JARBOL ILI SVETA TAJNA STVARANjA

Nojeva barka

U Sportskom centru u Vranju, ili tu negde, u noći između petka i subote osvanuo je čudan predmet, oko čijeg postojanja se sada vode oštre rasprave u zainteresovanom delu javnosti. Naime, nikako se, iz priloženog, ali i iz izjava svedoka, ne može oceniti da li je ovde reč o maketi male barke, ako se bez rizika tako može reći na srpskom, dečijoj igrački ili pak umetničkoj instalaciji protivnika aktuelnog nenarodnog režima. Još više zbunjuje činjenica da je TO postavljeno na mestu nekadašnje „rakete“, takođe instalacije od gvožđa, na koju su se deca decenijama pentrala.

 

VODA I KOSMOS: Zbunjuje pre svega zbog promene smera, umesto u kosmos, dečica će sada krenuti po vodi, pa dokle stignu. Zluradi tvrde da je sve to politika SNS-a - u vreme svoje prve vladavine Vranjem od 2012. do 2013. godine obećavali su kanal Dunav - Vardar - more, a sad, kažu, prave i luku, kojoj je ovaj brodić prvi stanovnik. Bilo kako bilo, narod koji silom prilika prolazi tuda ima šta i da vidi dok se krsti levom i desnom. Na instalaciji je najuočljivija zastava, kako Srbi kažu, ili barjak, kako to krsti gradonačelnik, ali ono rašta se sve ovo i radilo najmanje je vidljivo.

Da, jarbol, sjajna ideja gradonačelnika Slobodana Milenkovića, koji je posvršavao sve ostale tričarije tipa asfalt, voda i kanalizacija, pa mu je ostalo samo TO. E, taj gradonačelnik ladno je izjavio da je jarbol njegova ideja, i da ćemo ga imati pre plagijatora iz Beograda. I dobili su ga Vranjanci, samo što naš vranjski jarbol nije viši od tri metra, i izgleda zaista kao instalacija nekog ne mnogo talentovanog, ali zato baš bezobraznog umetnika. Ono, pošto je reč o dečijem igralištu, jarbol i ne mora da bude recimo 200 metara u visinu, kakav će biti beogradski. I ova tri metra deci su dovoljna za utisak monumetalnosti, a za odrasle, ko ih šiša, oni ionako glasaju za SNS.

O čemu je, zapravo, reč? Na obodu Sportskog centra, u onome što nadležni nazivaju parkom, prostor koji se nalazi između Medicinske i obdaništa sada je oplemenjen novom igračkom. Neko se baš potrudio. Reč je o nečemu što bi trebalo da nalikuje na čamac, i ima pramac, volan, jarbol (katarku), jedro, ma sve. „Umetnik“ mu je pri dnu nacrtao i vodu, neke sitne talasiće, a da ga niko ne bi ukrao, TO je zabetoniranim lancem vezano za zemlju. Umesto jedra na instalaciji je zastava, ali polovična - na jednoj polovini nalazi se grb Vranja, a na drugoj simbol Sportske hale. Zvanično, dakle, nema šale.

Ono što je najzanimljivije u čitavoj priči je tablica(!) koja je najpre postavljena na TO, a odmah sutradan skinuta(ukradena?). Tablica, kao da je reč o automobilu (replici insignije?) a ne o brodu, instalaciji ili dečijoj igačci, kako god, imala je zanimljiv hijeroglif. Naime, TO se zvalo „Grad Vranje, VR - 001 - S.M. - B.J.“. Iako ovakve šifrovane poruke ostaju ponekad nerazjašnjene do kraja, ovde je situacija prilično jednostavna.

„Ovo Grad jasno pokazuje vlasnika, a oznaka 001 svakako se odnosi na prvi brod koji jezdi brdovitom livadom, koja će kasnije postati jedna od luka, ako ne i najveća, na putu za Solun. Inicijali ostaju nejasni, ali direktno upućuju sa S.M.-a, gradonačelnika Vranja, i B.J.-a, direktora Sportske hale“, tumači za „Vranjske“ jedan poznavalac prilika, koji je želeo da ostane anoniman pre svega zbog „umetničkog i profesionalnog digniteta“.

I sad, krajnje je vreme da se odgovori na vapijuće pitanje - ko je TO postavio na državnu zemlju, ako se već ne zna odgovor na pitanje zašto je uložio tolike pare baš u TO i na takav način. Logično je bilo krenuti najpre od Sportske hale, iz više očiglednih razloga.

„Nemojte me to pitati. To se ne nalazi na zemlji Sportskog centra, već gradskog parka. Ništa ne znam o tome - kategoričan je Bora Janjić, direktor Sportske hale, osumnjičen da se krije iza incijala B. J. na tablici samog broda.

 

Lepo, samo, da li je baš tačno? Na primer, na zastavi koju drži jarbol (koji se inače ljulja, bez obzira što je zabetoniran i vezan lancima debelim kao ruka) pored amblema grada je i amblem Sportske hale. Sme li to da koristi bilo ko, makar i nepoznat, a da Janjić ipak ostane neupućen?

„Nisam to primetio do ovog trenutka. Da li je to neko napravio ili šta, to je njegov problem“, kaže Janjić.

 

Dobro, nije Halino, ali, čije je TO čemu se svi smeju? Logično je, ako nije hala, onda je „Komrad“ zadužen za parkove, pa ne može valjda svako da posadi spomenik na javnom ovršini, bez obzira na njegovu društvenu funkciju? Ako vam ta funkcija izmiče, reč je o jarbolu koji se vidi iz daleka. Ne baš skroz iz daleka, ali od tri četiri metra svakako. Sad, šta je pa to „daleko“? Neće valjda da se vidi od autoput? No, i ovde ima nerazumevanja.

„Mi samo održavamo i kosimo to, ne samo park, nego i Sportski ako treba pomognemo, po dogovoru. Ja pojma nemam o tome o čemu govorite, Grad je taj koji gazduje svojim javnim površinama“, kaže direktor „Komrada“ Momir Stojilković.

 

FRI LENSER: Muka je što o jarbolu, ili nečem tome slično ili podobnom, ne znaju ništa ni u Gradskoj upravi. Zamenik gradonačelnika Nenad Antić kaže da je neupućen u slučaj, ali da ne veruje da je TO na bilo koji način vezan za Grad ili pak za SNS.

„Ne znam ništa o tome, ali sam uveren da je to pravio neko ko nije prijatelj SNS-a. Ni Grad sa tim nema nikakve veze, jer to što je napravljeno nema nikakvu umetničku ili neku arhitektonsku vrednost. Sumnjam na nekog fri lensera, koji, smatram, nije imao dobre namere, ali nije ni uspeo u tome što je namerio“, kaže Antić.

 

I sad, kako to da jarbol nema ni vlasnika, ni idejnog tvorca, a vidi se ni nekog sposobnog da ga ukloni? Ono, kad niko pojma nema, neko ipak zna. A oni koji znaju tvrde da je sve počelo od gradonačelnika Slobodana Milenkovića, koji je problem dečijeg igrališta spomenuo Bori Janjiću. Ovaj je, ne časeći časa, skinuo „raketu“ i napravio brodicu. Muka je nastala kada je većina ljudi koja je TO videla odmah uočila jarbol, i na njemu zastavu. Odma se pročulo da je stvar došla direktno iz Beograda i sad niko ne sme da mrdne. Naprednjaci nikoga ne smeju da pitaju u Beogradu čemu sve to, ovi ovde što su pravili jarbol prave se šuntavi, i stvar hoda. Ono, kako bi bilo da se zamisli da ovde neko ima kohones da okrene, recimo, Gašića, ili Nebojšu iz Beograda, i da ga pita: „Abe, što će ni onaj jarbol u Sportski, vi li ste toj zamislili ili neki popametan od vas?“ Ne, to se neće desiti. Opet, ovi koji su ovde radili, betonirali, farbali, slikali, osmislili, imaju mnogo razloga da ćute.

Pre svega, TO je smešno, ovako ili onako gledano. I verujući narod za sada se samo smeje, smatrajući čitavu stvar benignom. A, nije. Ako je TO igračka, onda mora da ima atest, a da bi se nekom dao atest, mora da se zna ko je to. A, autor se krije, iz napred navedenih razloga. Opet, ako je umetnička instalacija, mora da ima odobrenje grada da se realizuje baš na javnoj površini. A nema, jer je autor nepoznat. Ali, šta su zakoni kontra lepote koja je verujućem narodu omogućena, bar da je gleda? I što pa mora da se poštuju? Važno je da je gradonačelnik Slobodan J. Milenković održao obećanje, i da je Vranje dobilo jarbol pre svih drugih.

Sad, što svojim očima možete da vidite meru aktuelne vlasti, nisu vaše oči krive. A ta mala, ružna, nepotrebna, beznačajna i svakako drugačije gledano smešna tvorevina mera je ove vlasti. To su oni, tu dileme nema.

Ako ne veruju, neka se konačno pogledaju u ogledalo, sa sve jarbolom.

Saša Stojković

ZutoCvece