03.08.2018

Uspešni menadžeri katastrofalnih rezultata

Ono što je sigurno, nije nas iznenadila, pošto se dugo najvaljivalo, a i za očekivati je bilo, e, sad nije baš sigurno da je sve i obradovala, vest da je usvojen UPPR za Simpo.

Nije mogla da nas iznenadi i da nije najavljivana, a i da nije pripremana, jer je očekivano da „Simpo“ potegne za državnom šakom.

U „Simpu“ je omiljena fraza o državnom liberalizmu, o čemu niko nikada nije čuo, u „Simpu“ je primenljivo i svako ko sumnja, može da dođe i da se svim čulima uveri.

Zato je mnogo bolje bilo da država konzervira „Simpo“ sa sve menadžerima i pretvori ih u jedno ogromno ogledno dobro, gde će naučnici iz celog sveta dolaziti i posmatrati kako utopija može da se sprovede u delo i kako izgleda svetski fenomen državnog liberalizma.

Ukratko, uspešni smo menadžeri, pretendenti za najviše funkcije u svim resorima, nivoima, sektorima, ne samo na lokalu, ne samo u okviru državnih granica, nego sveta, zalažemo se za liberalizam, nemešanje države u privredu, o čemu besedimo svuda gde nas pozovu, ali državno jasle i državni džep ne ispuštamo.

Kapitalisti smo, liberali, ali uz pomoć države i para poreskih obaveznika.

Stručnjaci kažu da će „Simpo“ na ovaj način moći lakše da posluje i da je ovim izbegnut stečaj a da su zaštićeni i poverioci i dobavljači, lokalna samouprava, radnici, a i zaštićen interes države Srbije na jugu, od koga, kako i zašto, to niko ne komentariše.

Podsećanja radi, „“Simpova“ zaštita interesa“ korišćena je kao menica za naplatu nikada utvrđene tarife za zaštitu interesa države, još od osnivanja „Simpa“, tako se državni interes štitio u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Kosovu i Metohiji, Zubinom Potoku, Kuršumliji, Trgovištu, Bosilegradu, Surdulici, Bujanovcu, Preševu, pa i u samom Vranju.

Šta imamo kao rezultat za unovčenu menicu i naplaćena potraživanja? Prosto ne zna čovek od koje zaštićene teritorije da krene a da ne pogreši i ne ogreši se o postignutim uspesima ovakve „državotvorne politike“.

Najbolje je da se zadrži na vilama na Dedinju, Parizu i računima po inostranim bankama, da ne govorimo o privatnim firmama, koja gle čuda nijedna nije osnivana, branjena u zonama „zaštite državnog interesa“.

„Simpo“ je izbegao stečaj i moraće da po Zakonu plaća sva dugovanja u danu!

Pa zar je uspeh svih menadžera, nosilaca svih mogućih domaćih, svetskih i belosvetskih nagrada, povelja, priznanja, osim još nedobijene Nobelove nagrade za ekonomiju, da se izbegne stečaj?

Pa zar nismo godinama čitali eseje, pored onih srceparajućih o malom Joži,  o svetskom uspehu kompanije koja se digla iz pepela?

A sad izbegnut stečaj, i moraće da se dugovi plaćaju u danu. Da li neko ozbiljan veruje da će „Simpo“, koji je kontra nasađen i kome se prvo nauči naplata od svih i dugovanje prema svima, da i pomisli da nekome nešto plati?  

„Simpo“ će se u UPPR naći najduže pet godina. Da li iko normalan veruje da firma koja je u godinama kada ništa nije plaćala, kada je isplaćivala zarade zaposlenih bez dinara uplaćenog za obaveze poreza, doprinosa i socijalnog osiguranja prema državi, kada je stvarala masu siromašnih Vranjanaca zbog neplaćanja obaveza prema lokalnoj samoupravi, a na drugoj strani masu bogatih, prebogatih pojedinaca koji su predstavljeni kao uspešni menadžeri, i sve vreme proglašavana za najuspešniju firmu, sada ponašati odgovorno?

Da li neko veruje, da je firma koja je od osnivanja u tkzv. „UPPR stečaju“ ostati samo pet godina?

Ja verujem da će se pre promeniti Zakon, država, premijer, predsednik Srbije, nego što će se „Simpo“ nečega propisanog i napisanog pridržavati, a da pritom podsetimo, NAJVEĆI VLASNIK „SIMPA“ JE DRŽAVA!

Ne treba zaboraviti da kada firma upadne u UPPR dobija se zaštita od blokade računa u perodu od šest meseci, što je dobro da se opet „zaštite neki nacionalni interesi“.

Da li shvatamo da se kod nas UPPR shvata isključivo kao način da se odloži plaćanje obaveza, što je i do usvajanja UPPR usvojeno kao praksa, ali ne i da se utvrdi kako je došlo do tolikih dugova, ko je kriv za takvo poslovanje, nemoguće da su spoljni faktori, bombardovanje, zemljotresi, situacija na tržištu i da je jedini razlog za uvođenje u UPPR velika zaduženost.

Velika zaduženost i loš finansijski rezultat nisu sami po sebi problem već su odraz problema koji je doveo do toga.

A uzroci problema su loš menadžment, loše planiranje, preterano investiranje ili preterano trošenje (što se kod „Simpa“ može jasno utvrditi pregledom zarada „uspešnih“ menadžera).

Zašto poverioci prihvataju UPPR? Banke, prvenstveno, iz svojih ličnih razloga, zato što na taj način mogu da u svojim bilansima predstave plasman kao bolji nego što jeste, da smanje rezervisanja i tako oslobode neka sredstva, jer u bankarstvu je najopasniji zarobljen novac, plasman.

Dobavljačima firmi koje su u UPPR traže više cene i avansno plaćanje. A radnici, građani, kojima „Simpo“ najviše duguje, direktno i indirektno, zašto oni to prihvataju? Zato što ih niko i ne pita.

Niko ih nije pitao kada su štićeni njihovi nacionalni interesi, kada se na račun toga neko bogatio, kada je zarad viših ciljeva Simpo otvarao porodične fabrike, pravio dugove, uništavao sve čega se dohvatio, niko ih nije pitao kada se njihov novac u gradskom budžetu pretvarao u bezvredne akcije „Simpa“, niko ih ni sada ne pita.

Mnogi će reći, „dobro je, sačuvana su radna mesta“. Da li se neko pita koliko je radnih mesta izgubljeno time što je „Simpo“ izbegavao plaćanje obaveza prema državi i lokalnoj samoupravi?

Da li neko zna da kaže koliko je radnih mesta izgubljeno ili moglo biti otvoreno da novac nije isisivan iz „Simpa“, i da li neko od nadležnih postavlja pitanje gde je taj novac kada su stvoreni ovoliki dugovi?

Ako je „Simpo“ ušao u UPPR, da li su u UPPR i njegovi menadžeri sa ogromnim zaradama i imovinom?

Evo bar odgovora zašto nema Zakona o poreklu imovine, odnosno zašto bi se on donosio samo za političare, ali ne i za uspešne menadžere.

Da li se neko pita koliko je radnih mesta moglo da se stvori sa tri milijarde dinara koliko „Simpo“ duguje lokalnoj samoupravi, grubo preračunato?

Da li neko razmišlja, znajući uspešne menadžere „Simpa“, koliko će se radnih mesta izgubiti za ovih pet godina koliko bi „Simpo“ najduže trebalo da ostane u UPPR?

I ono što je još opasnije, ako se neko dokazao uspešnim da samo stvara dugove, da li taj neko može i da pomišlja da upravlja lokalnom samoupravom, da se za išta pita, da li taj neko ili ti neki, kojima u biografijama jedina referenca je da su firmu spasili bankrotsva tako što su je ugurali u UPPR a pritom se bogato okoristili privatno, smeju i mogu da se nadaju da se približe gradskoj kasi?  

Bojim se da će kroz godinu dana Grad Vranje tražiti da uđe u UPPR, ako se ovako nastavi.

A sva je prilika.

ZutoCvece