27.10.2017

Šugljavi optimizam

Završeni su još jedni, 37. „Borini pozorišni dani“, koji su se odvijali pod ničim izazvanim naslovom „Optimisti“.

Nije to optimizam, nego su ti, koji su pravili ovu priču, optimisti, zainat stvarnosti u kojoj žive.

Jedva su ti Dani okupili 1.000 gledalaca, a koštali su milione, zašto i čemu, znaju, ako znaju, oni koji su te pare odobrili.

Na izuzetno glupom plakatu kojm se najavljuje manifestacija, vidi se zapaljeno pozorište u bojama stvarnosti, i ružičaste naaočare kroz koje se vidi kako će pozorište nekada, možda, izgledati.

Organizatori, a tu pre svega mislim na SNS, trebali su onda da nam podele te 3D cvikere pa da nam se Dom vojske čini kao pravi teatar.

Originalan naslov manifestacije, koji je dao Željko Hubač, duhovni pokretač ove priče već nekoiko godina, je „Uzinat“.

I to je nekako normalno. Uzinat SNS-ovoj i svakoj drugoj nebrizi, pozoriište živi. I dalje.

Ni od koga ometani, opravljači lokalne stvarnosti rešili su da budu optimistični.

Zašto je to glupo, sramno čak?

Činjenice govore umesto tumačenja ko, zašto, šta i iz kojih razloga.

Prvo, na sramotu, vranjski teatar nije imao predstavu na ovogodišnjim „Borinim danima“, što voli Vučić da kaže, prvi put u istoriji.

Dešava se, nije strašno, pa i po prvi put, ali jeste strašno da niko o tome ni na jedan način nije obavestio javnost.

Pa za koga se prave „Borini dani“ i zašto se odvaja toliki novac, ako ponižavanje javnosti ide dotle da čak ne mora ni da se laže, ako već pameti da joj se objasni šta se dešava nema nigde?

Drugo, pre Dana, opet prvi put u istoriji, nije bilo konferencije za medije.

Što pa da se javnost izveštava šta ima da gleda na Danima, koiko to košta, gde  se kupuju karte.... Koga je to briga, dok je SNS optimističan?

Treće, po prvi put u istoriji, samo JEDNO, dakle jedno pozorište, i to polutan, ko vranjsko (ima predstave, nema zgradu) učestvovalo je na  Danima.

Ostalo, produkcije, domovi kulture, jednom rečju, zbirudija.

Neko je kriv zbog ovakvog odnosa pprema publici?

Nedostatak publike evidentan je bio i na Danima. Puna sala, da, ali kratko ošišani momci i devojčice u kratkim suknjicama, uniformama SNS-a, više su gledali u telefone nego prema sceni.

Publika, ona prava, gurnuta negde na sredinu, dok su zadnji redovi tužno prazni.

Sve ovo sa naprednjačkih visina gledaju direktor „pozorišta“ Nenad Jović i kulturna većnica Zorica Jović. Pavi jedni optimisti.

Na kraju, zašto je njihov optimizam šugljav?

Pa, pozorišni ansambl koji radi novu predstavu stvara u tako ružnim uslovima da su probe nove predstave prekinute kako bi se odradila deratizacija, detoksikacija i slično u onim, krajnje neuslovnim prostorijama u kojima se predstava rađa.

Nekoliko ljudi, čak većina u ansamblu, dobilo je neke plikove za koje se sumnja da su  šuga! U 21. veku. Tog mi optimizma!

Dobro, posle se pokazalo da je samo smrtonosna alergija, al nema veze. Važno da su naprednjaci optimisti.

I tako, još jedna institucija u Vranju umire, šugava ili ne, sad svejedno.

Bez otpora, bez roptanja, čak bez glasa.

Optimizam se ničim ne sme remetiti.

Ljudi, kad primetite da je sve oko vas mrtvo, jedini logičan zaključak će biti da ni vi niste živi.

Samo, tada će, bojim se, za sve biti kasno.

SSB

Komentari

Hram kulture u vojnoj uniformi..ima vreme za obnovu evo vec sesta godina..u normalnim zemljama za to vreme gradovi se obnove

Te privatne produkcije koje su ucestvovale na Borinim danima su neumetnicke predstave, koje sluze da organizatori zgrnu pare. O Hubacu nemam lepo misljenje i bilo bi dobro da sledece godine on ne selektuje predstave, nego da iskoci iz te price. A Zoricka nikada pre nije isla u pozoriste, pa i nema pojma sta valja. Sadasnji direktor od radnog iskustva ima to sto dobro redja robu po rafovima. Da mu nije pomoci od strane umetnickog direktora-glumca, ne bi znao o cemu prica. Gostovali su jednoj emisiji na Plusic televiziji :), bolje da se covek nije ni pojavio, nego da se blamira. Trebalo je preskociti ovu godinu, nego napraviti ovakav festival. Od zgrade teatra, po mom misljenju skoro tesko da ce nesto biti. Ne znam da li moze da se uradi nesto sa zgradom Doma kulture, u kome je Robna pijaca, nju je Kradonacelnik pomenuo u svom ekspozeu, dobro se secam. Ili je pak bolje da se podigne novo pozoriste, jednog lepog dana, ali na novoj lokaciji, jer je ne moze diskoteka i pozoriste ledja o ledja.

Odabir predstava je umnogome uticao na posetu. U redu je imati jednu
politicki angazovanu predstavu na festivalu, ali ove godine smo ih imali tri
i sve iz istog drugosrbijanskog lonca. Te predstave imaju svoju publiku u
Beogradu i nadobijaju se nagrada na festivalima u regionu gde uzivaju da
gledaju kad Srbi pljuju sami sebi u usta. Ali neko se malo preracunao kad je
tako nesto hteo da progura Vranjancima, koji su, na srecu, "preveliki
provincijalci", da bi im tek tako prodali m... za bubrege barena u krugu
dvojke. Sledece godine akcenat na umetnicki kvalitet, manje na politiku i
bice bolje.

ПОЗОРИШТЕ,ПОЗОРИШТЕ нам дајте! Иначе ово што је представљено врањској публици је позориште, и то позориште у покушају из угла београђана из круга двојке, који се убише покушавајући да нам прикажу српску стварност стилизовану, опет у покушају, космополитским приступом као на Менхетну и Бродвеју. Ако Ви сматрате да је за позориште 21. века довољно да се попнете на бину у мајмунским костимима и при том " дрндате" гитаре и за то освојите прво место, онда извините. За мене је позориште ванврененско, и довољно је да се види истинска уметност, доживљена и пренесена емоција, што ја на овим БПД нисам видео.

ZutoCvece