05.05.2020

Pismo iz karantina - polustvarnost polusveta  

Lično, prinudno sam već godinama u nekoj vrsti kućnog pritvora, i sa javnošću i stvarnošću komuniciram gotovo isključio preko onih koje volim i preko komentara čitalaca portala infovranjske.rs.

U nekakvoj, slobodno se može reći, polustvaronosti.

Nije, dakle, za mene ovaj karantin novina, ali tihovanje kojim je ova pošast, i Božja i ljudska, ovde dočekana, e to zaista jeste.

Bunio se ovaj narod i protiv Turaka, sa ostatkom Srbije najmanje devet ratova odratovao, digao se masovno i protiv Miloševića, bilo je tu dakle i svetlih tačaka u opštem mraku, ali, danas samo ćuti.

Zavukli se ljudi u kuće i nit romore, nit govore. Razumna količina straha da, ali podaništvo sa kojim se narod predaje ovoj nezakonitoj, a često i nečasnoj raboti, svakako ne.

Ćuti, dobro je, mantra koja se ovde ponavlja sve dok voda ne pređe grlo,  ovih dana ima zaista mnogo fanova.

Ovde ništa ne radi, ni stvarno ni virtuelno, i osim skromnih izuzetaka, nikome ništa i ne pada na pamet. Čeka se, ko zna šta.

Čaršija, koja u ogromnom broju dolazi na naš poral, skoro tri puta više nego u mirnodopsko vreme, stalno komentariše. 

Zla čaršija, mračni ljudi, surove pameti.

Komentariše neka žena, kaže, vi se isti kao oni, kada na portalu dopuštate ovakve bljuvotine.

Ne, mislim se ja, to je naš narod, naša pamet, naš jezik. Ne sviđa vam se? Ni meni, ali, to smo mi, dok se ne promenimo.

Zato je epidemija došla kao zadnja opomena - ljudi, uzmite se u pamet, a vi Srbi naročito.

Vanredno stanje je ogolilo svu surovost aktuelnog režima prema običnom čoveku, svu nesposobnost aktuelne vlasti , na svim nivoima, i jasno pokazala svima, hteli oni to ili ne, kuda sve ovo vodi.

Ali, male su šanse da će se nešo promeniti.

Jer, to smo mi, i niko drugi, takvi kakvi smo.

Sami sebi najveća epidemiološka opasnost svih vremena.

Tekst je pisan za dnevnik „Danas“

Komentari

Sve dok je na čelu mafije SNS najveći mafijaš svih vremena i najveći lažov i najveći rasturac države mi idemo 1000 km brzinom u propast i nestanak Srbije. A vi ga i dalje glupi narode podrzavajte i glasajte za njega i ostale mafijase.

Sale dzabe pises ovakve tekstove jer su oni kako kaze Brancilo "umnoj patnji nestasali"

„Vranje – grad koji ima dušu“, ovaj slogan više ne važ! Vranje je grad kukavica (čast malobrojnim izuzecima), grad onih koji "ne bi da se zameraju". To su ljudi podaničkog mentaliteta koji se ne usuđuju ni da izađu na sopstvenu terasu i da udaraju u šerpe, oni, doduše, nisu aplaudirali ni lekarima, oni nisu hteli ni u šetnju „1 od 5 miliona“, oni su, jedva neka šačica, izašli i kada je Slobu trebalo rušili, većini nije bilo žao kada je ubijen Đinđić... Oni su vazda zagledani u tuđ krevet, tuđ novčanik i tuđ tanjir. Dozvolili su da vlast ugasi Novine "Vranjske", jedini glas zdravog razuma koji je ovaj grad imao poslednih 20 godina, a da nisu hteli da se pobune ni protiv tog, kao da su te novine postojale zbog Njujorčana! Mahom su se radovali kada su ti novinari ostali bez posla, a osnivač Obradović, posle godina borbe morao da stavi katanac na vrata redakcije (a zajedno su to platili što zdravljem što izopštenjem iz društva na razne načine). Nazivali su ih izdajnicima, plaćenicima i čašćavali i drugim epitetita koje nije pristojno ovde citirati. Sada su Vranjanci valjda srećniji jer imaju nekoliko režimskih "televizije" i ni jedne novine, pa im je valjda bolje. Masovno su pristajali i pristaju na ono na šta čovek zdravog razuma i osnovnog kućnog vaspitanja nikada ne bi pristao. Oni koji su svesni da žive u septičkoj jami, na to gromoglasno ćute i spremaju pasoše za "vrli beli svet" ili čekaju da neko drugi za njih promeni stvari negde u Beogradu, Nišu, Šapcu, Novom Sadu...Oni će za to vreme glumiti bunt i revolt, ali u dnevnoj sobi. A, onda, kad zlo padne, a pašće pre ili kasnije, pohrliće da mašu nekim novim zastavama, nekim novim stranačkim pristupnicama i da se busaju u grudi, glumeći one "koja nikada nisu na zlo pristali". Lobotomija se podrazumeva. Dno dna.

ZutoCvece