KO SU „NIGHT RIDERS“, MOTORISTI KOJI NOĆU JURE GRADOM

Opasna zabava

 

Zvukovi su gotovo identični onima koje svojim "mašinama" proizvode Hamilton, Fetel, Raikonen i kompanija, "pržeći" svetskim stazama Formule 1. Samo što nisu u pitanju Monca, Hungaroring, Silverston, Katalunja, a ni SPA-Frankoršamp. Vranje, dame i gospodo, poštovani ljubitelji dobrog zvuka, koji, k'o po nekom nepisanom pravilu, najveći broj decibela dostigne posle ponoći. Dva-tri ujutru, otprilike. Radni narod tad spava, ali ne i Oni! Nazivaju ih „night riders“ – „noćni jahači“. Već mesecima, kasno noću, jure gradskim ulicama proizvodeći nepodnošljivu buku. Poznavaoci kažu da im je to i cilj jer je većina njih „skratila“ auspuh kako bi bili što glasniji.

Petak na subotu. Niko ne peva, ali ima onih koji luduju. Kao glavno sastajalište „noćnih jahača“ označen  je ugao kod bivše Duvanske industrije Vranje (DIV), na raskršću ulica Jovana Hadživasiljevića (bivša Zagrebačka), Kralja Stefana Prvovenčanog i Moše Pijade. Baš ovde zastanu ponekad, kažu sugrađani, mahom mladi koje smo sreli na klupama, tik uz samu ogradu fabrike. Tih su godina i Ovi na motorima, objašnjava omanja grupa pionira. Osim toga, vele, ne znaju ih i ne poznaju. Nađoše se tu, slučajno, zastali da predahnu i sačekaju ortake, pa nastavljaju putem svojim.

 

MARŠRUTA:  Jedan od momaka sa koji smo razgovarali, valjda zbog "neuhvatljivosti" naziva ih „fantomima“. Analogija je jasna. "Beogradskim fantomom" prozvali su mladića koji je sedamdesetih godina prošlog veka "poršeom" izluđivao prestoničku opštenarodnu miliciju. Valjda im Ovi naši zaličili na beogradskog "noćnog jahača" tog vremena. Sedimo, elem, mi tako, čekamo, kad odjednom: zuuu... Pogledom samo ispratismo motocikl koji iz pravca "Domanovićeve" škole odjuri ka centru.

Ovaj donji deo grada, iako je vikend, zvrji prazan. I to u periodu posle ponoći, kad se mladi "bude" i kreće život. Ovo, razume se, ne umanjuje odgovornost bajkera za nesavesnu vožnju. Ne obraćaju pažnju ni na pešake, ni na prelaze. Voze oni svoju trku.

I dalje, na svakih desetak minuta, u proseku, prođe neko, najčešće mladi par koji se vraća iz provoda. Čak ni automobili nisu česti. Tu je samo neko umilno mače koje po svaku cenu pokušava da privuče pažnju, a onda i ono odustade. Rešilo, valjda, da malo odrema.

Nema pešaka, ali su zato „noćni jahači“ tu. Ciklično, kao po kakvom dogovoru i unapred pripremljenom rasporedu, u gotovo jednakim vremenskim intervalima, poče turiranje i "prženje" guma. Prvi, drugi, treći, sedmi, deseti... Gori asfalt ali i dalje se niko ne zaustavlja. Već četrdeset minuta, na potezu DIV – Autobuska stanica, samo povremeno protutnji, u punom gasu, poneki motordžija. Kod raskrsnice, na klupi sede dvojica momaka.

"Živim tu u blizini, oni meni inače ne smetaju, ali su mi prijatelji pričali da ne mogu da spavaju, veliku buku proizvode", reče jedanod ovih dečkića.

 

Maršruta kojom se kreću može samo da se nasluti. Do centra, pa Ulicom Beogradskom, kroz Sime Pogačarevića, pa opet niz Zagrebačku ili Kolubarsku. Pričaju ljudi, kažu videli da krstare ovim sokacima.

U jednom trenutku, nakon što prolete trojac na motorima, dvadesetak sekundi kasnije, krenuše u tom pravcu saobraćajci, isto na dvotočkašima. U centru, jedan od „fantoma“  skrenu levo od zgrade Stare pošte, pa će verovatno onom ustaljenom putanjom. Policajci „pešaci“, kažu da oni nisu nadležni, već ovi iz Saobraćajne policije. Vele, znaju, ali ne mogu da ih uhvate.

Sledeće noći više je ljudi nego dan pre. Subota je, pa je i gradski provod bolji. Prolaze mladi, opet ili nezainteresovani ili neupućeni u problematiku. Neki i u alkoholisanom stanju. Kratkotrajnu tišinu prekinu tako grupa zagrljenih mladića, koji pesmom bude one koje već brndžanje dvotočkaša nije. Pola sata je nakon ponoći, a pistom su, poput svetski priznatih manekena, već počeli da defiluju naši bajkeri.

BITI VAŽAN: "To su neka deca. Nikad nisam čuo za njih, ali znam da brljave noću. Deca su neiživljena, a motociklizam je moderan u današnje vreme. Oni se tako dokazuju, misleći da će skrenuti pažnju na sebe. Ne znaju da je motociklizam stil života. Za takvo stanje je kriv Grad Vranje i policija koja to dozvoljava. Znaju oni da se to svake noći dešava, mogu da spreče, ali su to sve deca njihovih prijatelja i zato ih ne diraju", reče nam iskusni motorista iz Vranja koji je želeo da ostane anoniman.

Ima i onih koji izražavaju sumnju u rad pripadnika Policijske uprave, zbog, navodno, dobrih odnosa sa "vranjskim fantomima". Drugima je nejasno kako neko ko skoro svaku noć pravi veliku buku i, izvesno, remeti javni red i mir, ne može da bude uhvaćen. Opet, apostrofiraju Vranjanci i neretko prekoračenje brzine. U naseljima je, po slovu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, maksimalna brzina 50 km/h, pa se većina od ovih sa kacigama na glavama, u trenucima nirvane dok motorima jezde, sukobljava sa kršenjem propisanih normi.

O noćnim motordžijama, uglavnom, svi izbegavaju da govore. Neki nisu iz ovog dela grada, u prolazu su, kažu. Drugi, opet, želju za samoisticanjem vide u onoj narodnoj da je "mladost – ludost". Dodaju još i da je to ništa drugo nego divljanje i želja da se "bude važan".

Želja za dokazivanjem, kod ove grupe, iz ko zna kakvih pobuda, je primetna. Postavlja se, sa druge strane, pitanje o svrsishodnosti vranjske Saobraćajne policije, koja, prema nekima, čak i šuruje sa "noćnim jahačima". Koliko će na kraju sve ovo trajati, ostaje da se vidi. Sugrađani koji žive oko DIV-a, pa i u strogom centru grada, razočarani su indolentnošću institucija i nemarom bajkera. Ko će isterati svoje i može li u ovoj situaciji biti pobednika, pokazaće vreme koje je pred nama.

Da li je ovo poslednji krug u Vranju?

Neće biti, samo da neko u međuvremenu ne strada. A, pre ili kasnije, iskustvo govori, desiće se i to.

Onda će se, valjda, neko setiti da zaustavi ovu zabavu „noćnih jahača“, ne toliko radi buke, već pre svega, zbog tih mladih ljudi koji najčešće bivaju žrtve suludih brzina i „besnih“ mašina.

Dušan Pešić

STANARI

D.S, stanovnik strogog centra Vranja, kaže da je u to vreme (iza ponoći) van kuće i da ne može da kaže da mu smetaju, ali da njegovi ukućani i komšije prave problem:

"Nemam mišljenje o tim ljudima, ne znam zašto bi to neko radio, ali da policija radi svoj posao kako treba, verovatno se takve stvari ne bi dešavale".

M.D, koja živi u "neposrednoj blizini" Duvanske industrije Vranje ističe da njoj, lično, buka i takvo ponašanje motorista ne predstavlja problem.

"Ja sam tu negde generacija sa njima, pa ih donekle i razumem. Ali, isto tako razumem i starije i ljude srednje generacije koji se žale da ne mogu da spavaju. Ja nemam problema s njima", kaže M.D.

I.J. živi u blizini Sportskog centra i, kako kaže, nije joj prijatno da rano ujutru sluša zvuke motora.

"Tu su zakazale institucije, pre svega policija, koja verovatno poznaje vozače, ali ne čini ništa da prestanu sa glasnom vožnjom", smatra I.J.

NE DRUŽE SE SA STARIJIMA

"Ja lično nemam ništa protiv takvog načina zabave, sve dok je bezbedna i ne ugrožava živote prolaznika ili posmatrača. Što se tiče buke – to je posledica života u centru grada. Vranje se razvija i iz varošice polako prerasta u ozbiljan grad, a buka je sastavni deo života u velikom gradu. Obišao sam dobar deo Evrope i svuda je situacija ista", kaže Marjan, dugogodišnji motorista, ljubitelj rokenrola i priznati tattoo umetnik.

Čuo je, veli, za te momke koji se okupljaju kod bivše Duvanske industrije Vranje, ali lično nikad nije video šta rade sa motorima. Ne poznaje nikog od njih, mada neke "zna iz viđenja".

"To su generacije mladih momaka koji se ne druže sa starijom ekipom motorista. Motor je simbol slobode koji spaja ljude, to je način života sličan rokenrolu. Tako i motori stvaraju različite vrste zabave, neki vole da voze na duge staze, da putuju, dok drugi izvode akrobacije", smatra Marjan, dodajući da motor aktivno vozi već devet godina, kao i da je do pre godinu dana bio član ruskog kluba "Noćni vukovi", koji je morao da napusti zbog svog posla.

IZ POLICIJE

BEZ ODGOVORA

Policijskoj upravi u Vranju smo u četvrtak, 3. avgusta, poslali pitanja na koje do zaključenja ovog broja "Vranjskih" u štampu nismo dobili odgovor.

NASILNIČKA VOŽNjA

U internom razgovoru sa izvorima iz policije saznali smo da se ovakvo ponašanje vozača klasifikuje kao nasilna vožnja.

U članu 41. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 – odluka US, 55/2014, 96/2015 – dr. zakon i 9/2016 – odluka US), piše da je nasilnička vožnja postupanje vozača vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju.

Pod nasilničkom vožnjom smatra se i:

- kada vozač dva ili više puta prođe svetlosni saobraćajni znak kada mu je tim znakom zabranjen prolaz, ako između dva uzastopna prolaska nije prošlo više od 10 minuta,

- kada vozač izvrši preticanje kolone vozila pri čemu svojim vozilom prelazi ili se kreće po neisprekidanoj uzdužnoj liniji koja razdvaja kolovozne trake po smerovima kretanja.

U članu 42. istog Zakona, navodi se da je vozač dužan da brzinu kretanja prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja.

Članom 43. ovog Zakona piše da na putu u naselju, vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od 50 km/h, odnosno brzinom većom od brzine dozvoljene postavljenim saobraćajnim znakom za celo naselje ili njegov deo.

MOTORI NISU ZA CIRKUS

"Bio sam neko vreme van Vranja, tako da nemam predstavu ko su oni. Samo žele da privuku pažnju i ništa više, da se dokažu. Što kažu stari ljudi: mladost – ludost. Kad dođu u neke ozbiljnije godine, videće da to nikud ne vodi. Oni sa pravim bajkerima nemaju nikakve dodirne tačke", kaže Blagoje Bogdanović Čatlajac, predsednik kluba Free bikers Vranje.

On dodaje da se ne mogu u isti koš staviti sa "ozbiljnim ljudima" i naglašava da dugi niz godina vozima motor:

"I u njihovim godinama sam vozio, ali se tad to nije ovako radilo. To su deca neka, noćas sam ih čuo oko dva-tri sata, odoše negde prema Raškoj i drugim delovima grada. Ja imam dva, tri policajca u klubu i oni nemaju pojma. Nagađaju, kažu, ali ne mogu da ih pohvataju. Dok policajci dođu u rejon gde su primećeni, ovi već zbrišu. To je postavka koja se već ustalila, nisu izabrani nasumice, stalno brljave", kaže Bogdanović.

Niko od bajkera, dodaje, neće da istera na ulicu motor od pet ili sedam hiljada evra da bi lumpovao po gradu. To su, kako reče, "dečja posla", dodajući da predstavnici ove mlade garniture vranjskih motorista nisu članovi moto-klubova.

"Mi se ograđujemo od toga, nemaju oni veze sa nama. Samo dižu galamu, da bi bili važni. Motori imaju drugu namenu, nisu napravljeni za takvo divljanje i cirkus. Moje momke nisam ni mogao da pitam o njima, bili smo na nekim skupovima. Pričalo se da su u pitanju "Noćni vukovi". Ma, kakvi, to je ozbiljna grupa ljudi, da ne mešamo babe i žabe", završava Bogdanović.

ZutoCvece