PREDRAG VESELINOVIĆ, BIVŠI IGRAČ I TRENER KK JUG

Vranjska košarka je na dnu

„U vreme kada sam igrao za vranjski klub, među igračima je bilo neuporedivo mnogo više ljubavi, žara i želje za napretkom, što mislim da sada nažalost nije slučaj. Bili smo željni dokazivanja i treniranja. Danas, upravo nedostaje taj takmičarski duh koji je nekad krasio našu ekipu“, kaže Predrag Veselinović, nekadašnji igrač Košarkaškog kluba Jug.

VRANjSKE: Kako vidite košarku u Vranju i gde je ona sada?

VESELINOVIĆ: Vranjska košarka je na samom dnu, i verovatno na najnižim granama od kada je klub osnovan. Ono što nedostaje jeste mnogo više ljudi na pravim mestima u klubu, kako bi se za početak animirala omladina i postala zainteresovana za sport. Za početak je potrebno da se zadovolji neki minimum kvaliteta za koji danas nisam siguran da postoji. Da bi ponovo bila na visokom nivou kao nekada potrebno je krenuti od nule.

 

Šta to znači?

Da se „Jug“ transformiše i reorganizuje kao gradski i centralni klub. Na taj način bi se postavili jasni planovi i ciljevi koji jednostavno moraju da se poštuju. To podrazumeva formiranje adekvatne uprave od bivših igrača, sportskih radnika i uopšte zaljubljenika u ovaj sport. Trebalo bi da se radi požrtvovano i aktivno sa svim kategorijama, počev od pionira, preko kadeta, juniora. Svakako i škola košarke je bitan faktor gde se uče osnovni elementi igre. Treneri koji bi predvodili prvi tim morali bi da budu adekvatno plaćeni za svoj rad. Na taj način bi i odgovornije obavljali svoj posao.

 

Koliko se danas ulaže u košarku u Vranju?

Neki novac se sigurno ulaže, sada da li je to dovoljno, verovatno nije. A, kako se i gde troši je pitanje za neke druge.

 

Pored novca, koji su još najveći problemi?

Stručni kadar je jedan od najbitnijih segmenata, pogotovu u radu sa mladima. U ekipi većina igrača još uvek nije formirana, tako da je neophodno raditi sa njima. Mnogo pravog rada je potrebno, jer ne deluje svaki trening isto na pojedinca. To znači verovanje jednih u druge, da bi se makar malo krenulo ka povratku vranjske košarke na stare staze uspeha. Sa druge strane, zastupljena je i velika industrijalizacija igrača. Formiranje po šablonima je postao sastavni deo košarke. Nekad se to govorilo da ne treba ići samo po šinama nego je potrebno da se uključi i mašta, kreacija. Danas je svega toga vrlo malo, skoro da ne postoji. U vranjskoj košarci prvo treba da se nauči azbuka. Kreativnost dolazi posle toga, što daje svu lepotu sportu.

 

Košarka je u Leskovcu dugo godina bila broj jedan, kako je uspela da se održi tako dugo, što nije bio slučaj u Vranju?

Košarka u Leskovcu ima veću tradiciju, mnogo veći broj entuzijasta, košarkaških radnika i zaljubljenika za razliku od Vranja. Oni su na razne načine pokušavali da je održe i uspeli su da je postave na mesto koje joj pripada kao kraljica sportova. Kod nas, proces samouništavanja košarkaškog kluba „Jug“ počeo je kada su se pojavili razni „stručnjaci” i počeli da drže svima lekcije kako i šta treba da se radi, a o tome zapravo nisu imali pojma.

 

U čemu se ogleda razlika između tadašnje i sadašnje igre?

Vremena su se drastično promenila. Niko više nema tu energiju. U vreme kada sam igrao za vranjski klub, među igračima je bilo neuporedivo mnogo više ljubavi, žara i želje za napretkom, što mislim da sada nažalost nije slučaj. Bili smo željni dokazivanja i treniranja. U to vreme košarka nije patila toliko od globalnih trendova. Naravno, i tada su se pratila sva najveća dešavanja, NBA, reprezentacija. To nas je samo još više motivisalo da radimo i napredujemo. Danas, upravo nedostaje taj takmičarski duh koji je nekad krasio našu ekipu.

 

Koliko je u to vreme naše igrače interesovao odlazak u drugu zemlju, pošto danas igrači odlaze i za minimalan novac u inostranstvo?

Mnogo manje nego danas, jer se i ovde igrala dobra košarka koja je pružala mnogo zadovoljstva. Postojale su neke sitne privilegije koje su bile dovoljne da se ostane ovde. Čini mi se da su danas mladi koji se bave košarkom zaboravili da se igrač ne postaje na treningu već van njega. Svi vrhunski igrači su pored neupitnog talenta radili mnogo više od drugih. Bez izuzetaka. Niko nije posedovao samo talenat. Dosta je promenjen i odnos trenera prema košarkašima. Nekada su igrači učili od trenera i obrnuto, a danas to ne postoji. Postala je misaona imenica da se nakon meča analizira utakmica, šta i kako bi moglo da se unapredi i poboljša. Ukoliko je i postojalo nešto što bi se moglo nazvati autentičnom školom košarke u Vranju, sada je verovatno i to nestalo.

 

Ima li u Vranju talenata da nastave ono što su njihovi prethodnici započeli?

Apsolutno, samo ih treba dovesti u jednu zdravu sredinu gde će moći da rade i napreduju. Potrebno nam je više akcija u vidu turnira, kampova i malo manje sujete među košarkaškim radnicima. Da bi sistem bio idealan potrebna su određena odstupanja kako bi pojedinac mogao da napreduje. To kod nas odavno nije slučaj. Kolektiv je dobar samo onda kada igrač svoje individualne kvalitete podređuje istom. To je već posao struke.

Marija Mitrović

PROFIL

Predrag Veselinović je nekadašnji košarkaš kluba Jug iz Vranja. Nastupao je i za KK „Ekonomist“ iz Niša, KK „Ergonom“ Niš, BSK Bujanovac. Danas je diplomirani profesor fizičke kulture i viši trener. Košarkom se bavio više od 20 godina.

UTICAJ MEDIJA

Pre nekoliko godina imali smo film o generaciji koja je stvarala košarku i prvoj ekipi koja je postala prvak sveta. Koliko mediji utiču na popularizaciju sporta, u ovom slučaju košarke?

Čini mi se da je uticaj medija presudan. Pored tog filma imali smo i dokumentarce o Radivoju Koraću koji je zlatnim slovima ispisao istoriju naše košarke i „Jednom braća“, film o Draženu Petroviću i Divcu, košarkaškim legendama. Takvi dokumentarci su nesumnjivo morali biti predmet neke analize kako bi se proširili vidici i saznanja u košarci.

 

ZutoCvece