29.05.2019

Dokle tako, kolege?

Izdali su me strpljenje i osećanje za meru i ukus, tako da o nečemu moram da progovorim, uz rizik da budem i nepristojan.

Jer, to što se u Vranju događa poslednjih godina, to nema nigde!

Jubileji, godišnjice, svečanosti, promocije, press konferencije… svejedno.

Poslednjoj takvoj slici našeg primitivizma prisustvovao sam u ponedeljak u sali Doma Vojske, prilikom otvaranja one divne izložbe o posledicama NATO agresije 1999. godine.

Scena naopako ružna: general Stopa za govornicom.

Ispred njega na metar i po kamere i snimatelji.

IZA LEĐA snimatelja bili su gosti – zamenik gradonačelnika, bivši gradonačelnik, javne ličnosti među kojima je i episkom Pahomije, pripadnici Vojske Srbije, kulturni poslenici…

Svi oni GLEDALI SU U ZADNJICE nevaspitanih snimatelja!

Onih istih medijskih stvaralaca kojima je, između ostalog, posao da kamerom sankcionišu naše ponašanje i da tako edukuju TV auditorij.

Zašto snimatelji nisu bili tamo gde im je mesto: iza publike ili sa strane, tamo gde neće narušiti dostojanstvo posetilaca.

Jer, svaki takav događaj nije privatna stvar (takovina) snimatelja, već javni čin u funkciji javnog interesa.

Zašto se to tako događa i odakle tolika količina nevaspitanja i primitivizma?

PRVI je razlog u neprofesionalnom odnosu snimatelja prema poslu – jer im je, valjda, teško da ponesu potrebnu opremu za teren u koju spada i mikrofonski kabl potrebne dužine.

A DRUGI, što organizatori ovakvih događaja u Vranju, trpe i povlađuju nevaspitane i neprofesionalne snimatelje.

I, dokle tako?

Biću iskren: od snimatelja ne očekujem da do prve slične prilike, pobede ličnu sujetu i sa kamerom stanu tamo gde im je mesto.

Neka zato pripadnici Vojske Srbije, kojima je poštovanje pravila službe, vrhovno načelo u poslu, u Domu vojske, gde ima toliko događaja, u prvoj sledećoj prilici, disciplinuju TV snimatelje.

Moramo se složiti u jednom: bahatost, primitivizam i nevaspitanje moraju imati rok trajanja.

R. Irić

Komentari

Kakvi novinari takvi i snimatelji! Pocevsi od tebe gosn Iricu.. Ima ona stara: "Zasto vidis trn u oku brata svog, a brvno u svom oku ne osecas."

Iriću, ipak je veći problem što se to nesretno bombardovanje 1999. godine zloupotrebljava za kampanju protiv NATO i SAD. A jednoga dana ćemo pritisnuti okolnostima morati ući u NATO ili se pomiriti sa otcepljenjem Vojvodine i Sandžaka. Posle toga biće kao kod Orwella: "Ministarstvo istine" će retroaktivno menjati sve podatke, sve nepodobne knjige i izložbe biće uklonjene i više niko neće smeti ništa loše da kaže o NATO i SAD. Najpre će to učiniti oni koji se najviše sada busaju u patriotske grudi. Setimo se samo kako se mislilo i govorilo o Rusiji (tada Sovjetskom Savezu) u ona vremena SFRJ? Tada su utakmice košarkaških reprezentacije Jugoslavije sa SSSR-om (a često su se sretali u finalima) bile sa takvim nabojem mržnje prema Rusima kao danas utakmice protiv Hrvatske ili Albanije. Tada su svi govorili "bolje Amerikanci nego Rusi". Što danas mlađim generacijama koje ne pamte to vreme može delovati kao fantastika. Tada nije bilo preporučljivo zagovarati Rusiju u bilo kom smislu: ne samo političkom već i kulturnom. Niko nije hteo da mu dete u školi uči "glupi" ruski jezik, svi su se otimali za engleski ili francuski u najgorem slučaju. Ali sve se menja i sve će doći na svoje mesto.

Kolega a Turisticka Trgoviste...

Браво за текст! Не видим какве везе имају личне (не)симпатије појединих коментатора према аутору текста или то што појединцима смета истина у виду изложбе о НАТО злочинима, са чињеницом да је аутор погодио у центар. На свим манифестацијама на којима сам био више сам се нагледао камермана него учесника. Било да су у питању књижевне вечери или протести 1 од 5 милиона. Ови што коментаришу неке ствари које везе са темом немају, вероватно нису никад ни посетили било какву културну манифестацију па не виде у чему је проблем.

ZutoCvece