MILOŠEVIĆ: Kulturu uništava POLITIZACIJA

Stevan Milošević, tridesetogodišnji dečji pesnik iz Vranja iza sebe ima dve objavljene knjige, poemu „Legenda o leptirovom srcu“ i zbirku pesama „Aždaja napušta bajku“.

Stevan je osvojio brojne nagrade i priznanja pišući i za decu, ali i za odrasle, a zastupljen je i u više književnih zbornika.

Nedavno je održana promocija njegove druge knjige koja je, kako kaže, šaljiva, interesantna deci, ali i odraslima.

Stevan Milošević: Biram da ne odrastem

- Knjiga je dobro prihvaćena među decom, ali i odraslima, kao i među našim istaknutim književnim stvaraocima koji su o njoj dali pozitivne komentare, a to su Pera Zubac, Vlasta Cenić, Tode Nikoletić – ponosno priča mladi pesnik za Vranjske.

On kaže da inspiraciju za pisanje pronalazi u nekim svetovima koji se nalaze u njemu, pa onda to manifestuje u svetu koji ga okružuje.

Da li postoji poseban pristup u pisanju za čitaoce najmlađeg uzrasta? Mislite li da je teže pisati za njih ili odrasle?

- Ja sam dete i pišem za nas decu tako što se igram u poeziji. Lako, kao da pravim kule od peska na plaži. Ne gledam na to šta je teže, već je meni zanimljiviije da pišem za decu. Trudim se da se bavim zanimljivim temama kako za decu, tako i za odrasle. Težim ka tome da budem savremeni pesnik.

Koja je tema zanimljiva deci, šta njih najviše privlači i koje teme vi najviše iscrpljujete?

- Svaka tema može da bude zanimljiva ako se na pravi način predstavi. Jedino izbegavama šturu didaktičku literaturu. Način na koji se nešto obradi, privlači decu, ne sama tema.

Zašto deca treba da čitaju i neprestano da maštaju, čak i kada, prividno, uplove u svet odraslih?

Čitanjem, deca bogate svoj rečnik, podstiču se i motivišu da se kreativno izražavaju. Neki kroz pisanje, crtanje, šta god. Na taj način bogate svoj duh i telo. Ako deca steknu naviku sa čitanjem književnosti za decu, nastaviće kasnije da čitaju i štivo za odrasle. Što se tiče maštanja, realnost je najveća mašta. Ona podstiče na stvaranje. Živimo u svetu mašte u kome je realnost otprilike ostvarena mašta.

Šta je cilj kome težite u pisanju?

- Kada su u pitanju deca, cilj mi je da se igram, da delim maštu kako bi se ona umnožila. Moja načela su revolucionarne prirode kada se radi o poeziji za odrasle, pa je to često tema za njih. „Sirotinja bede i paščad iz blata kaljaće vam kule od bestidnog zlata, na ruševini jada vaskrsnuti sne i svakom vašem jarmu složno reći NE!“.

Kako vidite današnje vreme za umetnost i kulturu? Da li se, zaista, nikada manje nije izdvajalo novca za kulturu?

- Za kulturu se nikada nije dovoljno izdvajalo. Ne živim u ubeđenju da je ranije bilo bolje. Mnogo je veći problem što oni koji je predstavljaju, mislim na pisce, pesnike, slikare, priklonjeni su manjim interesnim zajednicama, odnosno političkim partijama. Kulturu i umetnost bi trebalo da predstavljaju građani jer je ona za njih, a ne članovi nekih partija. Smeta mi što se književnost, i uopšte umetnost politizuje. A, vrlo je važno da ostane slobodna, da razmišlja svojom glavom, što je danas zabranjeno i najveći je greh savremenog društva.

U prosveti, kao predavač verske nastave, radite šest godina. Da li je i koliko, prema vašoj oceni, školski sistem danas u službi deteta?

- Svakako da nije dovoljno. Moraju da se prate želje i interesovanja dece i na taj način ih usmeravati. Da li su u pitanju prirodne ili društvene nauke, sport, šta god. Treba pratiti njihove želje jer smatram da je to dobar ključ u njihovom obrazovanju.

Postoji li određena metoda po kojoj bi deca lakše zavolela čitanje kjniga?

- Decu treba privući na neki zanimljiv način, predstavom, scenskim čitanjem. Školske biblioteke bi trebalo da im predstave knjige na zanimljiv način, da sve deluje kao magija koja će ih privući. I, naravno, jednu od glavnih uloga u tome ima porodica.

Pesnik iz Vranja finalista Festivala kulture mladih

J. Ristić

Najnovije vesti

STANKOVIĆ u poseti ŠVEDSKOJ »

Boban Stanković, koordinator u Kanelariji za lokalni ekonomski razvoj (KLER) Grad Vranja prethodnih nekoliko dana proveo...
Sajam Zaposljavanja