KNjIGA ZA DANAS: „Životinjska farma“, Džordž Orvel

Piše: Jelena Ranđelović, Biblioteka "Bora Stanković"

Džordž Orvel, pravo ime Erik Artur Bler (1903-1950), bio je engleski književnik i novinar i jedan od najpoznatijih engleskih esejista 20. veka.

Njegova dela karakterišu prirodna bistrina i duhovitost, duboko uverenje u postojanje društvene nepravde, strast za jasnoćom izraza i verovanje u demokratsko društvo.

Najpoznatiji je po svojoj antiutopiji „1984.“ i alegorijskom romanu „Životinjska farma“, koje su zajedno prodate u više primeraka nego bilo koje druge dve knjige nekog pisca 20. veka.

 „Životinjska farma“, u izdanju „Novosti“, je alegorijski i antiutopijski roman objavljen 1945. godine.

Radnja ovog romana na satiričan način govori o događajima koji su doveli do Ruske revolucije, kao i o periodu Staljinove vladavine Sovjetskim savezom.

Stari Major (svinja Veleposedničke farme), poziva životinje na farmi na sastanak tokom koga sve ljude naziva parazitima a životinje uči da pevaju pesmu „Životinje Engleske“.

Nakon njegove smrti, dve mlađe svinje, Napolen i Snoubol, dolaze na vlast i zajedno sa ostalim životinjama dižu Pobunu.

Sa farme teraju pijanog i neodgovornog vlasnika Džonsa, a Veleposednička farma dobija novo ime - Životinjska farma.

Svi zajedno donose sedam zapovesti, od kojih je najvažnija: „Sve životinje su jednake“.

Nedugo zatim, ta zapovest glasi: „Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih“.  Zvuči poznato, zar ne?

Džordž Orvel je govorio ovako:

„U našem vremenu ne postoji takva stvar kao što je „držati se dalje od politike“. Svi problemi su politički problemi, a politika je mešavina laži, utaje, gluposti, mržnje i šizofrenije.“

„Da biste preživeli neophodno je da se borite, a da biste se borili morate da se uprljate“.

Orvel je pisac vredan poštovanja, a u mnogim stvarima bio je prvi.

Predvideo je u kakvog će se monstruma izroditi demokratija pomešana sa liberal kapitalizmom i kuda će nas dovesti moderna tehnologija.

Prvi je skovao kovanice poput „hladnog rata“ i „Velikog brata“ i do detalja opisao sistem namenjen kontroli našeg mišljenja i ponašanja.

Svaki čitalac će, obimom ove nevelike i moderne basne, naći malo ili mnogo sličnosti sa stanjem iz daleke ili nedavne prošlosti, čak sadašnjosti svoje zemlje.

Najnovije vesti

ZutoCvece