Evo prošlo je tačno sedam dana od kako se SNS u Vranju ne bavi ni Info Vranjskim, ni mojom malenkošću.
Mora da sam neki veoma važan čovek kad su poslednja tri saopštenja, kojima su se uopšte blagoizvoleli obratiti javnosti sa nebeskih visina koje trenutno zauzimaju, posvećena obračunu samnom.
Tako oni to rade - bez proizvodnje neprijatelja ne mogu da žive.
Građani Vranja – omladino, studenti, radnici i seljaci, inteligencijo…,
zabranjeno vam je da se novinarima žalite na bilo šta čime u životu niste zadovoljni!
Građani Vranja – omladino, studenti, radnici i seljaci, inteligencijo…,
tim činom vlast nam je oduzeto elementarno prirodno pravo na dostojanstvo koje je stvoritelj podario svima bez izuzetka.
Građani Vranja – omladino, studenti, radnici i seljaci, inteligencijo…,
oduzeto nam je osnovno demokratsko načelo zapisano u svim međunarodnim konvencijama o ljudskim slobodama i pravima.
Ono što je sigurno, nije nas iznenadila, pošto se dugo najvaljivalo, a i za očekivati je bilo, e, sad nije baš sigurno da je sve i obradovala, vest da je usvojen UPPR za Simpo.
Nije mogla da nas iznenadi i da nije najavljivana, a i da nije pripremana, jer je očekivano da „Simpo“ potegne za državnom šakom.
U „Simpu“ je omiljena fraza o državnom liberalizmu, o čemu niko nikada nije čuo, u „Simpu“ je primenljivo i svako ko sumnja, može da dođe i da se svim čulima uveri.
Prošlo je mnogo godina od kako sam pisala na portalu jednog lokalnog radija o tome kakvih sam se sve čuda nagledala u palanačkom životu, gde je biti udata žena statusni simbol i nasušna potreba.
O tome zašto je bitno nositi burmu drugom prilikom, najpre da vam objasnim šta se sve izdešavalo i kako ja završih u Info Vranjskim (kao neka kletva čoveče).
Elem, urednik tog radija sada više ne radi tamo, pa me do besvesti smara da napišem koji redak za ovaj portal koji uređuje, kaže vole ljudi da čitaju o sexu, tračevima i mom životu.
Šta će ko na političkoj sceni raditi ako bude postignut sporazum o Kosovu?
U političkom životu Srbije, danas, postoje bar dve nerazrešive misterije. Prva je, naravno, Vučićeva platforma za pregovore sa Prištinom. Ni najuporniji, siguran sam, više ne mogu ni da naslute šta predsednik (kao) traži, a ovi mu (kao) ne daju.
I ne bih vas tu ja više zadržav’o, jer cela situacija podseća na Hazarski rečnik.
2016. godine kada je došla nova vlast jasno i glasno su govorili kako će fokus biti da što manje mladih ode iz Vranje i kako će kreirati razne programe i mehanizme da se i to ostvari.
Za grad koji je jedan od socio – ekonomskih nerazvijenih gradova u Srbiji ovo je velika ideja ali i optimizam jer zapravo neko želi da se bavi mladima.
Na jesen se formira radna grupa za Lokalni akcioni plan za mlade, gde zapravo nema ni jedne mlade osobe, a organizaciju civilnog društva predstavlja tek osnovano udruženje bez kompetencija u omladinskom radu i omladinskoj politici.
Leta gospodnjeg 2018., 29. juna u 07:45 časova, elektronskom poštom dobijam kratko pismo iz Suvog Dola.
Jedna gospođa, u potrazi za pravdom, setila se naše redakcije.
- Preduzeće „Vodovod“ pre nekoliko godina pokupilo je novac od meštana Suvog Dola za uvođenje kanalizacije.
A taman nam je je lepo krenulo, na ovu vrućinu - karirani stoljnjak, junačka šljivovica, zidarski „zajčarac“, pa kad se raazveženo - četnici, Draža, Ravna Gora...
Lepo, sve dok se neka ispičutura se priseti kad je studirao u srpskoj prestonici Prištini i vojevao sa tada četnikom - početnikom Slobodanom Milenkovićem, koji je danas poznatiji kao aktuelni gradonačelnik Vranja, još poznatijim po „insigniji“, a najpoznatiji kao Gonzi.
Piše se fudbalska istorija: Surdulica će u sredu, 23. maja, biti fudbalski i sportski epicentar Srbije.
Odlukom Skupštine Fudbalskog saveza Srbije (FSS), lokalnoj samoupravi, sportskim radnicima i svim građanima ove opštine, poverena je organizacija pravog sportskog spektakla,sportskog događaja za najveće fudbalske sladokusce – finala Fudbalskog kupa Srbije, najmasovnijeg sportskog takmičenja u zemlji.
Biće to najveći sportski događaj u Surdulici i na jugu Srbije, spektakl koji bi poželele i veće, i ekonomski jače sredine.
„Knjige u ruke braćo i sestre, knjige! Ne zvona i praporce! Samo će vas knjige uvesti u red razvijenih evropskih naroda!“ uzvikivao je Dositej Obradović neprosvećenom srpskom narodu.
A najbolje su ga izgleda čuli i poslušali, ali tek danas, u OŠ “Vuk Karadžić” u Vranju. Doduše, mnogi upućeniji kažu da ovde nije reč o knjigama, nego o privilegijama, rabatima, putovanjima, jednom rečju, o parama.
