26.01.2018

Naprednjaci na plovnom putu bez povratka

Tomu Nikolića iz Bajčetine nije ni zatekla ni iznenadila sugestija njegovih arhiprijatelja Kineza koju su mu uputili prilikom njegove posete najmnogoljudnijoj zemlji sveta.

- Usaglasite se i dogovorite sa Makedonijom i Grčkom, pa vam naša pomoć neće nedostajati u razmatranju realizacije projekta plovnog kanala Dunav – Morava – Vardar – Egejsko more - poručili su galantni kineski stručnjaci iz Državne komisije za reforme i razvoj u Pekingu Nikoliću, inače velikom zagovorniku i promoteru ovog grandioznog projekta o kome sanjare još uvek njegovi naprednjaci.

Tomin prijatelj i saradnik u SNS sve do početka Vučićeve epohe Milan Bačević 2012. godine zanosio se idejom o izgradnji plovnog kanala Dunav – Egejsko more, pod sloganom „da brodovi plove Moravom“ i „da Vranje bude jedna od najznačajnijih luka na tom transbalkanskom vodenom putu“.

Bačevićevu viziju o „brodovima na Moravi“ tokom poslednjih meseci prošle godine uveliko su baštinili naprednjaci iz drugog ešalona moći i uticaja u stranci Aleksandra Vučića, igrajući na kartu „sveopšteg ekonomskog napretka celokupnog gravitacionog područja u slivu Velike i Južne Morave i Vardara, poručujući da osim Srba, blagostanje očekuje i susedne narode, Makedonce i Grke“.

Na nesreću po SNS vizionare, baš u vreme kada realizacija grandioznog projekta, uz pomoć kineskih prijatelja, naravno, samo što nije krenula, domaći ekonomski stručnjaci iz korpusa „stranih plaćenika“ ispostaviše zanesenjacima iz Nikolićeve okoline koliko košta plovidba Moravom i Vardarom, uz opravdane sumnje da se taj uloženi novac nikada ne može vratiti.

Plovni kanal Dunav – Morava – Vardar – Egejsko more, dakle, koštao bi Srbiju, Makedoniju i Grčku 17 milijardi evra, Srbiju ponajviše, jer od ukupne dužine tog kanala od 650 kilometara, Beograd treba da izgradi „deonicu“ dužu od 400 kilometara i uloži 14 milijardi evra!

A na tom plovnom putu valja sagraditi 63 brodske prevodnice koje bi savladale ukupnu visinsku razliku od 783 metra i omogućile plovidbu brodova manje nosivosti na međusobno povezanim akumulacijama, budući da obe Morave i Vardar nisu plovne reke i tokom leta imaju malu količinu vode u svojim rečnim tokovima.

 Zato se, na kraju, s punim pravom postavlja pitanje da li je bolje poslušati domaću ekonomsku pamet koja upozorava da se radi o nerentabilnom projektu, ili, ipak, naprednjačke „vizionare“ koji bi da plove Moravom po svaku cenu, pa makar ona ovu zemlju koštala nepovratnih i zauvek izgubljenih 14 milijardi evra!?

ZutoCvece