20.06.2016

Komarci i krpelji nemaju mobilni

Pojedinci među nama i danas žive kao da je ovo Egipat 2016. godine pre nove ere i vreme papirusa. Jedino tako može se objasniti dolazak u Srbiju „kvrgave kože“, opake i smrtonosne bolesti stoke koja u Pčinjskom okrugu pravi pustoš i haos.

Prema poslednjim informacijama „s merodavnih mesta“, u našem okrugu je već ubijeno, ili će danas-sutra biti ubijeno više od stotinu grla stoke zaražene „kvrgavom kožom“. Trenutno je situacija najgora u Bosilegradu i Bujanovcu, loša je u Trgovištu, Surdulici i Vranju, a neprjatne vesti se svakoga trenutka očekuju iz Vladičinog Hana i Preševa.

Uzgajivači stoke iz petnaestak sela, zajedno sa veterinarskim stručnjacima, preduzimaju sve mere da se u ovom trenutku spase sve što se spasiti može, mada prognoze o tome nisu ni malo optimističke.

Znalo se: bolest „kvrgavu kožu“ prenose insekti- komarci, krpelji, muve. No, u zemlji, u kojoj pojedince na odgovornim funkcijama sneg iznenadi u sred zime, a kiša i bujice u sred leta, iznenadila je i ova opaka bolest. Dok su Grci, a potom Bugari i Makedonci preduzimali nadljudske napore da se bolest zaustavi i stoka zaštiti, nas to skoro da nije zanimalo.

Prosto je neshvatljivo šta su sve ovo vreme radili zaposleni u državnoj instituciji po imenu Uprava za veterinu, koja je prva na spisku odgovornih za ovakve slučajeve? Šta su radili svi ti njeni stručnjaci, i direktor Miodrag Popović dok je „kvrgava koža“ kucala na naša južna vrata? Iza Uprave veterine na spisku odgovornih moraju biti Ministarstvo poljoprivrede, veterinarski instituti, veterinarske inspekcije, ministarstvo zdravlja, pogranične lokalne samouprave. Svi su oni, izgleda, čekali da im komarci i krpelji mobilnim dojave da stižu u Srbiju.

Tačno: država će stočarima nadoknaditi štetu iz džepova poreskih obveznika. A kada bi ovi lezilebovići, onako kao radnici za mašinom, plaćali štetu iz svog džepa, ona bi bila neuporedivo manja.

ZutoCvece