Pravično suđenje - osnov modernog prava

Pravo na pravično suđenje je pravo građanina utemeljeno odredbom člana 6. evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čulo se na još jednom predavanju o pravosuđu na jugu Srbije, koje se organizuje u Odboru za ljudska prava u Nišu.

Kako su predavači naglasili, tom odredbom je propisano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

- Presuda se izriče javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti sa celog ili dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, nužno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde - čulo se na predavanju.

Govoreći o ovoj temi, nekadašnja poverenica za zaštitu ravnopravnosti, dr Nevena Petrušić rekla je da u fokus razgovora treba staviti barijere u pristupu pravdi.

- U prilici smo da eleboriramo sve te razne prepreke koje stoje na putu da pristupimo pravdi i da postupku možemo svi da sudelujemo, svako od nas pod jednakim uslovima. Bavili smo se i fizičkim barijerama, ali svakako i finansijskim barijerama, koje predstavljaju i jednu od glavnih prepreka. Imaću u vidu da je milion ljudi siromašno, i da je više od 50 odsto ljudi koji su funkcionalno nepismeni, što je takođe jedna važna okolnost. Fokus je na besplatnoj pravnoj pomoći, i kako do nje doći, kao i prva iskustva u primeni tog zakona - rekla je dr Petrušić.

Dr Nevena Petrušić redovna profesorka Pravnog fakulteta, Univerziteta u Nišu, na građanskopravnoj katedri. Obavljala je funkciju Dekana Pravnog fakulteta, Predsednika Saveta Pravnog fakulteta, Poverenika za ravnopravnost. Jedan je osnivača i aktulena uravnica Pravne klinike, a takođe je sertifikovana medijatorka. Autorka je brojnih monografija i naučnih članaka.

Na predavanju je potencirano na osnovnom pravilu, da svako ko je optužen za krivično delo ima se smatrati nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona.

Uz to, svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da u najkraćem mogućem roku, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima za optužbu protiv njega, da ima dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane, da se brani lično ili putem branioca koga sam izabere ili, ako nema dovoljno sredstava da plati za pravnu pomoć, da ovu pomoć dobije besplatno kada interesi pravde to zahtevaju.

Vezano za pravično suđenje tu je svakako i pravo optuženih da ispituju svedoke protiv sebe ili da postigne da se oni ispitaju i da se obezbedi prisustvo i saslušanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima koji važe za one koji svedoče protiv njega, kao i da dobije besplatnu pomoć prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu.

Pravo na pravično suđenje Ustav Srbije propisuje članom 32., koji kaže da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Važno je istaći da se prava zajemčena ovom odredbom odnose na sve faze bilo krivičnog bilo parničnog postupka a ne samo na faze glavne rasprave odnosno glavnog pretresa kao i na postupak izvršenja parničnih i krivičnih odluka.

O fokusu raspave bila je i tema prava na suđenje u razumnom roku, koje je sastavni deo prava na pravično suđenje kojim je utvrđena obaveza država da sistemski reše i kontrolišu dužinu trajanja postupka.

Njegova suština leži u činjenici da se donošenjem sudskih odluka bez odlaganja štiti delotvornost i kredibilitet tih odluka kao i da se otkloni pravna nesigurnost koja se tiče prava čija se zaštita traži odnosno nesigurnost izazvana postojanjem konkretne krivične optužbe.

Na kraju skupa govorio je i Dragan Đorđević iz Odbora za ljudska prava u Nišu, koji je nagasio da sistem besplatne pravne pomoći građanima Srbije nudi mogućnost da imaju ista prava bez obzira na svoje lično svojstvo.

- Ovo je važan korak napred kada je naša zajednica u pitanju. Oni kojima je primarno potrebna pomoć u pravdi to i na ovaj način i ostariti. Žao mi je što su udruženja građana onemogućena da budu u kapacitetu, smatram da je to velika greška. Nadam se da ćemo u vremenu koje predstoji i primene zakona pokazati da je potrebna za besplatnu pravnoj pomoći velika u Srbiji i da je neophodno uključiti sve resurse u besplatnoj pravnoj pomoći - rekao Đorđević.

Dragan Đorđević je osnivač i predsednik Odbora za ljudska prava i jedan od osnivača i dugogodišnji koordinator Mreže Odbora za ljudska prava u Srbiji (CHIRIS). Takođe je i jedan od osvnivača Resurs centra Niš i Medija centra Niš) kao i dugogodišnji koorinator programskih aktvinosti i čan Upravnog odbora). Jedan je od osvnivača Koalicije protiv diskriminacije, kao i Regionalnog centra za manjine.

Zbog pandemije korona virusa još uvek je neizvesno kada će biti zakazano novo predavanje u okviru projekta „Jačanje kapaciteta za vladavinu prava - jug Srbije".

Projekt oganizuje Odbor za ljudska prava u Nišu uz pomoć Fondacije za otvoreno društvo Srbije.

Komentari

Recko sve što izgubite ispod 3 razlike možeš se radovati.Od euforije kako si sam se hvalio da između Dinama, kao prvoplasiranog do drugoplasiranog biće 14 bodova razlike mi se borimo za opstanak. Važno da je tebi i tvojoj porodici lepo. Primaš pare sa budžeta grada, nešto Vučko ubaci pa se opere. Lepo se živi. Nešto malo namesti i svi zadovoljni. Raja gleda utakmice i svi. Super se živi

Pogodio si čestitam 1:4

Svega ti strucnjace

Nesko šta kažeš Osmani u pravu

Ne treba da pogadjam, dovoljno treba procitati namere Recka. Recka sam dekodirao kao uredjajem ENIGMA

Najnovije vesti

Drugi protest SLOBODARSKOG VRANJA »

U Vranju je u petak održan drugi po redu protest građana zbog celokupne situacije u zemlji. Protest je počeo pred značaj...

TOP SOFA: PANIKA zbog korone »

Priča koja sledi dolazi iz „Top sofe“ i njene fabrike u Bunuševcu, ali se može odnositi na bilo koju vranjsku, pa i srps...
ZutoCvece