10.02.2019

Potomci za istoriju i svoj džep

I dok se u početku, „znalac“ Sima Arsić dosetio da neguje i štiti kult i delo Svetoga Save, neko mu je došapnuo da nije zgoreg da se modernizuje, pa su počeli Simela i njegovi prvo počeli da neguju tekovine Drugog Svetskog rata u liku SUBNOR-a.

E, onda je postalo moderno da se vratimo u još dublju istoriju, ali ne do bogumila, nego da se zadržimo na Balkanskim ratovima, sve do  Prvog svetskog.

Tako nastade nadaleko čuveno „Udruženje potomaka ratnika oslobolilačkih ratova Srbije do 1918 godine“.

Sad a bi neki dobri poznavaoci prilika i hroničari palanke odmah stavili primedbu da nije ovo naziv, jer se negde koristi naziv „Udruženje potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije“.

To odmah govori o pojedincima u Udruženju koji su od malena naučili da su malo oslobodioci, malo okupatori, malo četnici, malo partizani, malo socijalisti, malo demokrate, a najviše radikali, e sad, još više naprednjaci.

Bitno je da udruženje postoji.

Prvih godina postojanja bilo je malo neslaganja sa ovim okoštalim SUBNOR-ovcima oko prostorija i podele plena, misli se na spomenike, ordenje i herojstvo.

A onda, kada je sve to rešeno, na čelo Udruženja dolazi potomka Vesna Đorić, i onda više nema problema oko spomenika, ordenja i herojstva, već oko finansija.

Još veći problem je oko stranačkih boja, što se opet svodi na finansije.

I dok su vladali crveni, koristili su sve blagodeti funkcije, pa dobacili nekoliko puta i do Krfa, čisto da se sete heroja i obiđu njihove kosti, sa sve Simom, Svetim Savom, Arsićem i Miroljubom, Pogačarevićem i  Stojčićem.

Mali, ali u komunikaciji, problem dolazi kada su došli ovi preobučeni srpski radikali, tkzv. naprednjaci. Ali su to samo „šumovi u vezi“.

I onda se stari komunistički vukovi dosete, formiraju Okružni odbor, pa gde ne može da dobaci opštinska Vesna Đorić, dobaciće okružni dr Dejan Srbin Antić.

Za početak valja ga zakititi za zasluge lokalnoj samoupravi i izreklamirati.

Pa mu nadenuše priznanje „31. januar“, ruku na srce, i oslobodioci od Turaka su ostavili potomke, a Udruženje neguje potomke do 1918. godine, tako da neće da šteti.

Pa novi predsednik održi onako lep zahvalni govor, odmah istaknu kandidaturu, minimum za gradonačelnika, pritom ispunjava uslov, doktor je, doduše ne kao Mice i Milenković za ljude, ali je u rangu sa doktorom Tričkovićem, za  stoku i goveda, odnosno za istoriju.

Ono što je još zanimljivije, u skladu sa tradicijom, doktor istoričar, okupi oko sebe čudnu družinu, naprednjake, bezbednjake, četnike i partizane, korumpirane policajce i još korumpiranije „profesionalne secikese opštinske kase“.

I ssve to u najkorumpiranijoj poslastičari, privatnoj, a registrovanoj na udruženje invalida, u Vranju, da zaslade novoformirano okružno Udruženje.

Mali, ali malecki je problem što prefiks „Okružno“ podrazumeva i kompanjone iz okruga, ali i prefiks predsedniku „Srbin“ podrazumeva da su ostale opštine malo više okupatorske, pa nemaju oslobodilačke potomke.

Kad smo kod predsednika „Srbina“, mladog i perspektivnog istoričara, publicistu i društveno-političkog radnika, kako to vole da kažu ovi provereni kadrovi, tu je malo više sporno. Gotovo sve.

Oni koji ga bolje poznaju, ne bi mogli da se zakunu da li njegovi stavovi i ideali, više preferiraju ka Šešelju ili Milanu Nediću, ali je sigurno da srpstvo koje dr Srbin širi se ne uklapa u programe svih partija u kojima je bio od gimnazijskih dana, od socijalista, preko ursovaca, radikala, zaključno sa naprednjacima.

Još sigurnije je da u tom i takvom okružnom odboru, teško da će stvarni potomci proviriti, a još manje potomci nacionalnih manjina koji su rame uz rame sa Srbima ginuli u oslobodilačkim ratovima.

Jedno je sigurno, naslušaćemo se priča o patriotizmu, hvalospeva generalima i vojvodama, grickaćemo budžet grada Vranja, ali što naši stari kažu „teško ćemo se od toga leba najesti“.

ZutoCvece