RAT MENADžMENTA I SINDIKATA U NOVOM DOMU

Popisani, pa otpisani

Zoran SPASIĆ, član Industrijskog sindikata u JP Novi dom, tvrdi da je skoro sve što je direktor tog preduzeća Goran PETROVIĆ izjavio na konferenciji za novinare prošlog petka (8. septembra), u vezi sa otpuštanjem sa posla članova ovog sindikata, „konstruisana laž“.

„Svaka njegova rečenica može se dovesti u pitanje. Sve je podložno argumentovanom demantovanju. To što je ispričao plasirano je sa ciljem da se Industrijski sindikat i njegov utivaj u preduzeću maksimalno minimalizuje“, upozorava Spasić.

Direktor Petrović je, podsećanja radi, izjavio da se „sasvim slučajno pogodilo“ da je otpušteno pet radnika i da su baš svi iz Industrijskog sindikata.

„Oni, sa druge strane, sindikat nisu formirali slučajno, već da bi sebe zaštitili, jer su na određenim funkcijama“, poručio je Petrović, što možda nagoveštava da i nije sve bilo baš slučajno.

Sindikalac Spasić ima svoju argumentaciju u prilog

„(ne)slučajnosti“.

„Nije slučajnost da su svih pet radnika koji su na listi za otkaz članovi našeg sindikata. Ubrzo nakon dolaska na čelo preduzeća, on je 6. aprila od sindikata zahtevao da dostavi spisak članova. Sumnjamo da je to uradio kako bi krenuo u lov na te ljude i da bi sve rezultiralo ovim što se desilo“, eksplicitan je Spasić.

 

SLUČAJNA SLUČAJNOST: Nakon mnogo previranja, čak „dve sistematizacije“ u kratkom vremenu, došlo se do toga da su tri člana sindikata uzela ispisnicu u roku od dva dana. I to ne bilo ko, nego i ljudi iz menadžmenta. Npr, Aleksandra Sanja STOJANOVIĆ, Slavko NIKOLIĆ i Bratislav JANjIĆ.

„Na konferenciji za medije ta ista Sanja Stojanović je rekla da je otišla iz sindikata još pre dolaska Petrovića na mesto direktora (april 2017; prim. aut), a na ispisnici se jasno vidi da je to učinila 21. juna ove godine“, skreće pažnju Spasić dok novinaru pokazuje kopiju zahteva za istupanje iz Industrijskog sindikata sa Stojanovićkinim potpisom.

Prošlog petka pred medijima je, opet ta Sanja Stojanović, finansijska direktorka u Novom domu, pomalo i nevešto, pokušala da objasni kad je istupila iz sindikata.

„Bila sam član Industrijskog sindikata, ali sam se iščlanila nedav... pa, ima jedan duži vremenski period, pre dolaska direktora Petrovića“, rekla je ona, dok joj je usput Petrović osvežavao pamćenje.

Na opasku novinara da na ispisnici, koju je ona parafirala, piše da je to učinjeno 21. juna, odgovorila je da je i ranije podnosila zahtev za istupanje.

„Prvi put još pre godinu dana. To je verovatno sad tek zavedeno kod sekretarice. Taman posla da je bilo nekakvih pritisaka. Ovo preduzeće ne funkcioniše po principu sile ili naredbe sa vrha, nego je dobra volja svakog radnika da li će biti član sindikata ili ne. Finansijski sam rukovodilac već nekoliko godina, moram da jednako tretiram članove oba sindikata“, kaže Stojanovićka.

Drugi problem, kaže sindikalac Spasić, otvara se u vezi sa Petrovićevom izjavom da, trenutno, u firmi rade tri mašinska inženjera. Oni postoje na papiru, kako kaže Spasić, ali nije tako u stvarnosti, jer je „realna mogućnost da u Novom domu uskoro ostane samo jedan“.

„Recimo, Ivica MILENKOVIĆ, direktor JP Uprava Banje je na tom spisku, a zamrzao je svoje radno mesto u Novom domu. Drugi mašinski inženjer, Miodrag MARINKOVIĆ, koji ima sve licence, 25. septembra odlazi u starosnu penziju, puni 65 godina života. I poslednji je Stojadin STOJČIĆ, koji je trenutno na mestu rukovodioca sektora razvoja. On je jedini aktivni mašinski inženjer u firmi, uz napomenu da i njega, kao i kompletno rukovodstvo, očekuje suđenje 2. oktobra, zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja“, naglašava Spasić.

Petrović, međutim, u ovome ne vidi ništa čudno, jer, kako kaže, u Novom domu trenutno rade dva mašinska inženjera i jedan rukovodilac tehničkog sektora, Slavko Nikolić, inače tehnolog mašinstva. Ipak, on nema zvanje mašinskog inženjera.

„Pa, dobro. Ne vidim tu ništa loše. Miodrag Marinković je još uvek u radnom odnosu, a do kad, videćemo. Možda će da mu produže godinu ili godinu i po dana, kako zakon dozvoljava. Odakle znate?“, na pitanje pitanjem odgovara Petrović.

Sa njim se delimično slaže Spasić, u pogledu zakonskih odredbi, ali iznosi drugačije mišljenje.

„Takva mogućnost postoji samo ako stručnjak nema adekvatnu zamenu. Imali smo slučaj sa kardiologom Timčićem u medicinskom centru, čiji je odlazak u penziju dugo odlagan baš zbog toga što nije imao ko da ga zameni. Ali, nije normalno da Petrović otpušta ljude u četrdesetim godinama, koji još mogu da doprinesu firmi, a da čuva čoveka pred penzijom“, objašnjava Spasić.

Pozicija u firmi Ivice Milenkovića, drugog od trojice preostalih mašinskih inženjera, takođe je diskutabilna.

„Tačno je, ali on može da se vrati iz Uprave Banje u naše preduzeće kad god odluči. Radno mesto mora da ga čeka“, obrazlaže Petrović.

Istina je da u firmi postoje dvojica radnika sa Višom mašinskom školom, deli Spasić mišljenje Petrovića, ali ističe „neistinu u vezi sa tim koju je direktor izrekao“.

„Govoreći o nama petorici iz Industrijskog sindikata, direktor Petrović je izjavio da se radi o inženjerima sa Višom građevinskom školom, bez licence, koji su odlaskom radnika građevinske operative ostali da sami sebi šefuju. Radi se, zapravo, o Dejanu STAMENKOVIĆU, potpredsedniku sindikata, koji poseduje diplomu Elektronskog fakulteta u Nišu“, replicira Petroviću Spasić.

 

STRUČNA SPREMA: Petrović, međutim, kaže da četvorica od petorice iz Industrijskog sindikata koji su proglašeni tehnološkim viškom, imaju završenu Višu građevinsku školu, a jedan Visoku, sedmi stepen.

„Dejan Stamenković je diplomirani inženjer elektrotehnike, a Spasić građevinski inženjer koji je počeo sa radom u preduzeću sa srednjom stručnom spremom četvrtog stepena i bio je poslovođa gradilišta. Što se tiče Zorana Spasića, on je prvu prijavu podneo pre tri godine, primljen je kao običan radnik na gradilištu. Da li je on imao sedmi stepen, ili nije, to me ne interesuje. On je isplaćivan kao radnik i tako se vodio kod nas“, kaže Petrović.

 

Direktor dodaje da nema nameru da daje neistinite informacije.

„Nikad ne lažem, makar bilo na moju štetu. On je imao rešenje kao VKV zidar-tesar, dakle prvo rešenje sa srednjom stručnom spremom, i to od 29. oktobra 2013. kada je zasnovao radni odnos u firmi“, kaže Petrović.

Zoran Spasić ne negira da je zaposlen kao radnik sa četvrtim stepenom.

„Tačno je da sam 21 mesec primao platu kao zidar-tesar, a došao sa diplomom Građevinskog fakulteta koju sam dobio 1992. godine. Nisam ni na koji način oštetio firmu, jer sam primao platu zidara, mnogo manju od one koju je trebalo da primam po osnovu školske spreme. Za razliku od Petrovića i nekih njegovih sadašnjih partijskih kolega, koji su sa srednjom stručnom spremom imali plate kao da su doktori nauka“, kategoričan je ovaj sindikalac.

Spasić ističe, pokazujući ugovor i svoju fakultetsku diplomu, da je odlukom Gorana Petrovića postavljen da upravlja magacinom u preduzeću Novi dom. Tako da ni on nema veze sa građevinskom operativom, kako je tvrdio Petrović pred novinarima.

„Milan JOVANOVIĆ je radnik građevinske operative sa četvrtim stepenom, predsednik sindikata Milorad STANOJKOVIĆ, koji nema veze sa građevinskom operativom, ima završenu Višu građevinsku školu, to je tačno, ima rešenje referenta naplate, sa koeficijentom 3,2, a čija je neto plata 49.512,77 dinara za mesec avgust ove godine. Petrović je izjavio da mu je bruto iznos 81.034,25 dinara“, objašnjava Spasić.

On ističe da školska sprema „dobrog dela radnika u preduzeću nema veze sa radnim mestima na koja su raspoređeni“, iako je tačno da bi referent naplate trebalo da bude iz ekonomske struke.

„Na primer, radnik zadužen za javne nabavke male vrednosti je Radivoje MIKIĆ, koji ima četvrti stepen Srednje učiteljske škole“, slikovit je Spasić.

 

ADVOKAT PREKO PRAVNIKA: Spasić posebno naglašava da se i Slavko Nikolić, koji je tehnički rukovodilac, i Stojadin Stojčić, rukovodilac sektora razvoja, kao i Radivoje Mikić, zadužen za javne nabavke male vrednosti, pored direktora Gorana Petrovića sumnjiče za zloupotrebu položaja. On postavlja pitanje kako i ko, suprotno članu 51. Zakona o javnim preduzećima, a pod sumnjama na zloupotrebu položaja, dozvoljava Petroviću da upravlja javnim preduzećem, da donose sistematizaciju koja će, smatra Spasić, sigurno da nanese štetu firmi.

„Ne samo tužbama radnika, nego i u poslovnom smislu otvaraju se mogućnosti da se rade malverzacije sa dobavljačima i izvođačima radova, jer nema nijedne kompetentne ličnosti da kontroliše buduće radnje preduzeća.

Da li i oni treba da budu suspendovani? Kompletno tehničko rukovodstvo već je trebalo da bude pod suspenzijom“, mišljenja je Spasić.

On dodaje da Novi dom trenutno zapošljava četiri pravnika, a pored toga se angažuje advokat za sporove koje vodi ova kompanija, jer pravnici iz firme ne ispunjavaju uslove da zastupaju firmu pred sudom.

Direktor Petrović, ipak, apostrofira da u ovom trenutku u firmi rade tri pravnika.

„Dve koleginice koje imaju položen pravosudni ispit imaju ugovor na određeno, a tu je i Vladan STOJANOVIĆ, koji je preko 20 godina u preduzeću, pravnik je, ali nema položen pravosudni ispit. Da ne bismo oštetili građane i naše korisnike, odlučili smo da je bolje da imamo dva pravnika nego da advokati naplaćuju taksu i druge dažbine. Novi pravnici nisu angažovani po političkoj liniji“, nedvosmislen je Petrović.

Zoran Spasić na ovo odgovara kontrapitanjem.

„Da nije možda i Srba DIMITRIJEVIĆ, inače zadužen za javne nabavke, po struci pravnik? On je, doduše, u Novi dom došao sa šestim stepenom, a da li je u međuvremenu diplomirao, ne znam. To su, dakle, četiri pravnika“, kaže Spasić.

Spasić se nada da će gradska vlast uvideti grešku i da će odustati od nove sistematizacije koja je, po njegovom mišljenju, štetna po Novi dom.

U suprotnom, smatra, pitanje je da li će preduzeće ubudućnosti moći da funkcioniše sa postojećim kadrom.

Dušan Pešić

REPREZENTATIVNOST

Sindikalac Zoran Spasić kaže da je Industrijski sindikat, prema svim aktima, formiran i postoji u skladu sa zakonom. U jednom momentu, oktobra 2016, sindikalci su činili 30 posto od ukupnog broja radnika: od 51 zaposlenog, u sindikatu je bilo 16 radnika.

„Taj broj se smanjio odlaskom iz firme radnika na određeno vreme, pa smo u ovu godinu ušli sa 13 sindikalaca i njih je Petrović zatekao. Odmah je otpustio jednu radnicu, članicu sindikata, a početkom maja proglasio tehnološkim viškom trojicu radnika, od kojih su dvojica članovi sindikata, te broj pada na 10. Sredinom juna dva člana se, bez ikakvog objašnjenja, iščlanjuju. Ostaje nas osmoro. Sanja Stojanović 21. juna 2017. uzima ispisnicu, a mi onda priključujemo još jednog člana, pa nas je i dalje osam. Dva dana nakon toga gubimo matematičku reprezentativnost, jer izlaze Slavko Nikolić i Bata Janjić. U sindikatu nas ostaje šestoro“, kaže Spasić.

To, međutim, prema njegovim rečima, ne znači da sindikat prestaje da postoji, baš kao ni zakoni o radu koji se primenjuju na sindikate.

„Da bi bio reprezentativan, sindikata mora da ima 15 posto od ukupnog broja zaposlenih u firmi. Trenutno ta kvota je šest, a potrebno je da bude 6,2. Fali, znači, jedan član. Sindikat je ostavkama od 23. juna 2017. doveden do ruba reprezentativnosti“, objašnjava Spasić.

DRAGAN MATIĆ

SISTEM NAKLONjENIJI POSLODAVCIMA

Predsednik Industrijskog sindikata Srbije Dragan MATIĆ kaže, osvrćući se na slučaj Novog doma, da su se sporovi u Vranju u prošlosti uglavnom završavali pozitivno po članove tog sindikata.

„Poslodavci su spremni da plaćaju milionske kazne, samo da ne dozvole da sindikat opstane u njihovom preduzeću. Sada smo vrlo oprezni kada se pokaže potreba od strane zaposlenih da osnuju sindikat, jer nama nije cilj da sindikalci budu izloženi šikaniranju i malteretiranju. Ne zato što sindikat nema dovoljno kapaciteta i mehanizama da ih štiti, već zato što se nalazimo u državi koja nema sistem ili je taj sistem znatno naklonjeniji poslodavcima nego zaposlenima“, navodi Matić.

Sajam Zaposljavanja