Slavica Cvetković

Tiha proročica prošlosti

ZORICA TASIĆ, GRAFIČARKA
Grafika je vizuelno prikazivanje nečega na nekoj površini kao što je zid, platno, monitor, papir ili kamen, u cilju informisanja i ilustracije.     Primeri su fotografije, crteži, skice, grafovi, dijagram i simboli, geometrijski oblici, karte, inženjerski crteži. Kroz grafiku kao umetnički izraz, može se iskazati duboko intimno osećanje autora, koje se može tumačiti na različite načine kod...

Tvorac apstraktnog pejzaža

SLIKAR IVAN VELKOV, JOŠ JEDAN ZABORAVLjENI VRANjANAC
Na analizi stvaralačkog opusa Ivana Velkova, mnogi univerzitetski profesori u Makedoniji i drugim zemljama u Regionu su odbranili magistarske i doktorske teze. Među njima je i Nebojša Vilić, istoričar umetnosti i redovni  profesor Univerziteta “Sveti Ćirilo i Metodije” u Skoplju. On je i potpredsednik Udruženja likovnih umetnika u Makedoniji: „Kao član grupe “Mugri”, Velkov se još od svojih...

Antikvar duhovnog integriteta

STANIMIR PAVLOVIĆ, VAJAR
Smatra da je najviše doprineo umetnosti negde između šezdesete i sedamdesete godine života: „Uvek se stvaralo, nekada više nekada manje, ali što sam  stariji, samim tim i zreliji, više sam privržen radu u ateljeu. Svojim skulpturama, crtežima i projektima na mnogobrojnim izložbama, promocijama, konkursima privukao sam pažnju odazivao se pozivima, davao predloge i tako se dolazilo do...

Priroda, ženske figure i sirotinjske sobe

DRAGUTIN CIGARČIĆ, SLIKAR
  SAMO JEDNA MINIJATURA Datum i godišnjica rođenja i smrti, ovakve ličnosti bi se u pojedinim evropskim metropolama verovatno obeležavali pompezno. Ako ništa drugo, neka od galerija bi nosila ime takvog bisera slikarske scene. U Vranju, decenijama unazad nema nagoveštaja  da će mu recimo posthumno biti dodeljeno neko od priznanja Grada. Neće se dogoditi ništa, kao i do sada.  I kako reče...

Beočug u kulturnoj istoriji

JANČA A. ILIĆ, PRVI VRANjSKI SLIKAR
  KUTLIKOVA ŠKOLA Janča A. Ilić prvi put se pominje, 1896. godine,  zajedno sa pripadnicima prve generacije studenata koji su pohađali prvu slikarsku školu u Srbiji, Kirila Kutlika. Naime,. Čeh, Kiril Kutlik je 1895.  godine na Kosančićevom vencu (danas je tu Muzej primenjene umetnosti) otvorio prvu slikarsku školu u Srbiji. U predgovoru Izveštaja za školsku 1895/96. godinu, Kutlik se...

Delikatna linija metala

SEĆANjA NA VOJINA STOJIĆA, VRANjSKOG VAJARA
  PREDSEDNIK OPŠTINE Danko Stojić, stariji sin Vojina Stojića, kaže da je njegov otac obožavao Vranje. Morao je međutim da ga napusti, pre početka Drgog svetkog rata, kada mu je  ponuđeno mesto  predsednika SO Vranje: „Moj otac je odbio funkciju jer je tokom rata mnogo vremena proveo po tuberkuloznim sanatorijumima. Na sreću se oporavio. Njegov lekar dr Grujić je rekao...

Okretanje u mestu

DOM KULTURE, 43 GODINE KASNIJE
ODUŠEVLjENjE Godinama unazad salu su obilazili samo političari  uz obećanje da će je završiti.   Nenad Antić, zamenik gradonačeknika je u više navrata obilazio unutrašnjost zgrade Doma kulture, koja ga je, priznaje, impresionirala: „Oduševljen sam enterijerom. Mislio sam da Grad Vranje izradi i finansira projektno-tehničku dokumentaciju,  i da se taj projekat nađe u planu...

Kontinuitet i diskontinuitet u srpskoj umetnosti

DR SRDjAN MARKOVIĆ O DECEMBARSKOJ GRUPI
    VRANjSKE: Vranjanci imaju privilegiju da u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju, vide 37dela, autora iz „Decembarske grupe“. Vaša doktorska teza je upravo bila „Decembarska grupa“. Kako  komentarišete postavku u Vranju, koju je priredila Slavica Popov, kustos Savremene galerije u Zrenjaninu? MARKOVIĆ:Postavka u Vranju je vredna svake hvale. Najpre, reč je o bezmalo...

Posledica emocija

SLIKARSKA GRUPA FOLK
    Vaša prva aktivnost je vezana za  akciju koju je organizovao Odbor za ljuska prava, za šta ste dobili zahvalnicu. Šta se kasnije dešavalo?   STRIZE-TRAJKOVIĆ: Da, ali je  bilo i projektnih predloga koji nam,  doduše, nisu doneli neku veću finansijsku sigurnost, ali su nam omogućili da učestvujemo na seminarima i tako edukujemo članstvo u pravcu...

Vranje doživljava urbanističko silovanje

NEBOJŠA DESPOTOVIĆ DESPOTKO, ARHITEKTA I MUZIČAR
Arhitekturom, vašim primarnim zanimanjem ste počeli da se bavite nakon demokratkih promena, 2000. godine. Na koje projekte ste posebno ponosni? Ponosan sam na sve što smo uradili, moji prijatelji Zoran Stojević i Dimitrije Mladenović zajedno sa mnom, kao autorski tim pod imenom „Grad“ od 2003. godine do danas. Tokom tog perioda od realizovanih projekata izdvojio bih fabrike SANCH , GEOX,...
Sajam Zaposljavanja