Bauk protiv diktature vlasti, posle Beograda, zahvatio je Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Užice, Čačak, Šabac, Vršac, Požarevac, Pirot, Zaječar, Požegu, Mladenovac, Kuršumliju…
U nedostatku vulkana i cunamija, ta pogana međunarodna epidemija, prošlog petka je stigla u Vranje, doskorašnju prestonicu SPS-a.
Da ne bismo izginuli, i narod u Vranju je odlučio da menja šofera!
Mi provincijske domaćice danas smo bez problema mogle da odemo na pijacu, odvedemo decu u vrtiće, platimo mesečnu globu u vidu računa za struju, psujemo vlast zbog neočišćenih trotoara i odemo kod frizera, jer oni koji prave gužvu su se spakovali i otišli za Beograd da prave tamo gužvu i „putinuju“ do mile volje.
Natovarena kesama sa pijace i roze džemperom kupljenim na akciji koja mi se smešio iz kese odlučih da iskoristim ovaj Putindan i odem kod frizera u nadi da su sve žene već isfenirane i na putu za Beograd.
Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba neće vas grijat ko što ovo grije...
Svi se u zemlji Srbiji kunu u ove rime, svi se busaju u junačke grudi kada naratori zagrme Šantića, kad se setimo prošlosti, kane suza, kada pogledamo sadašnjost, stegne u grudima, a kada se zagledamo u budućnost ispustimo ono malo duše što je ostalo u nama.
Da nije tragično i da nije pala prva žrtva smrzavanja, a da podsetimo da je u zimu 2016/17 bilo pet žrtava smrzavanja, i to korisnika socijalne pomoći kod Centra za socijalni rad u Vranju, i to „po prvi put u istoriji Vranja“, bila bi smešna situacija sa prvim padavinama u Vranju.
Da podsetimo, od dolaska naprednjačke većine u Vranju, nije se desilo ništa alarmantno što se tiče vanrednih situacija, čak naprotiv, redovne smene godišnjih doba, sa propratnim faktorima, sneg, kiša, sunce, magla, led...
Protesti koji se u Beogradu, a od prošle subote i u još nekoliko gradova u Srbiji, održavaju pod geslom “Protiv nasilja – stop krvavim košuljama“ i “Jedan od pet miliona“ i pored želje organizatora i opozicije da se okarakterišu kao građanski, postaju svakim danom sve značajnije političko pitanje, koje će sasvim sigurno obeležiti 2019. godinu.
Predsednik svih građana Srbije, naš Aleksandar Vučić, javno je u kampanji priznao da je posle trideset i kusur godina, vratio u svoju školsku biblioteku Zmajeve „Đuliće“, to, izgleda, jedino nije bilo jasno vranjskim naprednjacima.
Da im je bilo jasno, ne bi na školskoj, dečijoj priredbi, izvedenoj u petak predveče, stolice u Domu vojske u Vranju, namenjene baš njima, izabranim od roditelja te iste dece, ostale prazne.
Zanimljivo, baš na dan, kada je portal Info Vranjske objavio vest o ukidanju plata za većnike i još neka izabrana lica.
Radnička ulica, radovi, grebe se asfalt, postavlja se prvi sloj, radnici napuštaju fabrike, autobusi, automobili, promenjen režim saobraćaja, dim, prašina, nervoza, psovke.
Svako, ko se, možda i slučajno, poslednjih nedelju dana, od kada su krenuli radovi u Radničkoj ulici, zatekao na licu mesta, svedok je opisane scene.
Svega ima, nervoze najviše, jedino nema stalnih posetioca Radničke ulice, doduše sa radarom kod Alfe, saobraćajne policije.
Sada, kada treba da opravdaju ono za šta ih narod plaća, njih ni u tragovima.
Uvek sam glasala onako krajnje feministički da se pametne žene uključe u sve sfere društvenog života, jer su pametnije, snalažljivije i organizovanije (molim urednika da se ne lupa po glavu).
Tu svakako spada i politika. Ono što je za prosečnu provincijalku pre pedesetak godina bilo sramota, sve češće postaje praksa.
Žene se sve ozbiljnije bave politikom i to odlično rade. Neke iz senke, neke javno isturene ali niste ni svesni da žene vode ovaj grad.
Aleksandar Vučić je ovih dana poručio opoziciji da će vladati bezmalo večno. I ko god misli da je ovo samo pretnja Đilasu & comp. mislim da se grdno vara.
Vučić već živi ulogu mesije koji je bogomdan Srbiji da je spase od ovozemaljskih i onozemaljskih iskušenija. To „večno“ može da potraje godinu, pet, deset ili, kao kod komšija Crnogoraca – 30 godina.
Ali, čini se da odgovor o dužini vladavine Aleksandra Vučića ne treba tražiti u njegovim izjavama, obećanjima ili najavama opozicije. Pre će biti da pažnju treba usmeriti ka Ani Brnabić.
Na samom početku, objašnjenja radi, naslov ovog teksta izveden je prilično primitivnom tehnikom. Aleksandar Anđelko (otac nam predsednikov) Vučić, pa onda google translate, malo licentia poetika i evo rezultata, moguće, ne baš sasvim pouzdanog, ali za ovu svrhu sasvim dovoljnog.
Ovaj dodatni napor nije baš ničim izazvan. Barem mi se tako čini nakon ovonedeljnog jubilarnog 13. Vučićevog susreta sa Владимиром Владимировичeм Путином.
Malo ko može da se pohvali takvom prisnošću sa liderom jedne od najvećih svetskih sila.
