prošlost, sadašnjost, a bogami i budućnost.

Najveća dilema aktuelnog pristupa EU rešavanju kosovskog problema je da li Kosovo i Srbija, dva nedovršena, pretpolitička društva, skromnih demokratskih kapaciteta i urušenih institucija – mogu postići „istorijski sporazum“, šta god se pod tim podrazumevalo, i to za manje od dve godine.

Iako se sa nestrpljenjem očekuje, u Strategiji za Zapadni Balkan, čije predstavljanje je najavljeno za 6. februar, pored opštih i deklarativnih ciljeva teško da ćemo naći uputstva za njenu praktičnu realizaciju.

Na 140 godina od kako je Vranje oslobođeno od Turaka, dočeka se i to: bez  izbora, bez ikakve potrebe i bez vidljivog razloga, ničim izazvan, ovaj grad dobiće novog gradonačelnika.

Dosadašnji, Slobodan Milenković Gonzi, kažu, ide da bude direktor Zdravstvenog centra, a najveće šanse da dođe na njegovo mesto ima Nenad Antić Anta, sadašnji zamenik gradonačelnika.

Tomu Nikolića iz Bajčetine nije ni zatekla ni iznenadila sugestija njegovih arhiprijatelja Kineza koju su mu uputili prilikom njegove posete najmnogoljudnijoj zemlji sveta.

- Usaglasite se i dogovorite sa Makedonijom i Grčkom, pa vam naša pomoć neće nedostajati u razmatranju realizacije projekta plovnog kanala Dunav – Morava – Vardar – Egejsko more - poručili su galantni kineski stručnjaci iz Državne komisije za reforme i razvoj u Pekingu Nikoliću, inače velikom zagovorniku i promoteru ovog grandioznog projekta o kome sanjare još uvek njegovi naprednjaci.

Vranjancima ne treba posebno predstavljati Simu Skenera. Za one koji nisu sa juga Srbije Sima je, pa hajde da kažem, biznismen.

Mogla bi ova etikecija da se nijansira raznim pridevima, ali za poentu to i nije od presudnog značaja, pa bih izbegao detaljniji opis ove živopisne ličnosti.

Zašto je on važan u mom životu, a i šire?

Upoznao sam ga poodavno, još na početku novinarske karijere. U to vreme, pre tri decenije, Sima Skener je poslovao sa jednom firmom iz obližnjeg Vladičinog Hana.

U petak, 22. decembra po novom, a 9. decembra po starom kalendaru, leta Gospodnjeg 2017. oglasiće se ponovo portal Vranjskih.

Zbog teške finansijske situacije u Narodnom pozorištu u Kragujevcu, na inicijativu lokalne vlasti, 1961. godine, organizovana je raspravu posle koje je trebalo doneti konačnu odluku o ukidanju te institucije kulture.

Autori ove ideje pročitali su 24 referata pripremljena sa ciljem da javnost ubede u neophodnost ovog nemilog čina.