21.06.2016

Ljubav je u nama

U gradskom parku je prošle nedelje održan javni čas joge. Početak bio zakazan za podne, baš tu na onoj širini ispred Borinog spomenika. Bilo je, dakle, otvoreno za javnost, za ljude koji bi vežbali, medije koji bi ispratili događaj i tako animirali sugrađane. Međutim, bilo je nedovoljno interesenata. Mali broj ljudi spremnih da učine nešto dobro za sebe i svoje zdravlje, da pospeše svoju kreativnost i kvalitet života.

Lepo je bilo videti naše Vranjance koji složno slušaju savete joga instruktora za pravilno izvođenje vežbi. Bilo je tu i mlađih naraštaja i sredovečnih sugrađana. "Neka je ljubav u nama i sklad sa okolinom", jedna je od krilatica koju su često izgovarale instruktorke. Ta krilatica odslikava suštinu života. Volite druge i trudite se da ne izlazite iz okvira normama regulisanog, "civilizovanog" ponašanja. Budite svoji, bila je poruka.

Muškarce koji su učestvovali na ovom času mogli ste da prebrojite na prste jedne ruke. Zato bih i prema onima koji su došli želeo da iskažem svoje poštovanje. Uspeli su da se otrgnu iz kandži predrasuda o pripadnicima "jačeg" pola koji se, primera radi, bave jogom ili baletom. Prema nekim mišljenjima ova zanimanja vezuju se isključivo za dame. Ne mislim tako. Verovatno bih se i ja, da nisam bio na radnom zadatku, pridružio malobrojnima. Uostalom, svi su kraj današnjeg časa dočekali sa osmehom na licu, što je još jedan dokaz da je ovo prava stvar.

Čini mi se da smo zaboravili da se smejemo. Malim, običnim stvarima koje život znače. Ovih sat vremena provedenih tog dana u parku su me podsetili na to. Radujmo se, ljudi. Radimo na sebi, na usavršavanju svojih talenata i potencijala. Jer, ko će brinuti o nama, ako ne mi sami.

ZutoCvece