Borba za očuvanje nezavisnosti pravosuđa

U Nišu je u četvrtak održabo drugo predavanje u okviru projekta “Jačanje kapaciteta za vladavinu prava - Jug Srbije”, koji realizuju Fondacija za otvoreno društvo Srbija i Odbor za ljudska prava Niš.

Predavač je bila prof. dr Irena Pejić, profesorka Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu.

Ona je prisutne podsetila na postupak donošenja važećeg Ustava iz 2006. godine i na nedosledno primenjen princip nezavisnosti pravosuđa u važećem Ustavu, na šta je ukazivala domaća i međunarodna stručna javnost, kao i Venecijanska komisija.

Iz predavanja profesorke Pejić moglo se zaključiti da u najavljenim promenama važećeg Ustava sva predložena rešenja udaljavaju pravosuđe od nezavisnosti i pojačavaju politički uticaj na rad sudova.

Tako, na primer, jedno od rešenja koja je ponudilo Ministarstvo pravde je smanjenje broja sudija i tužilaca u pravosudnim savetima u odnosu na postojeće ustavno rešenje, a povećanje broja članova ovih saveta (Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca) izabranih od političke većine, odnosno, Narodne skupštine.

Stručna javnost, sastavljena od sudija, tužilaca, advokata i profesora prava upozoravala je da Ministarstvo pravde nije nadležno da predlaže ustavna rešenja i da je to u nadležnosti Narodne skupštine.

- Dakle, tvorci Ustava ne smeju da budu anonimni činovnici Ministarstva, već Vlada ima nadležnost da predloži postupak promene Ustava, što je u novembru 2018. i učinjeno. Kako se na dnevnom redu Narodne skupštine nije našao ovaj predlog, može se zaključiti da je sasvim izvesno da će proces promene, a ne i donošenja novog Ustava, sačekati novi skupštinski saziv - čulo se na predavanju.

U ovakvoj situaciji, postavlja se niz pitanja: da li se ovim izmenama gubi sam duh Ustava, u kom pravcu treba menjati Ustav, i takođe, postoji li društveno-politički kontekst u kojem pravosuđe uopšte egzistira kao nezavisno?

- Građanin, kao osnovna vrednost i izvorni nosilac vlasti, često nije informisan o posledicama promene Ustava i proceduri izmene ili donošenja novog Ustava. Nedostatak poverenja građana u sudove odslikava rečenica: “Sudije ne valjaju, da ih ja postavljam bilo bi bolje”. Na kraju, veliku ulogu u razumevanju ove teme imaju i organizacije civilnog društva, koje na neki način mogu da vrše ulogu tumača ustavnih promena, kao i da otvaraju relevantne teme, poput izmene izbornog zakonodavstva i Zakona o referendumu - čulo se na predavanju.

Predstavnica Odbora za ljudska prava Maja Kamenov ocenila je da civilno društvo mora da pomogne svima, u čitavom procesu promena u pravosuđu, da razumeju te promene, „uz stalno i obavezno podsećanje na to da su građani osnovna i elementarna vrednost jednog društva“.

Sudijski pripravnik Milan Jovanović iz Privedrednog suda u Nišu ocenio je da je čitav postupak ustavnih promena ustvari započet da bi se poboljšala nezavisnost sudija, a time poboljšalo i pravosuđe u celini.

- Moglo bi se zaključiti da se čine svi napori kako bi pravosuđe došlo do stadijuma kada će svi građani biti zadovoljni njime. A ako je suditi po jutru, pošto je sve ovo još u početku, mislim da to neće biti slučaj. Svi oni ključni problemi na koje ukazuje samo pravosuđe, već 20 godina, nisu našli mesto u novim amandmanima. Smatram da je jako važno da se od početka postupka to pitanje iznese i postavi kao najvažnije - rekao je Jovanović.

On je naglasio da posle ovakvih predavanja mnogo dublje i potpunije gleda na čitavu priču, jer su predavači ljudi koji se bave postupkom menjanja ustava.

Bojana Arsenijević sudijski pomoćnik iz Niša, rekla je da se nezavisnost sudstva direktno tiče svakog građanina i građanke ove zemlje.

- Ustavni amandmani ove sadržine kako su predloženi dotiču pitanje nezavisnosti sudstva. Ali u Srbiji postoje stručni ljudi koji imaju potrebna znanja, veliko iskustvo, i mišljenje tih ljudi treba tražiti i čuti. Ova obuka za reformu pravosuđa upravo služi da čujemo te ljudi - rekla je Arsenijević.

Naredno predavanje u okviru ovog projekta biće održana u Nišu u četvrtak, 6. februara.

NIV

Komentari

Biće nazavisnog pravosuđa, kad ne bi pljuvali sami sebe i dozvoljavali da Zakon postoji samo za narod a ne za one koji ga predstavljaju. Onog trenutka kad sud prestane da nezakonito štiti ustanove poput Zdravstvenog centra, opština i sl omogućavajući im da i dalje pljačkaju mogu da vrate poverenje građana!!!

Glavni probelem pravosudja uopste nije uticaj politike...to cak i nije moguce ... pravo je drustvena matematika i na to ne moze da utice politika... glavni problem srpskog pravosudja je elemntarno neznanje sudija i drugih nosioca pravosudnih funkcija....dacu i konkretan primer...diskriminacija kao subjektivna kauza ne moze da bude premdet sudskog postupka...u najvecem broju drzava o postojanju diskriminacije odlucuju politicke institucije ... a ne pravne...kod nas odlucuje sud...ali bas zato sto je rec o subjektivnoj kauzi odnosno pobudi ...sudovi reaguju po inierciji... za neke sudije jedan predmet tipican predmet diskriminacije a za druge sudije...sa istim cinjenicnimn stanjem ... nema ni reci o diskriminaciji...sudije u Srbiji treba da citaju Gamsa, Lukica..i ostale teoreticare koji su vrlo precizno utabali staze...sve ostalo je puka izmisljotina ...

Najnovije vesti

Opet HAOS na Dečijem »

Umesto da, nakon niza primedbi zaposlenih, trajno reše problematičnu situaciju oko organizacije rada u Dečjem dispanzeru...

Pobeda GRK-a za vrh tabele »

Ekipa GRK Mladost iz Vranja u nedelju je u okviru Prve lige “Istok” pobedila BSK iz Bujanovca sa 26:20, u utakmici koja...
ZutoCvece