08.10.2016

Petlja kod motela

Sećate se kada se pre nekoliko godina povelo kolce na petlji kod Motela Vranje po završetku postavljanja toliko dugo čekane rasvete -petnaestak bandera sa žutim sijalicama.

U tom trenutku, to je bio jedan od ulaza u Vranje (Vranje-sever), a postojao je i onaj drugi kod Palestine (Vranje-jug). 

Oba slabo uređena, ali u funkciji.

Koliko je sad ova petlja u funkciji i koliko je prometna?

A, nekad smo tamo na nadvožnjaku stajali i gledali koji automobili prolaze i koji će motor da projuri pored našeg grada prema Grčkoj.

Zasigurno znam da negde u fioci Carinske uprave (ili Carinarnice Niš), postoji nacrt i predlog da se u Vranju, baš u Motelu i oko njega, otvori Carinarnica Vranje, jer već postoji 80 odsto infrastrukture: restoran, sobe, kabine, bar, parking plac, mesto za dobar  kamionski terminal, za kancelarije i prateće službe. 

Oni koji su vodili kolo  ili pak njihovi prethodnici i naslednici su ovu ideju jedno tri-četiri puta potrošili.

Kako?

Pa, uvek bi prvo, naravno iz svojih redova, birali budućeg direktora moguće carinarnice, pa sa tim predlogom  politički išli „gore“ i  bili odbijeni, kao neozbiljni i neodgovorni. 

A dotle su se ad-hok rešavali privredni problemi.

Otvaranje Slobodne zone, gde joj mesto nije, davanje zemljišta privrednim subjektima daleko od glavnih saobaraćajnica, na gradskom obodu, uz preuzimanje obavaza za izgradnju infrastrukture i puteva.

Eto zadatka budućiim vlastima da sve mora da krene od baze, i da dobije ekonomsku  opravdanost, kao i široku podršku.

Zatim ide projekat, predlog, lobiranje, priprema terena za sprovođenje ovakvih ideja. Mogućnost pronalaženja partnera u poslu itd.

Vranjski, tj. Pčinjski okrug, ima već sad 7-8 carinskih ispostava: Strezimirovci, Ribarci, Prohor, Vranje, Bujanovac, granični prelaz Preševo, Končulj, moguć prelaz kod Trgovišta, sve sa onim Terminalom u Preševu otvorenim kako bi se devedesetih  pomoglo Zavarivaču, na čijem se i zemljištu nalazi. 

Vranje je najveći grad na jugu države blizu graničnih prelaza i trebalo bi da ima što više uprava raznih ministarstava i sekretarijata.

 Ako, pak, s druge strane izbrišemo  granice, opet je Vranje po svom strateškom i privrednom mestu grad kome svakako pripada tako nešto.

A što se tiče Motela i njegove infrastrukture, ionako  bi grad trebalo da ga uzme  na ime duga od propalog Ugostiteljstva, a ne što pre prodati objekat. 

A gde ćete bolje mesto za carinarnicu nego kod Motela, kao i za terminal, put vam na jug, put vam na sever da se uključite na evropski autoput.

A moram da napomenem da su već neke početne ideje dali pre nekog vremena načelnici Pčinjskog i Jablaničkog okruga, Slaviša Bulatović i Božidar Stojiljković, u domenu carinjenja, tj. potrebe privrede, kako vranjske tako i leskovačke, ali se ta inicijativa zagubila i negde nestala.

Trebalo bi sakupiti tim stručnih i sposobnih ljudi: preduzetnika, biznismena, direktora firmi, intelektualaca, gradskih funkcionera i možda izgurati do kraja jednu ovakvu ideju, imajući u vidu mogući otpor Carinske uprave.

Zamislite samo koliko radnih mesta bi se otvorilo, koliko mladih ljudi bi ostalo u Vranju i koliko bi se stručnih i obrazovanih možda vratilo u Vranje.

Jug Srbije to zaslužuje.

Od negde mora da se krene.

Ja predlažem da to bude Motel Vranje.

Treba imati petlju.

Komentari

Autor ne razume sustinu odredjenih ekonomskih celina, neka procita sta je slobodna zona, carinski terminal, hob terminal, slobodna carinska zona, a moze da procita i sta je infrastrukturno potrebno za ove celine.

Nema veze sto ne razume, bitno da on pofali bulatovica

ZutoCvece