16.08.2017

O "Piano summer", još jednom

Pratim iz daljine Piano Summer u Vranju. Gledam program na sajtu, a onda i objave na Fejsu. Sutradan, po koncertu, pogledam i fotografije od prethodnog dana. Ne čujem doduše koncerte, ali, kada pročitam da je na programu velika Betovenova sonata op.106, “Hamerklavir”, onda znam da je pod prste ne bi ni smeo, a ni mogao, uzeti neko ko klavirom ne vlada suvereno.

Vidim i to da tokom 18 dana trajanja trećeg Piano Summer festivala, u Vranje stižu zanimljivi gosti pa ću na prvo mesto staviti i najvažniju, legendarnu violončelistkinju iz Rusije Nataliju Gutman. Za njom dolazi i zvezdu pijanizma Turske, Gulsin Onay, pa Dmitrij Romanov iz Rusije, Mikael Lesli iz Nemačke, Goran Jurić iz Hrvatske, koji, doduše, ne svira nego peva, ali koji svoj program ne bi mogao izvesti bez pijanistkinje Sandre Vučenović- Schnabel. Tu su još pijanista Španac, pijanista Grk, pijaniskinja iz Južne Koreje, iz Japana.... Spisak imena, naravno, ne pretenduje da bude potpun.

 

PRETERANA BUKA: Stičem utisak da je većina učesnika, na ovaj ili onaj način povezana sa Minhenom. Da ne bude nesporazuma, u tome ne vidim ništa loše. Na protiv. Ljudi koji se dobro znaju i poštuju, obično i sjajno umetnički sarađuju. A izgleda da je upravo to slučaj sa Zoranom Imširovićem, umetničkim direktorom i pokretačem Piano Summer festivala u Vranju. Pijanista s adresom u Minhenu, školovao se u nekadašnjoj Jugoslaviji, nastavio studije u Nemačkoj, danas koncertira po Evropi, a sada u Vranju okuplja one za koje zna da će gradu doneti živi plamen muzičke umetnosti.

U vreme preterane buke koju mediji prave oko Exita, Nišvila i Guče, možemo se pitati da li je dovoljno što se o Piano Summer čulo u Kulturnom dnevniku RTS-a ili u kultnoj emisiji Radio Beograda 2 “U prvih pet” i još samo ponegde? Letnji festivali su više nego letnja moda. Oni na najbolji način uvode umetničke sadržaje “pod kožu” grada. Zato, festivali tipa SOMUS-a (u Somboru), Kotor Art-u (u susedstvu, u Kotoru), ARLEM u Arilju ili Piano Summer na jugu Srbije – zaslužuju bolju i veću medijsku pažnju.

Fotografije govore da je sala Doma vojske, u kome se održavaju večernji koncerti, lepa, uredna i prijatno osvetljena i da je veliki deo mesta u publici ispunjen. Posebno je organizovan i Maraton koji je, vidim, priređen na samom gradskom šetalištu, na otvorenom, gde su se smenjivali mlađi učesnici, polaznici master radionica, koje je pratio veliki broj Vranjanki i Vranjanaca.

KULURNA PROMOCIJA: Da li je ključna reč “besplatni koncerti”? Ne verujem, mada, u vremenu u kome živimo, ta reč na putu do kulturnih sadržaja, bitno pomaže.

Posle svega, svaki učesnik će otići kući sa snimkom koji je napravio jedan od naših najboljih dizajnera zvuka Zoran Jerković. To je dragocenost koju umetnici visoko cene. Oni obično, odmah posle nastupa, u avionu ili kolima, preslušavaju snimak kako bi sami sebi dali “ocenu” ili se spremili da nešto koriguju. Šteta je što će kopije ovih snimaka ostati da čame u nekoj arhivi i što neće postati materijal za ubedljivu kulturnu promociju ove lokalne manifestacije.

Ako bi se neko zapitao “zašto baš Vranje”, odgovor je “dobro je što je Vranje”.

(autorka je kompozitorka iz Beograda)

ZutoCvece