TEHNOLOŠKI VIŠKOVI U PROSVETI

Nema dece, nema posla

Umesto mirnog odlaska na posao, kao i svakog 1. septembra, oko 800 prosvetara u Srbiji, dočekali su novu školsku godinu u strahu od gubitka radnog mesta. Lista tehnoloških viškova ovih dana uzburkala je javnost, a najviše zaposlene u obrazovanju čiji je status „klimav“, a strepnja velika.

Na toj listi, u Pčinjskom okrugu, našlo se 289 ljudi. Osim nastavnika, na spisku je i vannastavno osoblje čija je situacija, prema rečima prosvetnog savetnika Jovice Stevanovića, posebno nezavidna jer im je na raspolaganju manje radnih mesta.

„U trenutku formiranja liste, na spisku je bilo 289 radnika u Pčinjskom okrugu koji su tehnološki višak – od pet do 100 posto. Vannastavno osoblje čine 34 radnika koji su proglašeni viškom, a ukupno 64 odlazi u penziju u toku ove godine“, kaže Jovica Stevanović, predsednik Okružne upisne komisije za sprovođenje završnih ispita i upis učenika u srednje škole.

 

POMOĆ UNIJE: Vannastavno osoblje, objašnjava, čine stručni saradnici, pedagozi, psiholozi, kao i administrativno i pomoćno osoblje.

„Tehnološki višak preuzima škola u kojoj ima mesta. Ovaj broj se menja iz dana u dan. Do sada je sigurno rešeno 60 odsto, pa možda i više. Mi raspolažemo ovim podacima, ali je najveći problem vannastavno osoblje za koje je teže naći rešenje“, ističe Stevanović.

 

Da se taj broj zaista smanjuje, pokazuje podatak da je na listi od 1. septembra, u bazi podataka Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ukupan broj tehnoloških viškova u vranjskim i seoskim školama 67.

Dušan Mladenović, predsednik Okružnog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika u Vranju, kaže da ne postoji rok do kad bi trebalo zbrinuti tehnološke viškove. Spominjano je, kako kaže, da to bude 1. septembar, ali praksa uvek pokaže drugačije.

„Unija je preko svojih predstavnika kontrolisala proces proglašenja kolega za tehnološke viškove, a na dalje će preko radne podgrupe koja još uvek nije imala nijedan sastanak, uticati na zbrinjavanje istih viškova. A, takođe je Unija našim članovima na raspolaganju u vidu svake vrste pomoći, pravne, stručne...“, objašnjava Mladenović.

 

Komisija, prema njegovim rečima, samo boduje zaposlene na osnovu preciznih kriterijuma iz posebnog kolektivnog ugovora. A, komisuju imenuje Školski odbor na predlog sindikata.

„U suštini, radni staž „vuče“ najviše bodova, tako da onaj ko ima najmanje staža je najugroženiji da postane višak. Komisija sastavlja rang listu i direktor na osnovu nje proglašava tehnološki višak, odnosno, one sa najmanje bodova“, pojašnjava Mladenović.

 

Kada bi se, kako kaže, na pravilan način sprovodilo Uputstvo o formiranju odeljenja, sigurno bi se rešio određeni broj viška među prosvetarima.

„Po zakonu, minimalni broj učenika po odeljenju u srednjoj školi je 15, a maksimum 30. Svake godine Ministarstvo prosvete šalje Uputstvo o formiranju odeljenja, po kom je, na primer, sada do 30 učenika jedno odeljenje u školi, od 31 do 60, dva odeljenja, od 61 do 90 tri... Mada, i to je rastegljiva kategorija, pa mi danas u Vranju u srednjim školama imamo i odeljenja sa 38 i više učenika“, kaže Mladenović koji potvrđuje da u njegovoj matičnoj školi, Tehničkoj, ima odeljenja sa 35, pa i 38 učenika.

 

NEMA UČENIKA: Ministarstvo, dodaje on, uvek ima pravo da da saglasnost da se odeljenja formiraju i na drugi način.

„Po mom mišljenju, bilo bi bolje i da se vrati uputstvo od prošle godine i da se ne formiraju odeljenja svake školske godine u osnovnim školama, već kako je bilo do sada, na početku prvog i petog razreda“, ocenjuje Mladenović.

 

Iz godine u godinu, ističe, stanje je alarmantnije i najviše je tehnoloških viškova na jugu zbog demografije i iseljavanja stanovništva.

„Tu su još i nerazumna uputstva Ministarstva o formiranju odeljenja, o čemu pričam, gde se na jednoj strani gase odeljenja zbog malog broja učenika, a sa druge strane imamo previše učenika u jednom odeljenju. A, šta će biti sa ljudima koji ostanu nezbrinuti? Iskreno, mislim da tačno ne zna ni ministar Šarčević. Najave su da potpuno tehnološkim viškovima, sa 100 posto, budu isplaćene otremnine i budu kao tehnološki viškovi otpušteni, što se sigurno neće desiti u naredna dva, tri meseca. Ostali koji su delimično tehnološki višak i ostanu nezbinuti za deo norme, primaće platu za onoliki procenat za koji (nastave da) rade“, pojašnjava Mladenović.

 

Hemijsko-tehnološka škola u Vranju primer je nedostatka učenika zbog kog je došlo do rasformiranja jednog odeljenja na smeru operatera za izradu nameštaja i obradu drveta.

Boža Djorđević, direktor škole, kaže da, na žalost, škola nije upisala jedno odeljenje u području rada obrade drveta gde se prijavilo samo pet učenka.

„Oni su raspoređeni u modne krojače jer je tamo imalo slobodnih mesta. Teško se opredeljuju deca za proizvodna zanimanja, bez obzira što se kroz dualno obrazovanje nude određene pogodnosti. Roditelji koji su u industrijskim firmama radili po 10 - 15 godina bez primanja, prenose deci svoja iskustva i to je ozbiljan faktor“, kaže Djorđević.

BEZ ODELjENjA: Ovde, u Vranju, prema njegovim rečima, potrebne su nove investicije i nove tehnologije kako bi se pospešio razvoj tehničkih i proizvodnih zanimanja.

„Ako se i dogodine nastavi ovaj „trend“ i ne budemo upisali traženi broj odeljenja, imaćemo ozbiljan problem sa tehnološkim viškom“, ističe Djorđević.

 

Taj problem je, kako kaže, ove godine rešen, a bilo je četvoro radnika na listi.

„Zbrinuli smo sve kolege. Jedan ide u penziju decembra, pa njegov deo preuzima koleginica koja je bila tehnološki višak, a za 30 posto, do pune norme, zbrinuta je u Grdelici. Došlo je do umanjenja časova po predmetima, 10 posto manjak časova za fizičko vaspitanje kod kolege koji je na zameni, filozofija pet posto, koleginica je zbrinuta u Tehničkoj školi, biologija 10 posto, zbrinuta je u Medicinskoj“, objašnjava Djorđević.

 

Suzana Mišić Stanković, direktorka Gimnazije „Bora Stanković“, kaže da je u školi čak 10 zaposlenih proglašeno tehnološkim viškom.

„Ostalo je dvoje profesora engleskog jezika koji su delimično zbrinuti. Neki su uzeli i dopunili normu građanskim vaspitanjem, ali generalno, engleski je veliki problem i u drugim školama. Nema nigde slobodnih mesta“, kaže Mišić Stanković.

 

 

Mome Andonović, direktor Ekonomsko-trgovinske škole, takođe potvrđuje da je engleski jezik problem i da se tu „gube“ časovi po nastavnom godišnjem planu i programu za novu školsku godinu.

„Matematika i engleski su najveći problem i za profesore tih predmeta još uvek nismo pronašli rešenje. Ostali su nezbrinuti. Imamo stalno sastanke pa se nadamo da će se pronaći neko rešenje. U tome će da učestvuje i radna podgrupa za zbrinjavanje tehnoloških viškova. Solidan broj smo zbrinuli, njih osmoro u nastavi, što sa građanskim vaspitanjem, što po drugim školama. U okviru škole smo zbrinuli dva bibliotekara i psihologa“, kaže Andonović.

 

Problem je, ističe, što će narednih godina da bude sve gore.

„Forsiraju se druga zanimanja, na primer, varioci, deca hoće nešto drugo i naša škola nema dovoljno upisanih učenika. Normalno onda da ima i tehnoloških viškova. Smanjenje učenika je najveći problem. Omladina odlazi, ne vraća se iz studentskog grada, tamo su podstanari, ovde ostaju roditelji, dece nema. Tu je problem“, ocenjuje Andonović.

 

Nenad Stefanović, direktor OŠ „Radoje Domanović“ u Vranju, kaže da se u prvom razredu „gubi“ jedno odeljenje pa je zbog toga samo jedna učiteljica neraspoređena.

„U prvom razredu imamo četiri odeljenja, a u četvrtom smo imali prošle godine pet odeljenja i toliko učitelja. Sada, u četvrtom razredu imamo četiri odeljenja, a pet učitelja u prvom razredu sa četiri odeljenja. Reč je o neraspoređenoj koleginici, trudnici i samohranoj majci koja se ne vodi kao tehnološki višak. I, sa produženim boravkom, koji planiramo da imamo po prvi put u školi zbog takve situacije, biće zbrinuta“, kaže Stefanović i dodaje da je u poslednjih 15 godina, 160 deteta manje u ovoj školi.

 

Goran Stanojević, član radne podgrupe za zbrinjavanje tehnoloških viškova ispred Unije, napominje da je zadatak radne podrgrupe rešavanje problema zaposlenih.

„Naš zadatak je da koordinirano usmeravamo angažovanje u prosveti sa važećim propisima, da upućujemo na obraćanje nadležnim organima u skladu sa zakonom ako se ne može rešiti koordinacijom. Kao i rešavanje pitanja popunjavanja radnih mesta po školama“, podseća Stanojević.

 

Školska uprava Leskovac, kaže, pod koju spada i Vranje, vodeća je po broju radnika koji predstavljaju tehnološki višak.

„Ukupno je njih 464, a 35 je proglašeno totalnim tehnološkim viškom. To je činjenica koja zabrinjava. Prošle godine smo pisali više od 150 uputa, a od toga se deo realizovao. I, sada, po pravilu, dva meseca zaposleni primaju pune plate, a, do tada smo u obavezi da rešimo sve što možemo“, zaključuje Stanojević.

 

Prema prognozama gotovo svih sagovornika, zabrinjavajuće su godine koje dolaze i koliko natalitet u ovom gradu opada. Učitelji k'o da su samo kolateralna šteta koji žele svoje đake da nauče „koliko je škola zgodna pa je kao kuća rodna“, ali klupe bivaju sve praznije.

 

Jovana Ristić

IZNAD ZAKONA

U OŠ „Predrag Devedžić“ u Vranjskoj Banji, jedna je, nezbrinuta učiteljica, tehnološki višak.

Ne uliva nadu da će i biti zbrinuta s obzirom na to da direktorka škole Vesna Anđelković ima „lošu reputaciju“ u smislu (ne)zbrinjavanja tehnoloških viškova i (ne)zakonitih otpuštanja.

„Vesna Anđelković je predsednica Foruma žena Srpske napredne stranke koja je za vršioca dužnosti direktora škole imenovana 14. marta 2016. godine. A, onda je, nakon mesec dana „vladavine“, nezakonito otpustila troje prosvetnih radnika, mojih kolega, od kojih je dvoje pokrenulo tužbu protiv ove obrazovne ustanove“, kaže radnik škole koji je želeo da ostane anoniman.

Nezakonito otupštanje jer su, kako kaže, radnici bili u radnom odnosu na određeno radno vreme po članu 132 stav 1. tačka 2, što znači, do odluke po raspisanom konkursu ili popune raspoređivanjem tahnoloških viškova.

„Vesna Anđelković je njih ranije otpustila. Nije čekala 1. septembar i informaciju ima li u školi viškova. Novi, krug otpuštanja radnika, ali ovoga puta petoro zaposlenih, isto tako nezakonito, dešava se u avgustu, na kraju drugog polugodišta“, priča naš izvor i dodaje da među njima, još jedan radnik, podnosi tužbu protiv škole.

„Ona se ponaša kao da je iznad zakona, a mi gledamo istoimeni film Stivena Sigala. A, na sudu je rekla da je na sve ovo „naterala politika“, kaže naš izvor.

Sada, tri sudska spora, vode Sandra Dimitrijević, Gabrijela Ristić i Dejan Stajić od kojih je dva spora, škola izgubila. Za treći slučaj je zakazano ročište u oktobru.

Osnovni sud u Vranju doneo je dve presude (njihove kopije poseduju „Vranjske“) u kojima se „ništi kao nezakonito rešenje v.d. direktora OŠ „Predrag Devedžić“ Vranjska Banja kojim je zaposlenoj prestao radni odnos na određeno vreme“.

Milionske cifre prete školi, a direktorka nije želela ništa da komentariše, dok, kako kaže „ne dobijemo pravosnažnu presudu“.

„Ne želim ništa da komentarišem dok ne dobijemo pravosnažnu presudu. Tada možete da me pitate o svemu. Te milionske i multimilionske sume, samo su hodničke priče“, rekla je kratko Anđelkovićeva.

Sandra Dimitrijević, jedna od zaposlenih koja je pokrenula sudski spor i dobila pozitivnu presudu Osnovnog suda, kaže da sada čeka samo potvrdu Apelacionog suda.

„Na osnovu ove dobijene presude, očekujem da i Apelacioni sud potvrdi isto jer je u pitanju nezakonito otpuštanje na osnovu mog rešenja o radu. Ja već godinu i po dana nigde ne radim“, kaže Dimitrijevićeva.

Dejan Stajić čeka na ročište, i, kako kaže, „očekuje pozitivno rešenje, u svoju korist“.

U svakom slučaju, po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i članu 63. stav 3. „direktor je materijalno odgovoran za štetu koju namerno ili krajnjom nepažnjom nanese ustanovi, u skladu sa zakonom“.

Ne piše, samo, kakva je situacija sa onima „iznad zakona“.

TEHNOLOŠKI VIŠKOVI U OSTALIM ŠKOLAMA

Saša Ilić, direktor škole „Jovan Jovanović Zmaj“ u Vranju, kaže da je u njegovoj školi dvoje kolega proglašeno tehnološkim viškovima od kojih je jedan učitelj zbrinut.

„Drugi kolega koji je izgubio dva časa engleskog jezika biće zbrinut sa građanskim, izbornim predmetom, onoliko koliko budemo u mogućnosti da pomognemo“, kaže Ilić.

U OŠ „Vuk Karadžić“ ostala je jedna učiteljica neraspoređena. Za četvoro nastavnika, prema rečima direktora Dušana Stevanovića, našlo se rešenje.

„Oni su zbrinuti u okviru škole, neki sa građanskim vaspitanjem. Jedna učiteljica je tehnološki višak i ne znam šta će da bude sa njom. Da tražimo od Ministarstva, ako nam odobre još jedno odeljenje produženog boravka, jer jedno već imamo“, objašnjava Stevanović

Aleksandra Manić, direktorka OŠ „Dositej Obradović“, kaže da je za tehnološki višak proglašeno osmoro zaposlenih u nekom procentu, nema onih sa 100 posto.

„Reč je o nastavnom osoblju. Zbrinuli smo petoro kolega po drugim školama i u okviru kolektiva. Za dva nastavnika iz predmeta geografije sa 20 posto i likovnog sa 15 posto, još nije pronađeno rešenje. A, koleginica koja predaje fizičko je na porodiljskom i neraspoređena“, kaže Manićeva.

U OŠ „20. oktobar“ u Vlasu, jedan je radnik proglašen tehnološkim viškom, i to od prošle godine. Reč je o kuvaru koji radi sa 35 posto norme.

Škola „1. Maj“ Vrtogoš imala je dva radnika koji su zbrinuti. Jedan kao nastavnik geografije u „Zmaj“ školi, a bibliotekar je zbrinut u okviru kolektiva u matičnoj školi.

Osnovne škole „Kralj Petar I Oslobodilac“ u Korbevcu i „Branko Radičević“ u Vranju, nemaju tehnoloških viškova.

U OŠ „Branko Radičević“ prema rečima direktora Dragana Antića, „ima slobodnih mesta iz informatike pa se sada pronalazi rešenje za ostale kolege iz drugih škola“.

U OŠ „Bora Stanković“ Tibužde je petoro zaposlenih tehnološki višak. Dva učitelja koji su totalni tehnološki višak, 100 posto. Jedna je zbrinuta u okviru škole, samohrana majka koja je na zemeni porodilje, dvoje pomoćnih radnika koji će biti zbrinuti u okviru kolektiva i jedan socijalni radnik za čije je zbrinjavanje upućen dopis Ministarstvu.

U školi „Branislav Nušić“ u Rataju, rešen je jedan tehnološki višak sa časom likovne kulture u okviru kolektiva škole.

Srednja Poljoprivredno-veterinarska škola „Stevan Sinđelić“ u Vranju, nema tehnoloških viškova.

„Prethodnih godina smo reformama, ukrupnjavanjem časova u školi, preventivno zaštitili radna mesta zaposlenih. Ove godine, upisali smo 82 učenika od maksimalnih 88. Veliko je interesovanje za dualno obrazovanje i četvrti stepen poljoprivrednog tehničara jer ovo obrazovanje nudi veliku mogućnost zapošljavanja u preduzećima“, ističe Saša Radičević, direktor škole.

Pozivu „Vranjskih“ nisu se odazvali direktori srednjih škola Tehničke i Medicinske „Dr Izabel Emsli Haton“, i OŠ „Svetozar Marković“.

Sajam Zaposljavanja