Коментар дана

  • Jedan je Boban

    06.09.2016

    Boban Marković, majstor trube, virtuoz, muzička legenda, umetnik koji je slavu rodnog Vladičinog Hana i juga Srbije proneo na svim uporednicima i podnevcima, predložen je za nacionalnu penziju.

    A nije „iz kruga dvojke“.

    Čudo.

    Predlog je potekao sa najmerodavnijeg mesta na planeti, sa jedinog i pravog svetilišta trube, sa tek završenog Sabora trubača u Guči.

    Inicijativu je obelodanio Slobodan Jolović, predsednik organizacionog odbora dragačevskog festivala.

  • Rusi dolaze!

    02.09.2016

    Još dok nam je država počivala na Tadićeva četiri stuba, često sam se, onako u dokolici, pitao - ko su nama Srbima zaista prijatelji?

    U politici, prijatelja nema, to je jasno, i osim interesa ništa drugo ne figurira u međudržavnim odnošajima, ali, opet?

    Eto, pun fejsbuk objava o Putinu, kao objavio rat Americi, Rusija ponovo supersila, sad ćemo im naplatiti za Kosovo, kad se medved probudio i slične nebuloze.

    U stvarnosti, od Rusa smo dobili samo jedan klozet, pa i on papreno naplaćen!

  • Nema menze bez zakona

    01.09.2016

    U zlatnim godinama bivše Jugoslavije, Ugostiteljsko preduzeće Vranje raspolagalo je objektom poznatijim kao „studentska menza“.

    Za one mlađe, koji ne pamte lokaciju, smešten je u najužem gradskom jezgru, preko puta Vatrogasnog doma u Vranju, sada urasao u korov, prekriven žbunjem i šumom kao da se nalazi u nekakvoj džungli, a ne u najurbanijem delu grada.

  • Klima se

    31.08.2016

    Prošle subote, nakon mnogo godina, putovala sam autobusom Kavim Jedinstva od Vranja do Bujanovca. 

    Podne, što bi rekle naše babe i dede, upekla zvezda, ali računam Bujanovac nije preko sveta, imaju valjda klima uređaj u autobusu, te neće biti problema.

    Ulaze putnici svih starosnih dobi, pojedini zajapureni i znojavi i doslovce svi sa prepunim torbama.

    „Nema vazduha“, pomislih, ali kad krene, valjda će vozač uključiti klimu, počeh da se tešim.

    Negde u četvrtom redu ugledah kolegu novinara, te započesmo nas dvoje o tome gde sam pošla, gde je on bio i sve tako.

  • Crno vino

    30.08.2016

    Ovo je SMS prepiska koju sam jednog dana ovog avgusta imao sa vlasnikom vranjskog restorana.

    Prvu poruku ja šaljem njemu:

    - Poštovani, ne mogu da verujem: u REPREZENTATIVNOM objektu čiji ste vlasnik, od bogate lepeze crnih vina, vi NUDITE SAMO „Medveđu krv“.

    Ja ću da progutam ovu knedlu, ali (ime vlasnika restorana), ne dozvolite da sa ovom „ponudom“ u tvom i mom Vranju dočekaš nekog Nišliju, Beograđanina…ili ne daj Bože – stranca.

    Verujem da je ovo samo tvoj trenutni peh.

  • Dvadeset četiri u sekundi

    29.08.2016

    Završi se pre neki dan još jedna Internacionalna radionica animiranog filma „Zlatni puž“, i ovog puta u organizaciji vranjske Škole animiranog filma (ŠAF).

    Ugostismo Makedonce, Ruse, Bugare, Slovence, Gruzine, Turke...

    Ma, beli svet.

    Decu su tajnama animacije podučavali renomirani domaći i animatori iz inostranstva.

    Veliki plus za one koji su od penedeljka do petka bili u prilici da joj prisustvuju.

    Smatram fenomenalnom i ideju uklapanja lika i dela Bore Stankovića i vranjskog melosa, što se moglo čuti u pozadini filmova.

  • Večna samsa, simbol trajanja

    26.08.2016

    Još na ulazu u „Vranjske“ stoji naslovna strana „Samsa, trube i Filaret“, štampana povodom prvih „Dana Vranja“ godine 2004, kada su radikali prvi put došli na vlast u Vranju.

    Goran Stanković, tada kandidat SRS-a za gradonačelnika, prvih meseci vlasti samo je to radio, osmišljavao i u delo sprovodio zamisao zvanu „Dani Vranja u Vranju“, kasnije, zbog jasnoće, skraćene na „Dani Vranja“.

    Čaršija je tih davnih dana još i pružala neki otpor pljeskavicama u centru, dizao se ton na samu pomisao da bi grad to morao još jedanput da preživljava u tom obimu, ali eto.

  • Dr kao statusni simbol

    25.08.2016

    Polemika u medijima oko „ovakvih i onakvih doktorata“, i sve polemike oko cele te priče, navele su me da se malo osvrnem oko sebe.

    Po nekim podacima, na Birou NSZ u Srbiji ima oko stotinu doktora nauka.

    Broj onih sa diplomama raznih fakulteta, i državnih i privatnih, meri se u desetinama hiljada.

    Hm!

    Znači, u ovoj i ovakvoj Srbiji, najveći prestiž je biti Dr.

    E super, kažem ja, do juče je najveći prestiž bio posedovanje nemačke limuzine i američkog mobilnog, onog sa zagrizanom jabukom na njemu.

  • Trideset hiljada u školskom rancu

    24.08.2016

    Ovih dana, kada je o kupovini reč, najveće su gužve u knjižarama, ali i marketima u kojima se prodaje školska oprema.

    Imućniji roditelji završe kupovinu za svoje školarce očas posla, plaćajući knjige, rančeve i pribor u kešu ili platnom karticom.

    Ostali, a naročito oni koji nisu zaposleni dovijaju se na sve načine kako bi obezbedili za svoju decu ono najosnovnije, komplet knjiga.

    Pored udžbenika, treba obezbediti i jesenju garderobu koja, u zavisnosti od toga gde i šta kupujete, nije baš jeftina.

  • Daleko vam lepa kuća

    23.08.2016

    Ta vest je obišla svet: Ivica Dačić, Miloševićevo političko čedo, potpredsednik Vlade evropske Srbije, ministar inostranih poslova zemlje koja je počela da otvara evropska poglavlja,… pokreće inicijativu da se evropskom kasapinu, u sred Beograd, podigne spomenik.

    Smislio dakle ovaj nesrećnik, da mu otkrivanje spomenika Slobodan Miloševiću, bude glavni adut u predstojećoj političkoj borbi za mesto predsednika Srbije.

ZutoCvece