Kultura

Bora pulsira u nama

JELENA MIJOVIĆ, DRAMATURG POZORIŠTA ATELjEA 212
VRANjSKE: Kakav ste utisak stekli o vranjskim glumcima? MIJOVIĆ: „Ružu, uvelu“ ne bismo mogli da napravimo ni u jednom drugom pozorištu, niti sa drugim glumačkim ansamblom. A mislim da ovakav tekst uopšte nije lako igrati, posebno ne na način na koji je reditelj želeo, i veliko je umeće biti otvoren za ovakve stvari. Svaka čast glumcima Pozorišta „Bora Stanković“! Ta linija prepoznavanja i...

Posledica emocija

SLIKARSKA GRUPA FOLK
    Vaša prva aktivnost je vezana za  akciju koju je organizovao Odbor za ljuska prava, za šta ste dobili zahvalnicu. Šta se kasnije dešavalo?   STRIZE-TRAJKOVIĆ: Da, ali je  bilo i projektnih predloga koji nam,  doduše, nisu doneli neku veću finansijsku sigurnost, ali su nam omogućili da učestvujemo na seminarima i tako edukujemo članstvo u pravcu...

Vranje je uspavan grad

NEMANjA STOJKOVIĆ, JEDAN OD OSNIVAČA POETSKE GRUPE STIHIJA
  PIŠE SE O LjUBAVI Obojica povučeni iskustvom iz drugih gradova i nezadovoljstvom da se u Vranju očito ništa ne dešava po pitanju kvalitetnih kulturnih projekata, došli su na ideju da osnuju poetsku grupu sa željom da se tradicionalno održavaju kulturne večeri. „Sa Ivanom smo se mimoilazili na sličnim večerima poezije i proze, a u Vranju smo se upoznali pre otprilike četiri meseca...

Vranje doživljava urbanističko silovanje

NEBOJŠA DESPOTOVIĆ DESPOTKO, ARHITEKTA I MUZIČAR
Arhitekturom, vašim primarnim zanimanjem ste počeli da se bavite nakon demokratkih promena, 2000. godine. Na koje projekte ste posebno ponosni? Ponosan sam na sve što smo uradili, moji prijatelji Zoran Stojević i Dimitrije Mladenović zajedno sa mnom, kao autorski tim pod imenom „Grad“ od 2003. godine do danas. Tokom tog perioda od realizovanih projekata izdvojio bih fabrike SANCH , GEOX,...

Seksualnost je bila Borin pokretač

BORIVOJ RADAKOVIĆ, KNjIŽEVNIK IZ ZAGREBA GOST VRANjA
DUŠA GRADA Neretko se dešava da dramski pisci imaju po koju zamerku koja se odnosi na reditelje koji se usude da njihove tekstove režiraju. Kakav je vaš stav o tome? Pozorišna predstava nije rad jednog kreativca nego cijelog kolektiva u kojem se poštuju ingerencije. Kao pisac ja obavljam prvi dio posla i osobno se nikad nisam petljao u one dijelove koji slijede, posao reditelja, glumaca,...

Između pučanstva i aristokratije

NENAD MARIĆ, PESNIK
PERJE I SOMOT VRANjSKE:„Perje i somot“ je vaša najnovija zbirka pesama koja će biti objavljena ove godine. O čemu govorite u njoj? MARIĆ:Na  nagovor  prijatelja  krenuo  sam  sa  odabirom  pesama  za  novu  zbirku. Uzeo  sam  u  obzir  samo  jednu  trećinu  materijala koji  imam i  tu  ...

Stra' od mrtvi

GDE SU SAHRANjENI BABA ZLATA I RODITELjI BORE STANKOVIĆA
  CRKVENE KNjIGE „U Sabornom hramu Svete Trojice u Vrnju postoje knjige umrlih, u kojima su upisana imena ljudi koji su do 1933. godine živeli u Vranju. S obzirom da je otac Stojan po nekim kazivanjima ubijen dok je prodavao obuću po selima, 1881. godine, njegovo ime nije upisano u crkvenu knjigu umrlih. Borina majka Vaska je umrla 1883. pa je logično da i ona nije upisana u crkvenoj...

Deda je hteo da se vrati u Vranje

Prof dr. Zora Živadinović, unuka Bore Stankovića
  PONOS I OBAVEZA “Ako sam to ja, (smeh) osećam se izuzetno, neobično prijatno. To je velika sreća, ponos ali i odgovornost. To je, pre svega, jedno veliko zadovoljstvo i velika je obaveza ići kroz život sa tom srećnom okolnošću. Ogromno je zadovoljstvo što mogu da kad se probudim, da se setim ko je deda Bora i da zahvaljujući svemu onome što može da se veže za njegovo ime je blisko...

​Koštana je podstanar vranjskog pozorišta

 DUŠAN KOVAČEVIĆ,  DOBITNIK NAGRADE “BORISAV STANKOVIĆ“
Vi ste dramski pisac. Bora je pisac drame i pripovedaka. Vaše i njegove drame se naizgdled razlikuju, ali da li je baš tako? Ima sličnosti. Prva drama koju sam sa oduševljenjem i uzbuđenjem gledao je „Koštana“, komad koji je bio izuzetno popularan tada, a to je bilo pedesetih i šesdesetih godina prošlog veka, i danas kada jedno pozorište u Srbiji želi da napravi komad koji će sigurno postići...

Svirali smo za čokoladu

JENISEJ I NIKITA RAMIĆ, NAŠI PIJANISTI U FRANCUSKOJ
PARISKE ŠKOLE Stariji Jenisej, koji ima 26 godina, je završio najprestižniju školu u Francuskoj koja godišnje školuje samo 15 studenata iz cele Francuske. Kao jedan od mlađih kandidata, kao neko ko nije Francuz, ponosan je što je uspeo da završi master na svetski poznatom konzervatorijumu "Conservatoire National Supérieur de musique de Paris".!!!! „Učio sam od najboljih pijanista. Bilo je teško...
Sajam Zaposljavanja