AUTOMIBILI GRADSKIH FUNKCIONERA

Vozni park Srećka Pejkovića

Načelnik Pčinjskog okruga ne zna tačan broj četvrotočkaša kojim raspolaže. Uz „BMV serije 1“, „audi A6“, „sead toledo“, dva „citroena C3“, dva „fiat punta“, Pejković ima i četiri motocikla. Ipak, najskuplji automibil, „audi A3“, koji košta od 23.000 do 24.000 evra, vozi Slavoljub Stojmenović, pomoćnik gradonačelnika za urbanističke, inspekcijske i imovinsko pravne poslove 

Dragi čitaoče, sledi važno obaveštenje. Načelnik Pčinjskog upravnog okruga, Surduličanin Srećko PEJKOVIĆ, čovek od najvećeg poverenja najpoznatijeg naprednjaka sa juga Dragana Stevanovića Bosketa, nekrunisani je kralj automobila među vranjskim funkcionerima. Na novinarsko pitanje koliko vozila ima u svom posedu, priznaje da ne zna tačno ni broj, ni marku svih četvorotočkaša iz vlastitog voznog parka.
„Imam „BMV serije 1“, „audi A6“, „sead toledo“, dva „citroena C3“, dva „fiat punta“... To je, valjda, to. Sva vozila su prijavljena Agenciji za borbu protiv korupcije“, navodi Pejković iza koga stoji dugogdišnji privatni biznis, pa „pun kufer“ automobila ne iznenađuje.

I to nije sve.
„Ako vam to nešto znači, imam i četiri motocikla, da vam ne nabrajam koji su. I to je prijavljeno Agenciji. Mislim da nema više ničega što bi bilo interesantno za vas“, dodaje Pejković, koji uz sve to po potrebi vozi i službeni „audi A4“ koji mu je, kao načelniku okruga, do daljeg ustupila Republička direkcija za imovinu.

BEEMVE, AUDI, TOJOTA: Posle ovog republičkog činovnika, ubedljivo najskuplji auto među gradskim funkcionerima u Vranju u ovom momentu vozi Slavoljub STOJMENOVIĆ, pomoćnik gradonačelnika za urbanističke, inspekcijske i imovinsko pravne poslove. Ovog tridesetpetogodišnjaka je „audi A3“, kome je prvi vlasnik, koštao celih 23.000 do 24.000 evra, ne seća se ni on tačno, ni precizno. I sad vredi verovatno pet puta više više od „puntića“ nadređenog mu gradonačelnika Slobodana Milenkovića. Stojmenović ga je pazario 2009, kad nije bio ni na sadašnjoj funkciji, da nekome ne padnu na pamet zlehude misli.
„To nam je jedini auto u porodici. Dobro, ima moj otac svoj, ali nećete valjda i o tome da pišete, nebitno je. I, samo da znate, nemam ja to što vi tražite“, veli zagonetno Stojmenović, ostavljajući novinara u dilemi i misleći da o ovoj temi zna ono što ni žurnalisti Vranjskih ne znaju.

Eto, mogao je ovaj mlad, uspešan čovek, diplomirani arhitekta koji je svoj radni vek pre funkcije koju trenutno obavlja proveo u Simpu, a stručno se usavršavao u Rusiji, da se nađe gradonačelniku i pozajmi mu auto kako bi se izbegla „Afera insignija“, otvorena zbog navodnog odlaska Slobodana Milenkovića na porodično letovanje službenim automobilom, o čemu proteklih dana bruji čitavo Vranje. 
Milenković, kao što je već navedeno, u slobodno vreme, kad ne vozi službenu „opel insigniju“ Agencije !!!!!!!VEEDA!!!!!!!!!, seda u svoj privatni „puntić“, star skoro desetljeće (2009), i njime krstari svugde gde je to potrebno privatnim poslom. Dobro, skoro svugde. On za ovaj tekst nije odgovorio na pitanja o automobilu, a ranije je kazao da je tog „punta“ kupio „na kredit, po sistemu staro za novo“. 
Političari ovdašnji često su u poslednjih dvadesetak godina umeli da kažu lokalnim novinarima „uuu, breee, od vas ne mogu ni auto da kupim“. Valjda to nešto govori samo po sebi. Kad napuste funkciju, onda se „pokažu“, ali tad više nije zanimljivo, jer javnost izgubi interesovanje za njih. Otuda večita dilema – kupiti ili ne kupiti, i kad kupiti auto.

NEKE BOLjE TEME: Imamo mi situirane političare čiji život ne zavisi mnogo od politike i koji su kupili na vreme. Recimo, skupocenim vozilom u porodici raspolaže Zoran VELINOVIĆ, od nedavno pomoćnik gradonačelnika za lokalni ekonomski razvoj, rad i zapošljavanje. To i ne čudi, imajući u vidu da je reč o sposobnom privatnom preduzetniku, angažovanom na više planova, osobi koja je između ostalog i vlasnik Agencije za marketing i konsalting „Global biznis“. Ta agencija zastupa Fakultet za uslužni biznis (FABUS) u Novom Sadu i Fakultet poslovne ekonomije iz Sremske Kamenice od 2003. godine do danas. Velinović je i koordinator na Odeljenju Ekonomskog fakulteta iz Subotice u Bujanovcu, pa je teško postaviti mu pitanje „odakle pare“.
„Vozim „tojotu auris“, 2009. godište. Auto je kupljen 2009. na lizing, po ceni od 18.500 evra. Ovo je jedini auto koji imamo, više supruga vozi, ja slabije. Pa, čekajte, imate li valjda bolje nešto da pišete od toga ko koja kola vozi“, zapitao se Velinović.

I tu se krug visokih cifara zatvara. Svi ostali političari iz gradske vlasti ili nešto kriju ili uglavnom voze automobile čija se vrednost, prema njihovom svedočenju, kreće od 1.500 do najviše 4.500 evra. Recimo, Aleksandar JANjIĆ, većnik za poljoprivredu, agroekonomiju i razvoj sela, ujedno i privatni preduzetnik kao vlasnik Destilerije „Janjić“, vozi „škodu fabiu“, kako kaže, skromne vrednosti od 4.300 evra.
„Auto je 2009. godište, kupljen polovan, to nam je jedino vozilo u porodici“, navodi Janjić.

Goran KOSTIĆ, član gradskog veća za privredu, ekonomiju i preduzetništvo, sa zavidnom menadžerskom profesionalnom biografijom (BAT, Alfa Plam), ima skroman porodičan automobil, „opel signum“, vredan oko 4.500 evra, proizveden 2006, a pazario ga je 2011. godine.
„Otkupio sam ga od firme dok sam radio u BAT-u, jer preduzeće pruža tu mogućnost zaposlenima nakon pet godina staža u firmi. Ja sam ga vozio i pre toga, bio mi je službeni auto. Nemam drugi automobil u okviru porodice“, kaže Kostić.
Miroljub STANKOVIĆ, većnik za zdravstvo, dečju zaštitu i boračko invalidska pitanja, kaže da nema auto, ne vozi.
„Decenijama idem pešice, posao mi je blizu. U porodici imamo jedan auto „ševrolet spark“ od 1.000 kubika. Troši četiri litra, auto je za gradsku vožnju. Plaćam najmanju moguću registraciju za njega i zato sam ga kupio 2011. godine kada je i proizveden. Uzeo sam ga na kredit. Prodao sam stari auto za 2.000 evra i dodo 5.000 evra od kredita, što možete da proverite. Kredit sam otplatio“, uverava novinara Stanković.

Dejan TRIČKOVIĆ, predsednik Skupštine grada, vozi automobil marke „citroen C4“, 2004. godište. 
„Kupljen je kao polovan pre dve i po, tri godine. Mislim da sam ga platio 3.600 evra. To je jedini automobil u našoj porodici, jer nam je jedan sasvim dovoljan“, kaže Tričković

Gradski većnik za sport i omladinu Nenad DjORDjEVIĆ vozi „audi A2“, automobil koji je, kako kaže, „kupio pre godinu i po dana“.
„Auto je 2001. godište. Prodao sam stari i kupio ovaj koji je u odličnom stanju. Ako vam je toliko bitno da znate, platio sam ga 3.500 evra“, referiše Djorđević.

DRŽAVNO I PRIVATNO: Čedomir MARKOVIĆ, član Gradskog veća za komunalnu delatnost, infrastrukturu i urbanizam, koji se kao arhitekta desetak godina bavio privatnim biznisom, vozi automobil marke „dodž kaliber“, godište 2007.
„Kupio sam ga 2010. godine. Kako sam ga platio i koliko je koštao, to nije relevantno za pričati i prošlo je dosta vremena, ne sećam se. Dao sam stari automobil, a kupio ovaj drugi“, objašnjava Marković.

Pomoćnik gradonačelnika za zdravstvo Aleksandar STAJIĆ vozi automobil marke „mercedes“, C klase, 2001. godište. 
„U pitanju je karavan. Treća godina kako ga vozim, platio sam ga 3.000 evra. Ako se pitate zašto karavan, čuvam kučiće i prevozim ih. Ima auto i moj otac, ali on ne spada u moju bračnu zajednicu“, kaže Stajić.

Pomoćnik gradonačelnika za prirodne resurse, ruralni razoj i seoske mesne zajednice Saša PEŠIĆ vozi „pežo 307“, 2002. godište. 
„Kupio sam ga pre tri godine na kredit koji i dalje otplaćujem, ukupno tri i po godine. Koštaće me 3.000 evra. Supruga ima dozvolu, ali ne vozi“, navodi Pešić.

Na kraju, da ne zaboravimo lokalnog lidera SNS Slavišu Bulatovića. On je istina narodni poslanik i nije deo graske vlasti, ali odskora vozi „škodu superb“ koja, po njegovoj verziji, košta oko 8.000 evra. Kaže da ga otplaćuje, a neki vole da nagađaju kako mu ga je neko drugi već platio automobil. Dobar deo drugih važnih funkcionera, uglavnom naprednjaka, koristi službena vozila u privatne svrhe. Možete ih često videti oko kafana na obodima grada.
Sada, kada je prošlo godinu aktuelne gradske vlasti, otvariće se, shodno ranijoj praksi, neki novi vidici, mogućnosti i aspiracije i u tom smislu tek treba očekivati poteze pojedinaca u smislu demonstriracije novostečenog imetka. Uvek je tu dilema, jer „Vranjske“ još postoje, a političari kriju pare i kola kao žaba noge. S druge strane, mentalitet je to. Ako komšije i publika u Vranju ne vide „mašinu“, kao da je nemate. „Da vas nije, ja bih sad vozio avion“, da parafraziramo reči jednog od naših sagovornika. 
I voziće. 
Samo sutra. 
Ili, malo sutra.

Dejan DIMIĆ
Jovana RISTIĆ
Dušan PEŠIĆ  

antrfile
OPEL, OVAJ, OPET INSIGNIJA
Političari, krijući svoju imovinu od medija, sve više „furaju“ novu modu da se auto fasuje pre zenita karijere, makar je manje upradljivo. Evo, recimo aktuelni zamenik gradonačelnika Nenad ANTIĆ na vreme se snabdeo „opel insignijom“ (molim, opet insignija!), u vreme dok se nalazio na položaju direktora Filijale republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).
„Početkom januara ove godine kupio sam „opel insigniju“. Auto je 2011. godište, kupljen je dakle polovan, na kredit preko banke. Prethodno sam prodao „dejvu nubiru“, koju sam imao sedam, osam godina. Insignija me koštala 9.000 evra, otplaćivaću je još četiri godine“, navodi Antić, uz napomenu da od imovine stečene u braku ima još stan, kupljen na kredit u novoj zgradi kod Muzičke škole od 55 kvadrata, kao i da se stan, u koji se uselio januara 2016. godine, vodi na ženino ime.
Njegova supruga Jovana Antić od nedavno je načelnica gradskog Odeljenja za urbanizam, imovinsko-pravne poslove i komunalno-stambene delatnosti u Gradskoj upravi Vranja.

antrfile
ŠKLOPOCIJA ILI NIŠTA
Dejan Bajramović (većnik za manjine): Nažalost, nemamo u porodici nikakav automobil, iako imam vozačku dozvolu. 
Dušan Aritonović (načelnik GU): Imam „ford fokus“, star je šenaest godina. U ovom trenutku vredi oko 1.600 evra. Kupljen je za keš pre stupanja na funkciju načelnika Gradske uprave. Supruga u svom vlasništvu takođe ima automobil star šesnaest godina.  
Danijela Milosavljević (većnica za socijalu): Vozim, imamo u porodici „folksvagen polo“, auto je 2001. godište. Kupili smo ga 2011. na kredit, po ceni od oko 3.000 evra. Tad su bili na ceni, sad uopšte nisu, ne vredi ni 1.500 evra.
Mića Mladenović (većnik za turizam i ugostiteljstvo): Više od pet godina u svom vlasništvu posedujem automobil marke „fiat marea“, godina proizvodnje 2002. Automobil je uvežen iz Nemačke, a plaćen je negde oko 2.200 evra. Nemam drugi auto.
Marina Djorđević (većnica za ekologiju): Ne vozim, nemam auto na moje ima, na posao me dovozi suprug. Ne verujem da Vranjance to interesuje. Star je auto, marke „fiat punto“. 
Zorica Jović (većnica za kulturu, obrazovanje i infomisanje): Auto na svoje ime nemam, porodični se vodi na supruga. U pitanju je „hjundai aksent“, čini mi se da je 2002. godište. Imamo ga sedam-osam godina, cene se stvarno ne sećam.
Marko Tričković (sekretar skupštine): Vlasnik sam „fiat punta“. Auto je 2002. godište i koštao me 2.000 evra. Kupio sam ga 2015. godine, tada nisam radio u skupštini.

antrfile
NEĆU DA KAŽEM
Ivan Stanković, većnik za budžet i finansije, smatra da pitanja o automobilima u vlasništvu političara spadaju u domen privatnosti, iako postoji obaveza prijavljivanja istih Agenciji za borbu protiv korupcije preko instituta tzv. imovinske karte. 
„Mogu da vam pričam o maratonu, o budžetu grada i slično. Smatram da građane Vranja takve stvari ne interesuju. Zadržao bih svoj privatan život za sebe“, navodi Stanković.

tabela
STO HILjADA EVRA U AUTOMOBILIMA

    ime/funkcija                    auto/god.            cena u evrima
                                            (okvirno)
Slobodan Milenković, gradonačelnik            fiat punto, 2009.        3.000
Nenad Antić, zam.gradonačelnika            opel insignija, 2011.        8.500        
Dušan Aritonović, načelnik GU            ford fokus, 2001.        1.700
Dejan Tričković, predsednik skupštine        citroen c4, 2004.         3.500
Srećko Pejković, načelnik okruga            ima sedam automobila    30.000
Saša Pešić, pom. gradonačelnika            pežo 307, 2002.        2.500
Zoran Velinović, -II-                    tojota auris, 2009.        6.000
Slavoljub Stojmenović –II-                audi a3, 2009.            8.500        
Aleksandar Stajić –II-                    mercedes C klasa, 2001.    3.500
Aleksandar Janjić, većnik                škoda fabia, 2009.        4.500
Goran Kostić    -II-                    opel signum, 2006.        4.500
Danijela Milosavljević  -II-                folskvagen polo, 2001.    2.000    
Dejan Bajramović    -II-                /                /
Zorica Jović –II-                    hjundai aksent, 2002.        1.500
Miroljub Stanković  -II-                spark, 2011.            4.000
Mića Mladenović –II-                    fiat marea, 2002.        1.500
Nenad Djorđević  -II-                    audi A2, 2001.            3.000
Marina Djorđević –II-                    fiat punto            1.500
Ivan Stanković –II-                    /                /
Čedomir Marković –II-                dodž kaliber, 2007.        5.500
Marko Tričković, sekretar skupštine            fiat punto, 2002.        1.700
                                        ukupno: 96.900 evra
Napomena: u pitanju su prosečne cene automobila na sajtu „polovni automobili“.
 

Komentari

Pokažite mi jednog koji je poštenim radom stekao takvo bogatstvo,samo jednog.Nekad su se za predstavnike naroda birali najumniji i najpošteniji u materijalnom i moralnom pogledu a danas koji su skloniji otuđivanju i mahinacijama do besvesti.

"На новинарско питање колико возила има у свом поседу, признаје да не зна тачно ни број, ни марку свих четвороточкаша из властитог возног парка." Није ми само јасно која будалетина може да буде неко ко даје овакву изјаву. Али не каже џаба наш народ, чега се паметан стиди, будала се поноси. Он исто као и сестра му Слађана, и он као и она не зна ништа, није одавде.... из село БРЕ, одатле сте, тамо се и врните, СМЕСТА!

Sajam Zaposljavanja