INVESTICIJE NA JUGU SRBIJE

Lopata i glasački listić

 

Da li je u pitanju neka svesna odluka države da se ovaj grad skrajne sa mape predsedniku najdražih? Da li drugi imaju sposobnija rukovodstva, veću muku, gladnija usta, ili je vranjska vladajuća nomenklatura jednostavno nesposobna, ili još gore, nezainteresovana da i Vranje vidi neku korist od toga što je glasalo kako je glasalo

Kao premijer, Aleksandar Vučić u Vranje je dolazio, po sopstvenom priznanju, sedam puta, „više nego ijedan drugi premijer u istoriji“. Njegovi ovdašnji fanovi znali da mu uzvrate tu ljubav, pre svega ogromnim panoima na kojima je pisalo da je Vranje za Vučića, uz već legendarnih 70 odsto na predsedničkim izborima. Opet, Vučić je u Hanu, nema nekoliko dana, postavio kamen temeljac za novu fabriku „Teklasa“. Kad se bolje razmisli, Vučić u Vranju i nije uzimao lopatu u ruke, dakle nije bilo ni novih ni starih kamena temeljaca, otvaranja i slično, mada se, ruku na srce, na tako nešto javno nije ni obavezivao.

Predsednik je uvek govorio - pomoći ćemo jug Srbije. Iako je diskutabilno šta je to jug ove zemlje, mora se primetiti da se malo malo pa nešto otvara u Nišu, da u Leskovcu već ozbiljno rade „Jura“ i „Džinsi“, da se pripremaju i ostali, a da u Vranju ništa od investicije ne samo da nema, nego ih niko i ne najavljuje. Uz to, Leskovac tri puta u prošloj godiini dobije ozbiljne donacije od Vlade, a Vranje samo jednom, i to tri puta skromniju od komšija. Šta je sad ovde po sredi, kako to da je „Vranje uz Vučića“, daje 70 odsto glasova na izborima za njega, a za uzvrat ne dobija skoro ništa? Ili, zašto su Beogradu, čitaj Vučiću i SNS-u, uvek preči neki drugi gradovi, pa time i drugi ljudi, dok za Vranjance, izgleda, ima vremena? Da li je u pitanju neka svesna odluka države, da se ovaj grad skrajne sa mape predsedniku najdražih? Da li drugi imaju sposobnija rukovodstva, veću muku, gladnija usta, ili je vranjska vladajuća nomenklatura jednostavno nesposobna, ili još gore, nezainteresovana da i Vranje vidi neku korist od toga što je glasalo kako je glasalo?

SAKRIVANjE: Pokazalo se da je na sva ova pitanja teško odgovoriti pre svega zbog ignorantskog odnosa ovdašnjeg SNS-a prema medijima. Na više adresa lokalnih naprednjaka, važnih po raznim osnovama, upućena su ista pitanja (vidi okvir) ali niko, ni jedan od njih nije udostojio javnost svojim odgovorima. Tužna je to slika lokalne vlasti, a biće još tužnija kada se na lokalnim eletronskim razglasnim stanicama oni počnu pravdati za sve ono što nisu bii sposobni da u stvarnosti učine. Ali, to nije samo problem SNS-a, većmuka i onog dela Vranja koji ne glasa za njih. Javnost će i dalje nastaviti da insistira kod vlasti, koju sada na jugu zemlje čine pre svega naprednjaci, na svim pitanjima od opšteg interesa, a investiranje ovde to svakako jeste.

Dakle, zašto nema investicija u Vranju, a ima ih u drugim, okolnim sredinama? Zašto pare idu svuda, samo ne ovde? Neko će pomenuti „Geox“, koji je otvorio baš Vučić, ali je to dogovoreno još u vreme Tadića (DS), a završeno dok je još Zoran Antić (SPS) bio gradonačelnik.

Od tada, ništa.

Uz to, „Geox“ se bavi niskorpofitnim, takozvanim „lon poslovima“, koji ne donose ni novu vrednost ni razvoj, a za posledicu, između ostalog, njeihovog dolaska ovde Vranje ima zatvaranje „Sanča“ (ne naravno samo zbog toga), firme koja se nikako ne može svrstavati u malu i u koju je država takođe, nekada, uložila baš mnogo novca.

Zašto je tome tako, ili, zašto Vranje, koje ima iste uslove kao Han ili Leskovac, na putu je, ima zemljište i dobru volju, na kraju ostane na repu dešavanja sa stalnih oko 10.000 nezaposlenih, godinama već? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, i svako na njega gleda iz svog ugla.

Branislav Popović, šef vranjskog odeljenja Regionalne privredne komore Leskovac kaže da se ne može decidirano reći da ovde nema i neće biti novih investicija, kao na drugim mestima.

- „Top sofa“ pravi novi pogon, došli su i Rusi koji počinju proizvodnju za desetak dana, a planiraju da grade u Slobodnoj zoni, ima još interesovanja... Opet, nije čudo što najviše investicija ide u Leskovac, jer je tamo ranije, na 150.000 stanovnika, bilo čak 50.000 nezaposlenih ljudi. Uz intervenciju države, sada je taj broj negde oko 20.000 ljudi. Oni imaju razvijeno povrtarstvo, što smanjuje broj nezaposlenih, mi voćarstvo, ali smo daleko od njihovog obima - kaže Popović.

On opominje da su pored „Džinsija“ i „Jure“ tu još i grčki „Autostop“, pa potom Zelena zona od koje se mnogo očekuje, ali i domaći investitori tipa „Jug prom“ ili „Strela“. Na jugu Srbije, začudo, država je po glavni stanovnika najviše uložila u Vlasotince, procentualno posmatrano, („Elrad“, „Saloti“) toliko da su neko vreme uvozili radnu snagu iz Leskovca. Pod najnovije, na konkursu „Gradovi u fokusu“ recimo Vlasotince je dobilo 25 miliona dinara za obnavjanje kulture, a Vranje samo dva miliona.

„Nije bitno šta imaš, nego šta prezentuješ da nemaš“, iznosi svoje iskustvo Popović. On kaže da Vranje ipak ima čemu da se nada, jer su za ulaganje ovde zaintresovane firme iz Turske i Italije.

„Investitori očekuju da ih vlast uvek lepo primi, neće probleme, odmah se povlače ako vide bilo šta sumnjivo“, objašnjava Popović.

I ljudi koji su za privredu zaduženi u lokalnoj samoupravi imaju slične stavove. Većnik za privredu Goran Kostić kaže da je u toku razgovor sa jednom ozbiljnom firmom, čije ime u ovoj fazi nije želeo da otkriva, da je u sve uključena i Vlada, i da će, ako se zaključi, taj posao biti od velikog značaja za Vranje.

„Tu je i „Ditra“, gde očekujemo 500 do 600 radnika, Rusi, koji sada kreću ozbiljan posao, tu je i državna pomoć „Simpu“ i „Jumku“, bez koje oni objektivno ne bi mogli da rade. Ne mogu da kažem da smo u boljoj poziciji nego drugi, ali nismo ni u podređenom položaju. Jednostavno, svuda je teško, i svi misle da je baš kod njih najgore, pa tako i nastupaju prema Vladi“, kaže Kostić.

Na kraju, i pomoćnik gradonačelnika za privredu Zoran Velinović kaže da ovde investitora ima i da će ih tek biti, ali da lokalna vlast mora ubrzano da stvara uslove za njih.

„Mora se poštovati procedura, sve to ide sporo, ali ide. Mnogo očekujemo do „Slobodne zone“, ali se ona mora obeležiti, ograditi, za to su neophodni tenderi, dakle vreme. Radimo ozbiljno i čekamo ozbiljne rezultate“, kažeVelinović, koji ootkriva i da se jedna nemačka firma interesuje za banjski TIV.

 

STANjE: Očigledno, na pitanje zašto je Vranje tu gde jeste, dakle na repu ne srskih, nego južnospskih privrednih dešavanja, opet se dolazi do politike. Ona kroji kapu svuda, pa zašto ne i u biznisu? Vranje, opet, ima svog čoveka u Vladi, državnog sekretara za privredu Dragana Stevanovića Bosketa, ali to očigledno nije od velike koristi. Zašto su drugi bliže glavnoj državnoj kasi od Vranja, i pored tako visoke funkcije koju „naš čovek“ zauzima? Možda odgovor leži, recimo, u činjenici da je rukovodstvo hanske „Sloge“ svoju nepokretnu imovinu poklonilo gradu, pa je predsednik Hana Goran Mladenović tu imovinu mogao da ponudi kao zalog lokalne samouprave kada je otvaran turski „Teklas“ u Hanu? Naprednjaci ne žele da odgovaraju na ovakva pitanja, dok grade fontane, jarbole i slično, ali ona stoje pa stoje, ne od juče i ne do sutra. Raniji gradonačelnik Zoran Antić, u čije je vreme krenulo gotovo sve čime se naprednajci sada diče („Geox“, „Top sofa“, „Ditra“...) kaže da se Vranje, kao i svi drugi uostalom, teško bori sa konkurencijom, koja najbolje investitore želi baš sebe, ali da ima i lokalnih manjkavnosti koje otežavajau čitav proces.

„Razlika je u kontroli radne snage. Kontrolom „Jumka“ i „Simpa“ kontroliše se i politička volja velikog broja ljudi. Predsednik Vučić ima veliko zalaganje za Vranje, ali smatram da je održavanje ove dve firme zaista štetna priča. Vranje im ništa ne naplaćuje, ni kao pravnim licima, ni ljudima koji tamo rade, i to je ključni problem ne samo ranije, nego i ove vlasti. Ali, vlast se drži na taj način, a cena je da grad stoji u mestu“, kaže Antić.

Ovde se otvara staro pitanje - trebaju li Vranju „Simpo“ i „Jumko“ ovakvi kakvi su, ili te firme treba prepustiti njihovoj sudbini, a kroz nove investicije praviti i nove odnose u društvu? Kad neko odavde ode u Vladu da traži pare za pomoć u privredi, odmah mu se kaže da je recimo „Simpo“ od države dobilo milijardu dinara da pokrene proizvodnju u januaru 2015., a da je tu godinu firma završila a novih 1,5 milijardi dinara gubitka. Mora se tu svakako računati i konvertovani kapital u vlasništvo grada, oko 2,5 milijardi dinara vrednosti „Simpa“, e da bi se razumelo koliki pritisak ova firma pravi na džep svakog ovdašnjeg građanina. No, tako je decenijama, i to nije spornno, ali svakako opominje da se ovaj proces ne odvija slučajno, nego da je deo nečijeg jasnog plana.

„Ako nema „Simpa“ i „Jumka“, naprednjaci neće moći da kontrolišu svoju glasačku mašinu, koja je svesna da direktno od njih zavisi. Oni svesno onemogućavaju dolazak ozbiljnog privatnog kapitala ovde, jer tamo nema političke kontrole radne snage. Čim nestane ovakvog državnog kapitalizma, nestaće i njihova politička supemacija, u svakom pogledu“, objašnjava anonimni sagovornik „Vranjskih“.

Bilo bi lepo videti šta na sve ovo imaju da kažu u samom SNS-u, ali, oni ćute kao zaliveni. Zauzeti su zapošljavanjem supruga, odlaskom na more službenim autom, pravljenjem jarbola i fontani. Nema odgovornosti, nema oponenata, nema ni potrebe za ozbiljnim promišlljanjem stvarnosti. Ako neko javno pita naprednjake na vlasti - šta je vaš plan, u bilo kom smislu, za narednu deceniju ili dve - ostaje nejasno da li će dobiti nekakav suvisli odgovor, ili čak da li će sadašnji vlastodršci čak i odgovoriti na bilo koje pitanje iz svoje nadležnosti. Zašto bi? Pa šta ako je Vranje iza Hana, Surdulice, Leskovca, Vlasotinca...? Koga je to briga dok „insignija“ jezdi ka moru? Muka sa takvim ponašanjem je što ono ne može dugo da traje. Uveriće se i aktuelni naprednjaci u to, samo je pitanje da li Vranje to može da preživi, još jednom.

Saša Stojković

ĆUTANjE

Među pripadnicima SNS-a, i to ne samo u Vranju, prema „Vranjskim“ očigledno postoji plan da se sa novinama ne komunicira. Da nije tako, bar neko od nadležnih usudio bi se da kratko odgovori na jednoostavna pitanja koja smo im uputili na ovu temu. Ista pitanja poslata su šefu SNS-a ovde Slaviši Bulatoviću, državnom sekretaru Draganu Stevanoviću, gradonačelniku Slobodanu Milenkoviću, šefu Gradske uprave Dušanu Aritonoviću, gradonačelniku Leskovca Goranu Cvetanoviću i presedniku hanske opštine Goranu Mladenoviću. I niko od njih, ni jedan čovek, ni slučajno, nije želeo da objašnjava šta radi u vlasti u kojoj je Vranje umesto da bude napred, ono ubedljivo kaska pozadi.

Pitanja su bila sledeća:

1. Ko je po vama lider u nomemenklaturi SNS-a na jugu Srbije, Vranje, Han ili Leskovac, i zašto?

2. Koji je grad na jugu Srbije najviše dobio dolaskom SNS-a na vlast i zašto?

3. Za koji je grad sa juga Srbije predsednik Vučić najviše učinio kao premijer, i zašto?

Jedina koja se udostojila da uopšte razgovara sa „Vranjskim“ bila je portparolka gradonačelnika u Leskovcu, Milena Janković.

„Stranačka su to pitanja, i možda je bolje pitati sranačke organe, a ne one u lokalnoj vlasti“, rekla je ona.

Ovo možda jesu „stranačka“ pitanja ali ona se tiču svih građana, pa i onih koji čitaju „Vranjske“. Naprednjaci, izgleda, to zaboravljaju.

“Vranjske” ne duguju porez

“Vranjske ne duguju ni dinara Gradu, niti bilo kom drugom državnom organu. Sve svoje obaveze izmirujumo na vreme i u skladu sa zakonom”, navodi se u saopštenju koje je potpisao Vukašin Obradović, direktor NIPD “Vranjske”.

Slaviša Bulatović, narodni poslanik i predsednik Gradskog odbora SNS, u razgovoru sa saradnikom “Vranjskih”, izneo je tvrdnju u formi pitanja kojom se insinura da postoji nekakav dug od milion dinara.

“Zašto ne platite skoro milion dinara Gradu koliko dugujete”, zapitao se Bulatović.

“Budući da je svesno doveo čitaoce “Vranjskih” i javnost u zabludu, najmanje što očekujemo od Slaviše Bulatovića je demanti i javno izvinjenje zbog iznošenja neistinitih navoda koji se tiču našeg poslovanja”, navodi se u saopštenju NIPD “Vranjske”.

Komentari

Srecom poveli i konobara, da ima ko da dvorjane posluzi sa kafu i ratluk, domacinski.

Sajam Zaposljavanja