DRAGAN MRATINKOVIĆ, TRENER ŽENSKOG ODBOJKAŠKOG KLUBA “VRANjE”

Visoke devojke za najviše domete

VRANjSKE: Na prozivci je bilo 13 igračica na koje u ovom trenutku računate. Pojavila su se i neka nova imena, da li se planira dolazak još nekih odbojkašica?

Planira se dolazak još dve nove igračice koje su veoma perspektivne. Ne bih sada da otkrivam njihova imena, dok ne bude sigurno. Videćemo šta je najbolje za nas u ovom trenutku. Napravićemo ekipu koja će biti 20 do 30 posto bolja nego prošle godine. Želja nam je da igračice koje dovedemo, počnu ovde i da žive. Imali smo razumevanja prema nekim igračicama koje su odlazile na dva, tri dana kući. Ali, da bi se postigli vrhunski rezultati potrebno je da se posvetite apsolutno sportu. Nakon priprema imaćemo imena, i znaće se konačan spisak igračica. Dovođenjem tri, četiri kvalitetnih odbojkašica, svaka ekipa može biti jaka. Za dolazak takvih igračica neophodna su finansijska sredstva. U narednom periodu, upravo ćemo na tome da radimo.

 

Koliko onda grad finansijski ulaže u odbojku?

Grad nam pomaže, ali ne toliko koliko nam je potrebno. Pripreme koje imamo, radimo upravo zahvaljujući sponzorima. Pojavili su se svakako više nego prošle godine. Mnoge firme su prepoznale naš potencijal, videli nešto pozitivno u našem radu. Ovo je najuspešniji ženski sport kod nas. Iva Lazić iz Trstenika je došla u naš klub, a ima samo 13 godina. Roditelji su jednostavno prepoznali kvalitet kojim raspolažemo i doveli je kod nas. Obično se misli da mladi mogu da napreduju samo u Beogradu, ali ovaj primer pokazuje da to nije tako. Naravno, ona ima potencijala sa visinom od 185 centimetara. U januaru će napuniti 14 godina, što je granica za ulazak u prvi tim. I to je pokazatelj da se prošle godine radilo kvalitetno.

 

Ovogodišnje pripreme nastavljate u Mataruškoj Banji. Zašto baš tamo?

Da bi odigrali prijateljsku utakmicu, moramo da putujemo čak do Smedereva. Niš nema ekipu u Prvoj ligi, tim iz Leskovca je ispao. Tako da što se tiče ovog regiona, mi smo najuspešnija ženska ekipa južnije od Beograda. Vranje je na jugu Srbije i veoma je teško naći adekvatnog protivnika i odigrati prijateljsku utakmicu. Upravo zbog toga smo odlučili da pripreme budu u Mataruškoj Banji. Stacionirani smo u srcu Šumadije i bliži pojedinim ekipama koje bi trebalo da dođu. Najverovatnije ćemo odigrati pet prijateljskih utakmica.

 

Krajem septembra očekuje vas i međunarodni turnir u Grčkoj. U čemu je osnovna razlika kad se ekipa priprema za velika takmičenja, kao što je Prva liga i ovakvih turnira?

Dobro je odigrati utakmice koje nisu mnogo jake. Međunarodni turnir nam je došao u dobro vreme. Učestvovaće ekipe iz najvišeg ranga Bugarske, Grčke i Turske. Očekujem da se do tada dobro spremimo i da nam to bude merilo koliko smo napredovali. Iskreno se nadam dobroj igri, ne samo na ovom turniru već i na celom šampionatu koji nas očekuje. Spremićemo se kvaliteno. Ponekad to nije dovoljno, jer zavisite dosta i od drugih ekipa i njihove igre. Prvenstvo traje dugo, imate 22 kola i isto toliko ekipa. Treba biti u formi devet meseci, to je teško.

 

Ekipni sport ne zavisi samo od fizičke spreme, ima tu mnogo faktora. Koliko je bitno kombinovanje tehničkih i fizičkih sposobnosti?

Mogu ekipe da budu izjednačene što se tiče tehničkih i fizičkih faktora, ali je visina ta koja odlučuje. Bez visokih igrača jednostavno ne možete da igrate odbojku. Potreban je i vođa u igri, neko ko će ekipu nositi do pobede.

 

Da li ćete onda u ovom šampionatu akcenat staviti na srednje blokere, korektora?

Bićemo najviša ekipa u ligi. Imamo kapitena Anu Petrović koja je visoka 191 centimetar, a prosečna visina našeg tima je 190 centimentra. Tu će biti dosta visokih igračica, tako da će ljubitelji odbojke moći da uživaju u igri. Vranje će moći da vidi jednu pravu profesionalnu ekipu. To će biti relativno mladi tim po statusu igranja. Sa nama su i igračice koje su igrale Super ligu. Ana Petrović je igrala u Užicu i Kragujevcu, Marija Mijanović je bila tri puta prvak države. One su u idealnim godinama za odbojku, to su zrele, afirmisane odbojkašice. Zadovoljan sam radom i igrom domaćih igračica. One će moći da se razvijaju zahvaljujući igračicama sa strane koje su već dosta toga prošle.

 

Prošla sezona je bila veoma uspešna za ženski odbojkaški klub, osvojili ste treće mesto. Da li ste očekivali takav rezultat?

Došao sam početkom septembra prošle godine, tako da sam sa ekipom bio vrlo kratko pre početka šampionata. Radili smo paralelno fizičke i tehničke pripreme. Tada smo imali samo dve prijateljske utakmice i počeli smo prvenstvo. Sada smo počeli ranije sa pripremama i imaćemo 14 kontrolnih mečeva. Kada sam došao tako kasno, nisam imao predstavu o ekipi. Poznavao sam neke igračice, radio sam sa njima i to mi je ulivalo sigurnost. Naravno, pribojavao sam se ekipa koje su imale više vremena za pripreme. U klubu smo predviđali da ćemo zauzeti sredinu tabele. Cilj nam je bio samo da ostanemo u ligi kao novi prvoligaši. Mogu da kažem da sam se potajno nadao takvom rezultatu. Ne mogu da kažem da je bilo slučajno, jer smo stvarno naporno radili i trenirali u hladnoj sali. Bili su stvarno teški uslovi. Kod nas postoji taj srpski inat, a to je želja i volja za pobedom. Kad je najteže, postignemo najbolje. To smo i pokazali prošle sezone da je zaista tako.

 

Čini se da sada imate razloga da se nadate visokom plasmanu?

Uvek se nadam najboljem. Trudićemo se da postignemo najbolji rezultat koji možemo u tom trenutku. Ekipe dosta ulažu u svoje timove. Što se tiče novca sa nekim klubovima ne možemo da konkurišemo, ali što se tiče rada sigurno ćemo da budemo na istom nivou kao oni, a možda i ispred njih. Do uspeha se dolazi velikim radom i zalaganjem. Jednostavno ne bojati se protivnika na terenu i uvek ići na pobedu bez obzira na to koliko je jači i bolji. Igraćemo sigurno najlepšu i najbržu odbojku u ligi.

Marija Mitrović

ODLASCI

Neke odbojkašice jesenju sezonu neće provesti sa vama. Jedna od njih je i Aleksandra Šviković?

Sasvim sigurno je da ona ove godine neće biti sa nama. Libero Milosavljević je otišla u inostranstvo, kao i Isidora Stanojević. To su igračice koje su došle sa strane prošle godine. Bile su sa nama prve sezone, sada je svaka otišla na svoju stranu.

PROFIL

Dragan Mratinković rođen je 1960. godine u Kragujevačkoj Rači. Odbojkom se bavi od 14. godine. U svojoj igračkoj karijeri nastupao je za više domaćih klubova i bio trener istih. Počev od Radničkog, preko Gornjeg Milanovca, Paraćina. U odbojkaškom svetu je više od 38 godina.

TOLERANCIJA I RAZUMEVANjE

U čemu se ogleda specifičnost rada sa odbojkašicama?

Mnogo je teže raditi sa ženama. Posle tri, četiri godine provedene u ženskom timu, potrebno je da pređete u mušku ekipu bar na godinu dana da malo odmorite. Treneri koji su u ženskom sportu moraju da budu baš specifični po pitanju tolerancije i razumevanja. Dešavalo se da ishitrena reakcija trenera, dovede igračicu do suza. Ove pripreme su dobre zato što možete da upoznate svaku igračicu pojedinačno. Odnos trenera i igračica je s toga vrlo specifičan.

Sajam Zaposljavanja