Ustavni sud, čuvar prava građana

Iako Ustavni sud ne pripada sudskoj vlasti već je nezavistan i samostalan državni organ, iako ga mnogi građani doživljavaju kao deo sudske vlasti, i to vrhovni.

Ustavni sud odlučuje o ustavnosti opštih akata sa Ustavom Srbije, stara se da prava i obaveze građana i nosilaca javnih ovlašćenja budu dosledno primenjena, kao i da je svaki pravni akt i međunarodni ugovor, zakon ili odredba u skladu sa našim zakonodavstvom.

- Ono što je važno pomenuti je da Ustavni sud ne razmatra na isti način svaku inicijativu ili predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Kada inicijativu ili predlog pokrene neko fizičko lice ili udruženje građana, što je čest slučaj, Ustavni sud ocenjuje opravdanost razloga za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti. Kada to učini ovlašćeni predlagač (državni, organ teritorijalne autonomije, lokalne samouprave ili najmanje 25 narodnih poslanika) Ustavni sud odmah pokreće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti, bez prethodnog razmatranja opravdanosti zahteva – čulo se na još jednom predavanju u okviru projekta „Reforma pravosuđa – jug Srbije“

Upravo ovakva praksa Ustavnog suda je često rezultirala time da brojne inicijative građana ili udruženja nikada nisu dovele do pokretanja postupaka za ocenu ustavnosti i zakonotosti, pa se postavlja pitanje u kojoj meri Ustavni sud štiti prava građana ukoliko oni ne uspeju da obezbede podršku 25 poslanika za pokretanje inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

Takav slučaj zabeležen je kod ocene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, kada je inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti podneta od strane nekoliko udruženja koja se bave decom sa invaliditetom, jer je zakon imao diskrimintorne odredbe vezane za starosnu dob deteta, prava na rad i nadoknadu roditeljima dece sa invaliditetom.

Za potrebu ocene ustavnosti i zakonitosti se kasnije izjasnila i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

- Ustavni sud takođe odlučuje o sukobu nadležnosti sudova, državnih organa, izbornim sporovima, zabrani rada političkih partija i pokreta, sindikalnih organizacija i udruženja čije delovanje nije u skladu sa Ustavom Srbije, povređuju ili pozivaju na kršenje ljudskih i manjinskih prava, ukoliko nisu iscrpljena ili ne postoje druga predviđena pravna sredstva - objašnjeno je na predavanju u Nišu.

Upravo ova uloga Ustavnog suda dovodi do njegove preopterećenosti u radu i sporosti u odlučivanju, a zatvorenost i nedostatak komunikacije sa širim građanstvom dovodi do toga da ga građani posmatraju kao politički organ u koji imaju sve manje poverenja.

Predavanje u Nišu je održano u sklopu projekta „Reforma pravosuđa – jug Srbije“ u organizaciji Fondacije za otvoreno društvo i Odbora za ljudska prava iz Niša.

Najnovije vesti

Gornji deo grada DANIMA BEZ VODE »

Gornji deo Vranja nema vodu već 24 časa, a ulica Pržarska, kako javljaju sa terena, već treći dan! - U vreme pandemije l...
ZutoCvece