NELEGALNA IZGRADNjA NA VLASINI KAO GORDIJEV ČVOR

Nema gondole, ima li zakona

Stvari su se preokrenule pre nekoliko meseci, kada je država došla u sukob sa predsednikom opštine Čajetina Milanom Stamatovićem i onim projektom izgradnje Gondole. Tada je, jednom uredbom, deo Zlatibora, proglašen za Predeo izuzetnih odlika (PIO) čime su, svuda u Republici, pa i na Vlasini, prestale da važe dotadašnje ingerencije lokalne vlasti

Svaki građanin u Srbiji danas bi postavio sledeće pitanje: mogu li svi relevantni činioci u zemlji da se zajedno uhvate u koštac i reše neki problem, ne čekajući kojekakve izgovore i zakulisne radnje, a problema dao Bog  imamo više nego ikada.

Odgovor tih istih građana glasio bi: naravno, ne samo da mogu, nego i moraju, jer je to u interesu svih.

Ipak, što-šta, što je u svim zemljama normalno, u Srbiji nije. Primer koji ispisuje sledeće redove odnosi se na bespravnu, iliti divlju izgradnju, na Vlasini, a akteri ove priče su opštinski činovnici, šefovi, načelnici, inspektori, opštinski funkcioneri, narodni poslanici i sve tako do činovnika u nadležnom ministarstvu.

Tema ove priče je bespravna izgradnja na Vlasini, jer se do medija proneo glas da su se Leskovčanin Goran Kostić, vlasnik Vile „Best“ na Vlasini Ridu  i Miroslav Miki Marinković, trgovac sa Vlasine, teško ogrešili o zakone zemlje Srbije. Toliko su zastranili da je ovaj prvi dva puta pritvaran zbog „divlje gradnje“, a da se ovom drugom već pripremaju lisice na ruke. Bili su to dovoljni razlozi da potera počne.

 

SRPSKO VRZINO KOLO: Predelom izuzetnih odlika (PIO) na Vlasini gazduje Turistička  organizacija (TO) opštine Surdulica, u okviru koje je u Rendžerska služba. Zadatak rendžera jeste da nadgledaju ovo zaštićeno dobro države i da intervenišu u raznim, a posebno u slučajevima divlje gradnje.

„Naše je da kontrolišemo ovo područje, a u slučajevima kršenja zakona da podnesemo prijavu opštinskoj građevinskoj inspekciji. Naše nadležnosti su dotle“, rečeno nam je u TO.

 

Potom nas put vodi u Građevinsku inspekciju lokalne samouprave, gde nalazimo inspektorku Slađanu Djorđević. Upoznali smo je sa temom i zamolili za osnovne informacije od javnog interesa, do granice gde ona neće imati bilo kakve posledice. Hoće, neće - može, ne može – imam, nemam, telefoni su se usijali. Tek posle 24 sata, u utorak popodne, inspektorka Djorđević otkriva karte.

„Ja jesam inspektor, ali ja vam apsolutno ne mogu pomoći. Jednostavno nisam ovlašćena da dajem takve informacije. Moraćete se obratiti odeljenju Republičke inspekcije u Nišu i inspektoru Draganu Djorđeviću, nadležnom za područje Vlasine“.

 

Poslednji pokušaj je bio da ovim podacima uđemo u trag posredstvom i autoritetom Slađane Maksimović, načelnice Opštinske uprave, koja je uz sve i Vranjanka. Na nesreću ni to nije pomoglo.

Što bi ljudi rekli, preko preče, naokolo bliže: umesto da se problem reši na liniji Vranje-Surdulica-Vlasina-Vranje, on je morao biti prebačen na liniju Vranje-Surdulica-Vlasina-Niš-Vranje.

Naravno da inspektorka u svojoj bazi ima sve podatke, o svakom započetom objektu, o svakoj iskopanoj rupi. No, divlja gradnja je na tom nivou lokalne vlasti isto što i „državna tajna“. Inspektorka nije smela novinaru da kaže ni broj mobilnog telefona inspektora Djorđević, a u Nišu, onaj isti broj čije troškove plaćaju poreski obveznici Srbije. Neverovatno!

Ipak, kako-tako dolazimo do fiksnog broja inspektora Djorđevića. Zovemo: ima ga, nema ga, tu je, nije tu. U utorak popodne nam je rečeno da je Djorđević na odmoru.

„Ne, on nema zamenika. Moraćete se obratiti Sektoru za inspekcijske poslove Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture na telefon…“, uputio nas je ženski glas.

 

Tu je već vrag odneo šalu. Odatle počinje tvrda beogradska i partijska administracija kojoj još nema leka.

„Znate, pravilo je da na imejl taj i taj podnesete zahtev, da ga obrazložite, da se pozovete na Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, a odgovor ćete dobiti u zakonskom roku“, hladno reče gospođa, ušuškana u ministarsko-prestoničke blagodeti.

 

KADA DRŽAVA NEMA REŠENjE: Dakle, priča počinje od početka. Pitamo Gorana Kostića, vlasnika Vile „Besta“, šta je to zgrešio zbog čega ga je policija dva puta pritvarala u poslednjih 20-ak dana. 

„Tačno je da sam posle mnogo izgubljenog vremena počeo da gradim. Onda je došla republička inspekcija, zaustavila radove, a mene su priveli“ priča Kostić, a na molbu da to malo obrazloži, on nastavlja.

 

„Ja sam prvi zahtev za proširenje mojih ugostiteljskih kapaciteta, zajedno sa idejnim projektom, opštini Surdulica podneo pre ravno osam godina. Tada su mi rekli da sačekam zbog nekih propisa i nekakvog Generalnog urbanističkog plana. Ja sam prilično čekao, pa sam se ponovo javljao nekoliko puta i opštini, a po njihovoj preporuci i Republici, ali od toga nije bilo vajde“.

Kostić se za se ovo vreme našetao po Surdulici, Vranju, Nišu, Beogradu, potom pokazuje na desetine zahteva, molbi, rešenja  i dodaje da je u takvoj

situaciji jednostavno bio prinuđen da sam preseče i krene u ovu avanturu. Počeo je da gradi veliki hotelski deo s obzirom da je na Vlasini sve više gostiju koji žele da borave po nekoliko dana.

„Rezultat toga je da sam pre davedesetak dana bio priveden 48 sati u policiju. Onda su me pustili, pa me onda, posle dva dana, ponovo priveli i držali u pritvoru novih 48 sati“, priča Kostić tiho i dodaje da mu u postojećoj situaciji ništa nije jasno.

 

„Ja drugog izlaza nemam, želim da proširim svoje kapacitete, pre svega ležajne, da da zaposlim nove radnike. I umesto da mi država pomogne, kako se to radi svuda u svetu, mene inspekcija i policija hapse, čime valjda hoće da nagrade moje strpljenje.

 

OPŠTINA JE OBESPRAVLjENA: Drugi grešnik je četrdesetogodišnji Surduličanin Miroslav Miki Marinković, koji trenutno, tu, pored  „Narcisa“, raspolaže jednom prodavnicom i skromnim ugostiteljskim kapacitetima. Pored samog hotela, s leve strane, on namerava porodičnom zaostavštinom iz Nemačke, da gradi ugostiteljko-hotelski kapacitet.

Marinković je prekopao ogromnu površinu, utrošio velike pare i stao. Kako saznajemo ni on nema papire, a sve što je do sada uradio, uradio je bespravno. Zašto? Zato što ni za njega država već nekoliko godina nema rešenje. Na novinarsko pitanje da popričamo o ovom problemu, Marinković je kratko odgovorio:

„ Nisam ja za to da se o tome priča i piše“.

 

Nemajući kuda, obraćamo se Novici Tončevu. Em što je ovo donekle i njegova struka, podsetimo da je on dugogodišnji predsednik opštine, aktuelni predsednik Skupštine opštine, narodni poslanik, a odskora i potpredsednik Socijalističke parije Srbije. Utisak je da je rado prihvatio da govori na ovu temu.

„U slučaju bespravne iliti divlje gradnje na Vlasini, već nekoliko meseci glavni problem je što opština u toj materiji više nema nikakve ingerencije. Sve je prebačeno na Niš gde je sada  nadležna građevinska inspekcija, ili u Beograd, gde je nadležno ministarstvo“, kaže Tončev.

 

U tom razgovoru saznajemo da je lokalna samouprava veoma  zainteresovana da štiti ovo područje, da izdaje odgovarajuće dozvole, da brine o legalizaciji objekata, ali i da  je sve to odskora oduzeto.

„Ja ću morati, kao poslanik, da se ovim pitanjem pozabavim za skupštinskom govornicom. Zašto? Ne postoji ni jedan valjan razlog da Beograd, koji je nama talo daleko, izdaje dozvole za izgradnju ili legalizaciju objekata na Vlasini“, nastavlja sagovornik.

 

A na pitanje kako se to dogodilo, kada i kako je država preuzela neke ingerencije od lokalne samouprave, odgovor dobijamo od Zorana Mitića, aktuelnog zamenika predsednika Opštine.

„Imam osećaj da su se stvari preokrenule u ovom smeru, kada je, pre nekoliko meseci, država na Zlatiboru došla u sukob sa predsednikom opštine Čajetina Milanom Stamatovićem i onim projektom izgradnje gondole. Tada je deo Zlatibora, jednom uredbom, proglašen za Predelo izuzetnih odlika (PIO) čime su, svuda u Republici, prestale da važe dotadašnje ingerencije lokalne vlasti“, kaže Mitić.

 

On objašnjava da sada sve te predele, kontroliše republička građevinska inspekcija. Zadatak opštinskih inspektora je samo da nadgledaju teritoriju Vlasine i da, u slučajevima kršenja zakona, obaveste nadležnu republičku inspekciju koja je u Nišu.

 

INSPEKTORI DOBILI KRIVIČNE PRIJAVE: Na sve ovo Tončev dodaje da to apsolutno nije uredu, da Surdulica i Vlasina nemaju nikakve veze ni sa Zlatiborom, niti sa Stamatovićem, i da se ne sme dozvoliti da Vlasina bude kolaterarna šteta nekih drugih nerešenih odnosa u Srbiji, pa navodi skoro neverovatan primer.

„Vidite, proteklih godinu dve, Vlasinske hidroelektrane su počele da rade nekoliko objekata bez dozvole. Naša inspekcija je izašla, zaustavila radove i o tome obavestila nadležne. Znate šta se posle toga dogodilo? Verovali vi ili ne, inspektori su dobili krivične prijave zato što su radili svoj posao, jer su navodno bili nenadležni za to.

 

On u nastavku kaže da država do sada u Vlasinu ništa nije uložila i navodi primer od pre četiri godine, dok je važio stari Zakon o legalizaciji. Kaže da su u opštini primili preko stotinu prijava građana, koji su bili spremni za to legalizaciju objekata na Vlasini. Međutim, tadašnji resorni ministar Oliver Dulić izašao je pred izbore 2012. godine i najavio besplatnu legalizaciju, čime je opština Surdulica ostala uskraćena za oko tri miliona evra.

„Kao čovek iz te struke i kao dugogodišnji političar, smatram da nema ni jedan valjan razlog da se Beograd bavi problemima divlje gradnje na Vlasini. To ćemo mi da radimo jer mi ne želimo na isti način da tretiramo onog građanina koji je uredno platio sve dozvole i sagradio vikendicu, sa onim koji je sve to uradio nelegalno“, rekao je na kraju narodni poslanik i predsednik SO Surdulica, Novica Tončev.

Radoman Irić

JEDINI PRITVOREN ZBOG NELEGALNE IZGRADNjE

Narodnog poslanika i predsednika SO Surdulica pitali smo kako komentariše policijsko privođenje vlasnika Vile „Best“.

„Kostić je kao investitor dolazio deset puta u opštinu i tražio da plati sve što je potrebno kako bi krenuo u dogradnju svojih kapaciteta. Mi smo mu rekli da opština za to nije nadležna i uputili ga na Beograd. On je čovek išao i tamo, tražio, čekao, gubio vreme i kada više nije imao kud, kada je izgubio strpljenje, počeo je da gradi bez dozvole, a mi nismo mogli da ga zaustavimo, jer je bespravna izgradnja u nadležnosti republike inspekcije“, rekao je Tončev.

Naš sagovornik je na kraju izneo zanimljiv podatak.

„Mislim da je slučaj Gorana Kostića, vlasnika Vile „Best“, jedini slučaj u Srbiji da je neko otišao u zatvor zbog nelegalne izgradnje. Mislim da i to samo po sebi nešto govori“.

 

Sajam Zaposljavanja