ZADRUGARSTVO KAO SPAS ZA POLjOPRIVREDNIKE

Sindrom naknadne pameti

Pre nekoliko decenija u Srbiji je postojalo blizu 300 zadruga. Sve su propale zahvaljujući nebrizi države. Sada se ta ista ideja nudi kao jedino rešenje za 630.000 poljoprivrednih

gazdinstava u kojima živi 1,4 miliona ljudi

U Pčinjskom okrugu na ideje iz programa Milana Krkobabića za obnovu zadrugarstva, koji je delom preuzeo iz našeg programa iz avgusta 2016. godine, do sada nije ragovala nijedna lokalna samouprava na ovom području, izuzimajući Aleksandra Janjića, većnika za poljoprivredu Grada Vranja. Kao da nisu razumeli značaj ove poprilično zakasnele inicijative koja posle ogromnih šteta nanetih brojnim zemljoradničkim zadrugama i njihovoj imovini, ipak, daje nade u mogućnost razvoja poljoprivrede na području juga Srbije“, naglašava Mile Stajković, predsednik Zadružnog saveza Pčinjskog i Jablaničkog okruga.

SUBVENCIJE: Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i javna preduzeća u Vladi Srbije i lider PUPS-a, gromoglasno je ovog proleća promovisao ideju obnove zadrugarstva u Srbiji kao „uslov za ubrzani razvoj sela i unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje“. Prilikom boravka u Vranju uputio je lokalnoj javnosti nekoliko dramatičnih poruka, ne negirajući da je ova ideja, inače pretočena u program navedenog ministarstva, došla dosta kasno i to nakon propasti više stotina zemljoradničkih zadruga širom Srbije i, prema očekivanju, ne navodeći krivce za očajno stanje u ovoj oblasti.

„Osnivanje seoskih zadruga je spas za srpsko selo, posebno za seoska područja u Pčinjskom okrugu koja su ostala prazna, pa je država obezbedila subvencije za zadruge u iznosu do 50.000 evra“, galantno je obećao Krkobabić.

Ministar bez portfelja, poznatiji kao „penzionerska majka“, dalje je, baš po sindromu naknadne pameti, obrazlagao ideju obnove zadrugarstva, uništenog u prethodnim decenijama od strane svih garnitura vlasti kojima je i sam pripadao.

„U Srbiji ima 630.000 poljoprivrednih gazdinstava u kojima živi 1,4 miliona ljudi koji ostvaruju materijalnu egzistenciju, pa će zadrugarstvo biti rešenje za plasman njihovih proizvoda“, poručio je Krkobabić.

 

Mile Stajković, predsednik Zadružnog saveza Pčinjskog i Jablaničkog okruga, ne sporeći dobre namere države da obnovi zadrugarstvo, međutim, (in)direktno ukazuje na „nepodnošljivost kratkog pamćenja Milana Krkobabića“ i katastrofalan odnos svih garnitura na vlasti u Srbiji prema zemljoradničkim zadrugama u poslednjih 30 godina.

„Pre nekoliko decenija u Srbiji je postojalo blizu 300 zadruga, ali je država dozvolila najpre da se mogu preregistrovati u društvena preduzeća ili integrisati sa drugim firmama, što je bilo suprotno zakonu o zadrugama, a taj proces nisu pratili odgovarajući propisi o imovini zadruga, pa je to bio početak kraja zadrugarstva u ovoj zemlji sa nesagledivim posledicama na razvoj poljoprivrede i očuvanje sela, naročito na jugu Srbije, a posebno u Pčinjskom okrugu“, kategoričan je Stajković.

 

Stajković podseća da su tada zadruge na kriminalan način ostale bez sopstvene imovine.

„Prenosom imovine u nova preduzeća, zadruge su ostale na politički, a ne pravni način bez imovine, mada su svojevremeno ulagale u prerađivačke kapacitete, što ih je konačno uništilo, a zatim, 90-ih godina prošlog veka, dotukla ih je odluka da budu izbačene sa spiska korisnika primarne emisije“, ne pati od bolesti kratkog pamćenja Stajković.

 

Po rečima predsednika Zadružnog saveza Pčinjskog i Jablaničkog okruga, do 2010. godine ugasile su se gotovo sve zadruge u ovoj zemlji, jer postpetooktobarske garniture na vlasti nisu uspele da donesu novi zakon o zadrugarstvu.

„Bilo je predloga novog zakona o zadrugama u 12 verzija, ali on nije donet i time je zadat poslednji udarac zadrugarstvu“, zaključuje Stajković.

 

STEČAJ I ZALOŽNO PRAVO: Zemljoradnička zadruga „4. Juli“ u Vranjskoj Banji među prvim zadrugama stradala je u tranzicionom vremenu u prvoj deceniji ovog veka. Dragan Stamenković, dugogodišnji radnik banjske zadruge, poslednji je Mohikanac u „4. Julu“ od 120 radnika koliko ih je bilo pre 20 godina, čiji se račun nalazi u blokadi nakon izlaska ove zadruge iz stečajnog postupka.

„Stanje je očajno, prvo nas je Grad Vranje zbog komunalne takse i iznosa od 2,6 miliona dinara oterao u stečaj, po tužbi 19 radnika za plate upisano im je založno pravo na upravnu zgradu, zgrada pekare je uknjižena kao vlasništvo Grada, a ZZ „4. Juli“ je kupio 1965. godine, deo zemljišta u vlasništvu zadruge iskorišćen za zgradu solidarnosti a nije plaćeno, zakup prostorije za biblioteku u iznosu od 1,3 miliona dinara niko ne plaća, neplaćeni su i struja i voda, otuđena imovina za bedne iznose, a šuma od šest hektara prodata za tričavih 150.000 dinara. Dakle, sve gore od gorega, crnje od crnjega, a nekada smo pečurke izvozili u Italiju i imali 50 prodavnica i otkupnih centara“, lamentira Stamenković nad sudbinom banjske zadruge.

 

Još težu sudbinu doživela je i Zemljoradnička zadruga „Vrtogoščanka“ u Vrtogošu koja je ugašena 2011. godine. Goran Petrović, nekadašnji direktor ove zadruge, priseća se vremena prosperiteta i sjaja ove zadruge koja je postojala 20 godina.

„Vrtogoščanka“ je imala hladnjače za voće i povrće, otkupljivala je primarne poljoprivredne proizvode i plasirala u izvoz, krompir je prodavala čačanskoj fabrici čipsa, jagode „Delišesu“, nabavljala semenski krompir iz Sjenice i Pešterske visoravni, snabdevala menze i restorane, imala veliki broj kooperanata za koje je nabavljala repromaterijal i đubriva“, navodi Petrović.

 

I Stamenković i Petrović pozitivno ocenjuju ideju Vlade Srbije o obnovi zadrugarstva.

„Ideja je dobra, ali šta sa imovinom postojećih zadruga, kako to da se reši i neke zadruge koje imaju uslove krenu da rade“, pita Stamenković.

„Pozdravljam ideju obnove zadruga od strane Vlade Srbije, to je važno za vranjski kraj kako bi očuvali selo i unapredili poljoprivrednu proizvodnju, a bespovratnih 50.000 evra treba namenski potrošiti“, smatra Goran Petrović.

 

Ideju o obnovi zadruga pozitivno ocenjuje i Mile Stajković, predsednik Zadružnog saveza Pčinjskog i Jablaničkog okruga.

„To je ohrabrujuće, verujem da će ta inicijativa dati dobre rezultate, selo i poljoprivreda će imati koristi zbog lakšeg plasmana primarnih proizvoda, izbegavanja nakupaca, jeftinije nabavke repromaterijala i đubriva“, ističe Stajković.

 

Nezainteresovanost svih lokalnih samouprava u Pčinjskom okrugu, izuzimajući Vranje, čudi predsednika Stajkovića.

„Ne razumem zašto još ne reaguju na ideju o zadrugama, jedino je tu inicijativu podržao Aleksandar Janjić, gradski većnik za poljoprivredu u Vranju, a radi se o najboljem potencijalu za proizvodnju organske hrane za izvoz i za ulaganje u projekte očuvanja sela, što država i lokalna vlast moraju da podrže razvojem neophodne saobraćajne infrastrukture koja je u vranjskom kraju u jako lošem stanju“, napominje Stajković.

 

Aleksandar Janjić, gradski većnik za poljoprivredu, smatra da će od ideje obnove zadrugarstva najveću korist imati poljoprivrednici, ali da će to pozitivno da se reflektuje na razvoj čitavog vranjskog kraja i Pčinjskog okruga.

„U zadnje dve decenije imali smo nesreću da se urušio organizovan sistem poljoprivrednih zadruga sa svojim prerađivačkim kapacitetima i otkupnim centrima i kooperantima kojima je bio obezbeđen plasman primarnih proizvoda, pa su uz stručne savete i tehnologiju oni mogli da naplate svoj rad, imali su izvesnost svog poslovanja“, objašnjava Janjić.

 

Gradski većnik u razvoju zadrugarstva na jugu Srbije vidi šansu za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje.

„Zadrugarstvo će osim toga biti od koristi za nabavku repromaterijala za poljoprivrednu proizvodnju i obezbediće bolji plasman proizvoda i bolju pregovaračku poziciju poljoprivrednika u odnosu na kupce njihovih proizvoda“, smatra Janjić.

 

Po Janjićevim rečima, „interesovanja za zadruge u vranjskom kraju ima, ali su poljoprivrednici oprezni, još ispituju situaciju, opekli su se u prošlosti, pa su uzdržani“.

Kao po onoj narodnoj, koga zmija ujede, taj se i guštera boji, ili, ko je previše verovao u obećanja države, taj je nadrljao, baš kao poljoprivredni proizvođači koji su bili slične sudbine kao i njihove zlosrećne zadruge!

Slavomir Kostić

NE MOŽE BEZ „SIMPA“

„Zemljoradnička zadruga u Radovnici je ušla u „Simpo“ na koji je prenela svoju imovinu koja nije uknjižena, a u Stajevcu brisana iz registra, ali je posedovala svoju imovinu, pa je opština Trgovište ostala bez ijedne zadruge“, navodi Mile Stajković.

„Prilikom formiranja zadruge pod nazivom „Nova Pčinja“, Zadružni savez Pčinjskog i Jablaničkog okruga pomogao je prenos imovine zadruga u Radovnici i Stajevcu novoj zadruzi, a opština Trgovište nas je zbog toga tužila, umesto da nam zahvali“, priča sa gorčinom Mile Stajković.

ZADRUGE I TRGOVINA (NE) MOGU ZAJEDNO

Vlada mišljenje da je ZZ „4. Juli“ u Vranjskoj Banji propala zbog pretežno trgovinske delatnosti, umesto da se bavi „pravim“ zadrugarstvom.

„Protiv sam trgovine kao osnovne delatnosti u zadrugarstvu, jedino može kao manja piljara za prodaju primarnih i drugih poljoprivrednih proizvoda“, smatra Goran Petrović, nekadašnji direktor „Vrtogoščanke“.

„Trgovina nije primarna delatnost zadruga, kao u Vranjskoj Banji, već da zadrugare usmeri kako najbolje za tržište da organizuju svoju proizvodnju i to prema uslovima na terenu“, objašnjava Aleksandar Janjić, gradski većnik za poljoprivredu.

Dragan Stamenković iz ZZ „4. Juli“ u Vranjskoj Banji, međutim, ne deli mišljenje Petrovića i Janjića.

„Banjska zadruga je imala mnogo prodavnica zato što su to bili i otkupni centri po mnogim selima, naročito planinskim, gde su žitelji tih sela prodavali šumske plodove i lekovito bilje,a istovremeno su u prodavnicama kupovali neophodne artikle koje nisu mogli da proizvode“, kaže Stamenković.

VRANjE IZNEVERILO „POLjANICU“

„Zadružni savez Pčinjskog i Jablaničkog okruga posle gašenja zadruge u Vlasu, 2008. godine, pokrenuo je pitanje prenosa imovine drugoj zadruzi na području Poljanice i obratio se Gradu Vranju. Grad tada nije reagovao, a imovina je počela da propada. Odlučili smo da preostalu zadružnu imovinu 2014. godine popišemo i potražili rešenje od lokalne samouprave, međutim, opet nisu reagovali, pa je imovina ostala bez titulara“, opet dokazuje da ne boluje od kratkog pamćenja Mile Stajković, predsednik Zadružnog saveza Pčinjskog i Jablaničkog okruga.

MEROŠINA I GADžIN HAN NA ISPITU

„Prve zadruge po novom programu osnovane su u Merošini, u pitanju je pčelarska zadruga, i u Gadžinom Hanu koja će se baviti lekovitim biljem“, pohvalio se polovinom avgusta ove godine „zadrugar“ Milan Krkobabić.

Dragan Stamenković, iskusni radnik Zemljoradničke zadruge „4. Juli“ u Vranjskoj Banji, međutim, osporava Krkobabićevu zadrugarsku „stručnost“.

„Na osnovu mog iskustva, zadruga podrazumeva veći broj delatnosti, otkup voća i povrća, šumskih plodova, pečurki, lekovitog bilja, prerađivačke kapacitete, hladnjače, a ne isključivo jednu delatnost kao u Merošini i Gadžinom Hanu“, smatra Stamenković.

ZutoCvece