Коментар дана

Izdali su me strpljenje i osećanje za meru i ukus, tako da o nečemu moram da progovorim, uz rizik da budem i nepristojan.

Jer, to što se u Vranju događa poslednjih godina, to nema nigde!

Jubileji, godišnjice, svečanosti, promocije, press konferencije… svejedno.

Poslednjoj takvoj slici našeg primitivizma prisustvovao sam u ponedeljak u sali Doma Vojske, prilikom otvaranja one divne izložbe o posledicama NATO agresije 1999. godine.

Scena naopako ružna: general Stopa za govornicom.

Ispred njega na metar i po kamere i snimatelji.

Pričaju ljudi, ako se to za Vranjance može reći, da su u četvrtak, pred praznični petak, oni koji su se slučajno ili poslom našli u opštinu Vranje, bili ponosni, jer su zaposleni širili duh sindikalne borbe, a posmatrači bili posebno religiozni, može se reći da su svi bili religiozni, pošto su se svi krstili, doduše i levom i desnom rukom.

Od kad je veka i medija traje rasprava o odnosu novinara i politike, a kod nas je ovo pitanje ponovo aktuelizovano povodom aktuelnih protesta “Jedan od pet miliona”.  

Primera radi, jedan od novinara je napisao na tviteru da “novinari ne treba da učestvuju već da izveštavaju o revoluciji”. U suprotnom, prestaju da budu novinari i postaju revolucionari.

I dok se u početku, „znalac“ Sima Arsić dosetio da neguje i štiti kult i delo Svetoga Save, neko mu je došapnuo da nije zgoreg da se modernizuje, pa su počeli Simela i njegovi prvo počeli da neguju tekovine Drugog Svetskog rata u liku SUBNOR-a.

E, onda je postalo moderno da se vratimo u još dublju istoriju, ali ne do bogumila, nego da se zadržimo na Balkanskim ratovima, sve do  Prvog svetskog.

Tako nastade nadaleko čuveno „Udruženje potomaka ratnika oslobolilačkih ratova Srbije do 1918 godine“.

Bauk protiv diktature vlasti, posle Beograda, zahvatio je Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Užice, Čačak, Šabac, Vršac, Požarevac, Pirot, Zaječar, Požegu, Mladenovac, Kuršumliju…

U nedostatku vulkana i cunamija, ta pogana međunarodna epidemija, prošlog petka je stigla u Vranje, doskorašnju prestonicu SPS-a.

Da ne bismo izginuli, i narod u Vranju je odlučio da menja šofera!

Mi provincijske domaćice danas smo bez problema mogle da odemo na pijacu, odvedemo decu u vrtiće, platimo mesečnu globu u vidu računa za struju, psujemo vlast zbog neočišćenih trotoara i odemo kod frizera, jer oni koji prave gužvu su se spakovali i otišli za Beograd da prave tamo gužvu i „putinuju“ do mile volje.

Natovarena kesama sa pijace i roze džemperom kupljenim na akciji koja mi se smešio iz kese odlučih da iskoristim ovaj Putindan i odem kod frizera u nadi da su sve žene već isfenirane i na putu za Beograd.

Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba neće vas grijat ko što ovo grije...

Svi se u zemlji Srbiji kunu u ove rime, svi se busaju u junačke grudi kada naratori zagrme Šantića, kad se setimo prošlosti, kane suza, kada pogledamo sadašnjost, stegne u grudima, a kada se zagledamo u budućnost ispustimo ono malo duše što je ostalo u nama.

Da nije tragično i da nije pala prva žrtva smrzavanja, a da podsetimo da je u zimu 2016/17 bilo pet žrtava smrzavanja, i to korisnika socijalne pomoći kod Centra za socijalni rad u Vranju, i to „po prvi put u istoriji Vranja“, bila bi smešna situacija sa prvim padavinama u Vranju.

Da podsetimo, od dolaska naprednjačke većine u Vranju, nije se desilo ništa alarmantno što se tiče vanrednih situacija, čak naprotiv, redovne smene godišnjih doba, sa propratnim faktorima, sneg, kiša, sunce, magla, led...

Protesti  koji se u Beogradu, a od prošle subote i u još nekoliko gradova u Srbiji, održavaju pod geslom “Protiv nasilja – stop krvavim košuljama“ i “Jedan od pet miliona“ i pored želje organizatora i opozicije da se okarakterišu kao građanski, postaju svakim danom sve značajnije političko pitanje, koje će sasvim sigurno obeležiti 2019. godinu. 

Predsednik svih građana Srbije, naš Aleksandar Vučić, javno je u kampanji priznao da je posle trideset i kusur godina, vratio u svoju školsku biblioteku Zmajeve „Đuliće“, to, izgleda, jedino nije bilo jasno vranjskim naprednjacima.

Da im je bilo jasno, ne bi na školskoj, dečijoj priredbi, izvedenoj u petak predveče, stolice u Domu vojske u Vranju, namenjene baš njima, izabranim od roditelja te iste dece, ostale prazne.

Zanimljivo, baš na dan, kada je portal Info Vranjske objavio vest o ukidanju plata za većnike i još neka izabrana lica.