Saša Stojković

Lično, prinudno sam već godinama u nekoj vrsti kućnog pritvora, i sa javnošću i stvarnošću komuniciram gotovo isključio preko onih koje volim i preko komentara čitalaca portala infovranjske.rs. U nekakvoj, slobodno se može reći, polustvaronosti. Nije, dakle, za mene ovaj karantin novina, ali tihovanje kojim je ova pošast, i Božja i ljudska, ovde dočekana, e to zaista jeste. Bunio se ovaj narod i protiv Turaka, sa ostatkom Srbije najmanje devet ratova odratovao, digao se masovno i protiv Miloševića, bilo je tu dakle i svetlih tačaka u opštem mraku, ali, danas samo ćuti. Zavukli se...

Vest da je preminuo jedan od najvažnijih Vranjanaca sa kraja prošlog i početka ovog veka, doktor Vukašin Antić, na gradskom sajtu  objavljena je tek u 21 sat uveče, i to na insistiranje novinara. U ZC  Vranje nije bilo ni minuta ćutanja, niti o tom ima ikakvog obaveštenja na njihovom sajtu. Doktor Vule, kako su ga zvali, imao je širok dijpazon delovanja, i stručni i društveni, kao retko koji Vranjanac na ovim prostorima. Interesovao se za pisanu reč, film, politiku, za sva ona polja društvenog delovanja koja su mogla, jednom, i uz pomoć mnogih Antića, da od ove palanke naprave grad...

U Srbiji je sve lažno ovih dana - lažni ministri, lažne diplome, lažni moralisti, sve lažno, ili, u najbolju ruku, bižuterija. Vranje je i ovde izuuzetak. Ne treba misliti da ovde ima nešto pravo, toliko daleko se ne sme ići, ali, sklono svojoj seljačkoj prirodi, Vranje ovih dana proizvodi baš laž do laži. Dok je u Srbiji sve lažno, u Vranju su svi originali, ali, jasno je, teški lažovi. Eto, recimo, Info Vranjske objavile su da se na ulici Bore Stankvića ništa ne radi. Vidi se to sa fotografija, ali i sa video snimaka. Ništa to nije sprečilo Gorana Đorđevića, direktora „...

Evo prošlo je tačno sedam dana od kako se SNS u Vranju ne bavi ni Info Vranjskim, ni mojom malenkošću. Mora da sam neki veoma važan čovek kad su poslednja tri saopštenja, kojima su se uopšte blagoizvoleli obratiti javnosti sa nebeskih visina koje trenutno zauzimaju, posvećena obračunu samnom. Tako oni to rade - bez proizvodnje neprijatelja ne mogu da žive. Ali, mi nismo neprijatelji, ni njima ni bilo kome. To što odbijamo da žmurimo, to je već stvar sa kojom se, na sopstveno iznenađenje, u SNS-u moraju suočiti. A, neće. Opet iste gluposti, tako svojstvene hunti na vlasti, kao ona...

Od kako postoji politika, svuda, pa i u Vranju, lekari se guraju u nju kao da nešto dele džabe. Političari računaju da ih narod zna, pa što da ne uzmu još po neki glasić, ali, nije mi jasna računica lekara - niti im glava nešto razume od politiku, niti su škole za to učili, ali, uporno srljaju napred. Obično su to neostvareni stručnjaci, neuspešni u svom poslu, mada ima i retkih, suprotnih primera. Sad, gradonačelnik Vranja je lekar koji se uporno potpisuje sa dr, mada na ovom poslu ne namešta ljudima ruke i nove, što bi uz dr nekako i išlo... Ima i ko je uspeo od lekara u...

Treba li, zaista, tući švalerku svoga muža svakako je pomalo seksističko pitanje. Kakva je Vranje kasaba, ovde bi još moglo da se i pita treba li tući i švalera svoga muža, ali, dotle, valjda, još nije došlo. Dakle, ovih dana se priča da je jedna ojađena supruga jednog visokog gradskog funkcionera uhvatila ženu koja je „u kombinaciji“ sa njenim mužem i pošteno je naplavila. Koliko je bila ljuta pokazuje i premeštanje te osobe iz Gradske uprave u jedno javno preduzeće, da joj uopšte više nije pred očima. Ta je, dakle, osoba, uzela pravdu u svoje ruke i presudila po kratkom postupku...

Ludilo državotvornosti ovih dana, pored svih ostalih muka, svom snagom pogodilo je i Vranje. Kao da je malo što Hey Joe nosi naočare na vrh glave, što se organizuju dve „Borine nedelje“, što se ulice asfaltiraju peskom, nego grad sada drma i nova groznica, virus državotvornosti. Pošto se pokazalo da je podizanje nacionalne svesti novim jarbolima jalov posao, vlasti su se sada setile i novih metoda rasvešćivanja proglupelog naroda. Na Pasuljanskim livadama održava se vojna vežba na kojoj govori lično Overlord, slučajno baš u času nove eskalacije sukoba oko Kosova. Pa Oerlord...

Na 140 godina od kako je Vranje oslobođeno od Turaka, dočeka se i to: bez  izbora, bez ikakve potrebe i bez vidljivog razloga, ničim izazvan, ovaj grad dobiće novog gradonačelnika. Dosadašnji, Slobodan Milenković Gonzi, kažu, ide da bude direktor Zdravstvenog centra, a najveće šanse da dođe na njegovo mesto ima Nenad Antić Anta, sadašnji zamenik gradonačelnika. I tako će, što rekao Andonov, najbolji gradonačelnik u istoriji tiho, ni dve godine od kako je izabran, da ode u zasluženu anonimnost, gde mu je, uzgred budi rečeno, i mesto, a njegovu fotelju će da zauzme ne onaj kome je rečeno...

Završeni su još jedni, 37. „Borini pozorišni dani“, koji su se odvijali pod ničim izazvanim naslovom „Optimisti“. Nije to optimizam, nego su ti, koji su pravili ovu priču, optimisti, zainat stvarnosti u kojoj žive. Jedva su ti Dani okupili 1.000 gledalaca, a koštali su milione, zašto i čemu, znaju, ako znaju, oni koji su te pare odobrili. Na izuzetno glupom plakatu kojm se najavljuje manifestacija, vidi se zapaljeno pozorište u bojama stvarnosti, i ružičaste naaočare kroz koje se vidi kako će pozorište nekada, možda, izgledati. Organizatori, a tu pre svega mislim na SNS, trebali...

Komunisti su bili lopovi, tu dvojbe nema, bar u njihovoj poslednjoj, kancerogenoj fazi, kad su počeli da oblače kožuhe nacionalizma, kokardama da nas brane od sveta, ne bi li sačuvali svoje lopovsko kraljevstvo, ili bar žive glave na ramenima. Tako se najkraće i može opisati rat u bivšoj Jugoslaviji: borba za očuvanje živih lopovskih glava, sa milionima žrtava kao kolateralnom štetom. Lopovi, po sili zanata, ne prepoznaju ideologiju, nemaju čast, moral i slične trice, i sve menjaju osim frizure. Da bi mogli da se i dalje bave lopovskim zanatom, posle prelaska iz komunizma u nacionalizam,...