13.02.2018

Zalivanje korova: A za profu - prase

Kako to već biva na ručku kod prijatelja, uz čašicu kreću priče i pričice. U jednoj od njih pomenut je ugledni profesora iz Vranja.

Rekoh da ga dobro poznajem, da sam nešto i pisao o njemu. U tom trenutku obraća mi se studentkinja koju sam upoznao pre mesec dana kod istog prijatelja.

„Super čika Iriću, onda mi morate pomoći“?

„Ukoliko mogu? A gde je zapelo?

„Ispit na fakultetu“.

„A, ne! Ne pomažem studentima koji se ne spreme za ispit“.

„Ma, čekajte da vam objasnim….“

 „Ne, završili smo priču sa ispitom. Kada naučiš, ja ti neću biti potreban“.

„Sačekajte, spremila sam ja ispit. Nikada ne idem na ispit nespremna“.

„U čemu je onda problem“?

„Polažem sledećeg meseca kod (sledi ime i prezime tog profesora),  a nemam novac“.

„Kako to: polažem, a nemam novac“? Ništa ne razumem.

„Vi kao da ne znate za to? Da bih izašla na ispit moram unapred da platim od pet do 10.000 dinara tom profesoru“.

 „Očekujem najmanje ’osmicu’, ali nema ispita dok ne dam keš“.

„Profesoru keš“?

„Ne njemu nego onome koga on pošalje kada dođe vreme za ispit. Llepo ti se javi neko od njegovih ljudi o kaže profesor je rekao da tvoj izlazak na ispit košta toliko i toliko“.

„Dobro, bilo je i slučajeva da nas studente pošalju u neku kafanu, da nekom  konobara damo novac uz napomenu da je to za profesora (tog i tog)“.

 „Ovako: kada ti taj tip bude tražio novac ti mu daj, ali zabeleži serijske brojeve novčanica. Posle ideš normalno na ispit da dobiješ osmicu“.

„A posle osmice“?

„Onda mene pozovi telefonom, da mu pošaljem policiju da ga uhapsi“.

„Znači, profesor u zatvor, a ja u novine i na televiziju. Jaoooo, ne mogu ja to. Šta će reči drugi studenti? Pa još kada ta priča pukne po Vranju“.

„„Čika Iriću, nismo se dogovorili. Ne smem ja to da uradim. Daleko bilo…“.

Devojčica se naljutila. Digla se i otišla, onako demonstrativno.

Posle mesec dana polagala je taj ispit. Dobila je osmicu. Pre toga gazdi jedne kafane predala je prase za profu. Potvrdila mi je to uz suze, njena majka – penzionerka.

Da, jednom prilikom je pokojni premijer Zoran Đinđić rekao: „U svakoj zemlji ima korova, ali se kod nas korov zaliva“.

Komentari

More Iriću kazuj koji je...

Divno ste to napisali i prepoznali godine Iriću, ali jedna moja dopuna,koliko je bilo tih korisnika i dobitnika.Pogledajmo obrazovanje učiteljica i bogatstvo profesora koji su se izdvajaju po materijalnom stanju.Ko se uspavao u svojoj nemoći,državni aparat!Živimo u vremenu para i prasića,straha i bolesti!Ne može biti bolje,samo gore!

ZutoCvece