U AGONIJI: Počeli BORINI DANI

„Borini pozorišni dani“, 37. po redu,  započeti su u nedelju u Domu vojske u Vranju, predstavom „U agoniji“ Miroslava Krleže.

Pre predstave, vranjskoj pozorišnoj publici se obratila savetnica u Ministarstvu kulture Đurđijana Jovanović, a festival je otvorio gradonačelnik Slobodan Milenković.

Sama pak predstava „U agoniji“ produkcija je “Beoarta”, režiju potpisuje Ana Đorđević, a igraju Marija Vicković, Radovan Vujović i Branko Cvejić.

Produkcija je bila naglašeno skromna, što se između ostalog ogledalo i u eliminaciji bitnih segmenata jednog pozorišnog čina, poput muzičkih i svetlosnih efekata.

Scenografija je bila svedena na nužne scenske aksesoare, kao ostatke jednog prohujalog vremena, ali je zato dočarala osećaj unutrašnje teskobe i promašenosti, koji neumitno izazivaju Krležini tekstovi, dok su kostimi sledili duh vremena, neposredno nakon Velikog rata.

Ceo prvi čin izvornog teksta je štrihan, te se radnja svela na složeni odnos žena-muškarac, sa jakim melodramskim nabojem i elementima trilera.

Ma koliko se režija trudila da predstavi da jednu širu društvenu dimenziju, onome ko nema predznanje o Krležinom delu ona ostaje u okvirima sukoba polova.

Šta više, i kraj je izmenjen – dok kod Krleže, u obe verzije, Laura izvršava samubistvo, u ovom pak čitanju, ona ubija Križovca, što je manje-više očigledna intencija ka „ženskom rukopisu“, i ovakva vrsta izvrtanja čini se neodbranjivom.

Marija Vicković dala je Lauru Lenbah decentno, tananom psihologijom žene koja je imala tu nesreću da je njeni muškarci ne zaslužuju.

Radovan Vujović se kao Ivan Križovec opredelio za afektirani izraz bez dubljeg ulaženja u psihologiju pohlepnog advokata-mitomana, te je bio na ivici uverljivosti, što je izazivalo neumesan smeh kod pojedinih gledalaca.

Branko Cvejić kao narator/inspektor, rutinerski šarmantan i siguran.

G. M. A.

Najnovije vesti

ZutoCvece