OVAKO SU PISALE VRANJSKE: Nojeva barka

Novine Vranjske, broj 1065, 16. Avgust, 2017.

______________________________________________________________________________________________________________________________________

SNS na putu na kojem se sve češće ide

Uterivanje pameti

Piše: Saša Stojković

SAHRANA I SVADBA: Sve je počelo na gradskom odboru, najeminentnijem skupu lokalnih naprednjaka ikada. Prisutni svedoče da je na samom početku bilo kao na sahrani, ali da se situacija malo raskravila kada su prisutni shvatili da osim jednog predsednika Saveta niko neće biti smenjen jer je gradonačelnik išao na more, te da se može udarati po lokalnim novinarima do mile volje, bez, veruju, posledica. Odmah po okončanju skupa javio se „Vodovod“, sramno nepismenim saopštenjem, i optužio novinara „Vranjskih“ Slavomira Kostića da je pretio direktoru i genseku SNS-a Goranu Djorđeviću. Kostić je u svom mejlu pomenuo Djorđeviću, koji novinare inače izbegava kao đavo krst, što nije bez značaja, da bi mu bilo „bolje i zdravije“ da odgovori na pitanja, nego da kao inače ćuti i smišlja samo njemu jasne sentence tipa „ne pitaj me to“. I odatle je sve krenulo.Ž

Ostatak teksta možete pročitati OVDE.
____________________________________________________________________________________________________________________________________

Gradonačelnik i Opel Insignija

Ćutanje kao priznanje

Piše: Slavomir Kostić

„Gradonačelnik Vranja je za službeno vozilo „opel insignija“, koje je Agencija „Veeda“ ustupila na korišćenje Gradskoj upravi, iz Odelenja za zajedničke poslove u čiojoj je ingerenciji, između ostalog, i održavanje i korišćenje voznog parka Grada, dobio ovlašćenje i saobraćajnu dozvolu i bez izdatog putnog naloga otputovao na letovanje u Grčku sa svojom porodicom“, tvrdi izvor iz Gradske uprave Vranja.

Apsolutni muk čelnika gradske vlasti u vezi Milenkovićevog putešestvija službenim vozilom na privatno putovanje, kao i njegov amorfni odgovor na pitanje voditeljke na naprednjačkoj TV Vranjska plus, surovo su indikativni i jasno potvrđuju da nije u pitanju „hajka takozvanih nezavisnih medija“, već istina o zloupotrebi položaja koja se više ničim ne može sakriti od javnosti.


Ostatak teksta možete pročitati OVDE.

_____________________________________________________________________________________________________________________________________

Jelena Ivetić, Vranjanka u Šapcu

Nostalgija zauvek

Priredio: Radoman Irić

Sa pozorištem u kom radim obišla sam svaki grad u Srbiji. Živim u jednom od najlepših gradova, ali Vranje ima ono što nedostaje i najlepšim gradovima na svetu - slobodu. Slobodu da uđeš kod komšije u dvorište bez da se najaviš, slobodu da odeš kod poznanika bez da ste se dogovorili, slobodu da znaš da je ključ ispod cigle kod prijatelja kod koga možeš da uđeš, ostaviš šta treba, ili posudiš šta ti treba.

Još nešto: Vranje ima Vranjance. Srdačne i duhovite, spremne da pomognu gostima, spremne da pričaju kako su najlepši provod i najlepše gostoprimstvo upravo u njihovom gradu.

Vranje, brda koja mi nedostaju jer “nema veće ravnice od Mačve”. Vazduh koji dolazi sa njih i kad su najtopliji dani u godini, kad sunce zađe, a babe izađu na sokak da “c,c,c”. Kaldrma i kocka. Sve ih je manje, valjda tako mora. A bile su duh grada. Vranje ima svega i svačega, stare Vranjske kuće, pa Kineski tržni centar u - staklu. I to valjda tako mora.

Ostatak teksta možete pročitati OVDE.

____________________________________________________________________________________________________________________________________

Jarbol ili sveta tajna stvaranja

Nojeva barka

Piše: Saša Stojković

U Sportskom centru u Vranju, ili tu negde, u noći između petka i subote osvanuo je čudan predmet, oko čijeg postojanja se sada vode oštre rasprave u zainteresovanom delu javnosti. Naime, nikako se, iz priloženog, ali i iz izjava svedoka, ne može oceniti da li je ovde reč o maketi male barke, ako se bez rizika tako može reći na srpskom, dečijoj igrački ili pak umetničkoj instalaciji protivnika aktuelnog nenarodnog režima. Još više zbunjuje činjenica da je TO postavljeno na mestu nekadašnje „rakete“, takođe instalacije od gvožđa, na koju su se deca decenijama pentrala.

Ostatak teksta možete pročitati OVDE.

Novine Vranjske, broj 1014, 18. Avgust, 2017.
______________________________________________________________________________________________________________________________________

Direktor Elektrodistribucije kod predsednika suda

Pritisak niskog napona

Piše: Radoman Irić

Ovde, međutim, dolazimo do teme naše priče – sastanka između Gorana Nikolića, direktora EDB u Vranju i Stojadina Stankovića, predsednika Osnovnog suda u našem gradu.
No, krenimo od početka:
-Akciju smo bazirali na kategoriji onih najviše problematičnih potrošača, kod kojih smo do sada, uzgred budi rečeno, imali i po nekoliko obustava (isključenja sa mreže) i koji se zbog toga ne vode kod nas u sistemu. Jednostavno su izbrisani. Ali, da paradoks bude veći, oni i dalje troše struju, što znači da su se, posle našeg isključenja, samovlasno priključili na mrežu – žali se Nikolić, direktor vranjske „Elektrodistribucije.
On dodaje da takvih potrošača, odnosno „kupaca“, ima negde oko 2.000. To je oko2,5 odsto od ukupnog broja potrošača odnosno vlasnika brojila (66.000), ali zato na njih otpada skoro 60 odsto ukupnog duga koji „Elektrodistribucija“ Vranje potražuje od svojih potrošača. Da je ovde reč o poslovnom karcinomu, slaže se i Nikolić.
-Paradoks je ovde u tome što se, sa malim izuzetkom, radi o takozvanim problematičnim kupcima, inače našim dobro situiranim sugrađanima, koji jednostavno smatraju da oni treba da budu povlašćeni, tako što će, mimo svih drugih, biti oslobođeni plaćanja struje – konstatuje Nikolić.

Ostatak teksta možete pročitati OVDE.
______________________________________________________________________________________________________________________________________

Dragan Tomić, sudbina i komentari

Sve je isto, samo njega nema

Piše: Nikola Lazić

Da ste nekom komunisti, ali i običnom građaninu, prelomne 1948. rekli da Drug Staljin od sutra ne postoji, pomislio bi da ste sišli s uma. Međutim, oni koji su Džugašviliju Kobi, vođi svetskog proleterijata, ostali verni nisu se, u doslovnom smislu, nanosili glave ili su u najboljem slučaju dobili besplatno višegodišnje letovanje na „nagom ostrvu“ ili nekoj sličnoj autentičnoj destinaciji.
U Vranju, više od šest decenija kasnije, da ste nekom simpovcu, ali i usputnom prolazniku iole upoznatom sa situacijom, rekli da Dragomir Dragan Tomić (1937.) od sutra neće u Simpu da se pita ni za dizajn platna u Simpovoj tapetariji, a kamo li za sudbinu čitave kompanije, vaš bi sagovornik imao isti utisak kao imaginarni predak 1948. Pomislio bi, naime, ili da ga zanosite, provocirate ili da sa vama nešto nije u redu.

Ostatak teksta možete pročitati OVDE.

______________________________________________________________________________________________________________________________________

Čija je pekara u Zdravstenom centru Vranje

Tradicija životne pomoći na jugu Srbije

Piše: Saša Stojković

Ministar za rad i zapošljavanje u zemlji Srbiji Aleksandar Vulin nedavno je u krugu Zdravstvenog centra (ZC) u Vranju otvorio novu prodavnicu peciva. Vest bi i po sebi bila čudna, da ministar nije iskoristio priliku i nešto pričao o nekakvim socijalnim preduzećima. Naravno, to su projekti budućnosti, jer je zakon koji će se baviti ovom tematikom tek u pripremi. Nekada je, pred izbore 2012. godine recimo, taj zakon najavljivao PUPS, sada ga najavljuje Vulin, ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, ali zakona nema pa nema. Očigledno, to praksi ne smeta da ide svojim tokom, pa nešto kao socijalna preduzeća, opet na neki naš, srpski način, očigledno postoje. Čitava priča oko pekare „Tradicija“, koju je otvorio Vulin, seže duboko u prošlost, a glavna joj je odlika da je vezana za NVO „Životna pomoć“ na čijem je čelu Ljubinka Buba Milovanović, jedna od glavnih zvezda ovdašnjeg nevladinog, ali i socijalnog miljea.

Ostatak teksta možete pročitati OVDE.

Najnovije vesti

ZutoCvece