JANA DIMITROVIĆ, UČENICA EKONOMSKO-TRGOVINSKE ŠKOLE

Fudbal, klavir i maline

Jana Dimitrović (18) je učenica Ekonomsko-trgovinske škole. Pored toga je i fudbalski sudija. Bavi se muzikom i volontira. Ona vraća nadu da granice ne postoje, poručujući da ih sami stvaramo. Dokazala nam je, a i dalje to čini, da i devojke mogu da rade ono što vole, ukoliko se dovoljno bore za to.

Često se čini da je uprkos svim naporima Vranje ostalo dva veka iza svog vremena, zarobljeno u večitoj borbi za rodnu jednakost. Da li jedna devojka može da bude uspešna na raznim poljima, iako to nisu standardne "ženske" aktivnosti?

 

VRANjSKE: Pored toga što ste uspešan đak, stalno nižete uspehe na polju muzike i sporta. Sudite fudbalske utakmice, skoro ste radili u kafiću, brali maline, a stižete i da se bavite aktivizmom. Kako sve to postižete i koja vam je aktivnost najdraža?

DIMITROVIĆ: Vreme je za mene relativan pojam. Trudim se da se fokusiram na aktivnosti koje me čekaju u datom trenutku. Gledam da što bolje organizujem svoje vreme i da uskladim obaveze. Živim u malom gradu, tako da je moguće uraditi više stvari u toku dana. Ne bih izdvojila ni jednu od svojih aktivnosti, jer mi svaka pruža posebno zadovoljstvo i ispunjava na svoj način.

 

Kako ste počeli da se bavite umetnošću i sportom, i kako vam je pošlo za rukom da povežete dva potpuno različita zanimanja?

Sportom se bavim od svoje pete godine, kada sam krenula na karate. Kasnije sam se zainteresovala i za odbojku, košarku i fudbal, a nedavno se javila i ljubav prema suđenju fudbalskih utakmica. Muziku sam zavolela kada sam, iz želje da probam neke nove stvari, upisala muzičku školu. Brzo mi je srcu prirastao klavir i pevanje u horu, dok je crtanje bio moj način da iskažem svoju kreativnost. Nije teško povezati ove dve stvari, jer imaju jednu zajedničku karakteristiku: moju ljubav prema njima.

 

Vi ste aktivistkinja. Kada ste počeli da se bavite volonterskim radom, i zbog čega ste uopšte došli na takvu ideju?

Aktivistkinja sam postala, može se reći, sasvim slučajno. Išla sam u šesti razred osnovne škole i od drugarice sam načula o nekoj akciji koja je organizovana od strane organizacije "U.G. Pozitiv". Iako je sve to meni bilo strano i nepoznato, odlučila sam da ipak probam. Prvo što mi se dopalo i privuklo me da nastavim sa aktivizmom bilo je druženje, ali kako sam odrastala i postajala zrelija, sve više sam shvatala značaj aktivizma i pozitivnih promena koje donosi.

 

Da li ste ikad imali otežavajuće okolnosti u onome što radite, samo zbog toga što ste devojka?

Često se na utakmicama susrećem sa pogrdnim komentarima i dobacivanjima tipa "sudija nije muško", "zameni zastavicu varjačom" i slično. Trudim se da se ne obazirem na takve komentare i da nastavim da radim ono što volim najbolje što mogu.

 

Da li biste našim čitaocima otkrili tajnu kako uspevate da budete uspešni na svim poljima?

Sebe ne smatram uspešnom, uglavnom sam samokritična, draže mi je da o mojim uspesima i kvalitetima govore rezultati koje ostvarujem.

 

Kako provodite svoje slobodno vreme i imate li ga uopšte pored svih obaveza?

Trudim se da svoje slobodno vreme iskoristim na najbolji mogući način, da ga provedem u krugu porodice i prijatelja. Volim da čitam knjige, gledam filmove, učim da sviram gitaru, da se bavim kreativnim radom, i da, obožavam da se grlim!

Emilija Tomić

Emilija Ničić

 

U VRANjU VLADA

PATRIJARHAT

Koje je vaše mišljenje o rodnoj ravnopravnosti i položaju devojčica i žena u Vranju?

Mislim da je patrijarhat još uvek zastupljen u Vranju i da je zbog toga jako bitno podići svest o polnoj ravnopravnosti i jednakim pravima za sve.

Sajam Zaposljavanja