IZGRADNjA ETNO SELA U PREOBRAŽENjU

Tradicija, priroda i duhovnost

 

Ovo sve je velika bašta, u sklopu restorana, ispod su sobe za spavanje, kuhinja je gore. Sve sam isplanirao, igračke i tobogani za decu, klupe, sijalice, ali mnogo pare treba. Šuma okolo, ujutru samo ptice možeš da čuješ. Čuvaću i jastrebove i orlove. Konji će biti u ograđenom prostoru, deca će one male moći i da jašu. Vodu i bazene za pastrmke sam rešio. Ovde, u liniji, biće 20 kaveza za paune, fazane... To sve imam, sve je spremno, samo čekam trenutak da ih iz Vranja prebacim ovde. Hoćeš da odmoriš mozak, dođeš ovde", priča Nenad Ordić, dok proverava kako napreduju radovi na izgradnji njegovog etno sela.

Sa gradnjom je, u selu Preobraženje, počeo avgusta prošle godine. Grubi radovi su već završeni, a svečano otvaranje planira na proleće, 1. maja 2018. Ovo je, inače, jedino etno selo od Niša do Makedonije. Naglašava da bi, ako sve prođe kako je zamislio, od ovog projekta korist imao ceo kraj. Stoga ga čudi inertnost gradske vlasti, koja je dosad, izuzev gradonačelnika Milenkovića, ostala nema na njegove molbe za pomoć. Nada se, ipak, da će i lokalna samouprava reagovati i podržati njegovu ideju.

"Selo Preobraženje, gde gradim etno selo, je na devet kilometara od Vranja, na polovini puta Vranje – Lepčince, gde se nalazi manastir Sveti Pantelejmon. Nadmorska visina je 550 metara, ista kao i kod manastira Sveti Prohor Pčinjski, a klima planinska. Čak i u ovom letnjem periodu, noću vam je potreban jorgan za spavanje", kaže Ordić.

 

VENČAVANjA I KRŠTENjA: Površina na kojoj se nalaze objekti je 3.700 metara ograđenog dela, a tu je još i 20.000 metara šume koja je spojena sa etno selom. Mogu da se prave staze za šetanje, čak i kućice u šumi, ali to sve zavisi od interesovanja turista i posećenosti, smatra on.

Kapacitet sela je 30 spavaćih mesta i restoran sa još 150, za proslave i slične svečanosti. Planira da organizuje da se mladi venčaju a deca krste u manastiru Sveti Pantelejmon, a da proslava bude u restoranu i da tu mladenci prespavaju. Prvenstveno je ovo namenjeno za ljude iz Srbije, koji će se fijakerima odvesti iz etno sela u manastir i nazad.

"Imam ideju i da, kad budem otvorio etno selo, kupim mini-bus koji će da prevozi turiste, ne samo do manastira Sveti Pantelejmon, već i do manastira Sveti Stefan u selu Gornje Žapsko, koje je blizu. Planiramo da organizujemo ture i da turiste dovodimo iz Vojvodine, centralne Srbije i iz okolnih zemalja – Makedonije i Bugarske", iznosi Ordić svoje ideje.

 

Već su izgrađeni objekti za životinje, koje su obezbeđene i čuvaju se u Vranju dok "ne dođe trenutak za preseljenje".

"Kupili smo konje i ukrasne fazane, kao i ptice, divlje i pitome, patke, utve i živinu. Trenutno imam oko 35 životinjskih vrsta, a planiram da nabavim jelene lopatare, već smo u pregovorima, i mini patuljaste koze. Te koze da vidite: na krov se popnu, ono je čudo; konju spavaju na leđima, divlje stvorenje, a ovolicko. Imam šetland ponije i male indijanske konje - apoluso, a planiram da kupim i arabere, vrste arapskih konja koji će služiti za vožnju turista", dodaje Nenad.

Napravljen je bazen sa protočnom vodom za uzgoj pastrmki, koje će se sveže konzumirati u resoranu. Biće izgrađena 24 kaveza za razne vrste ptica, četiri posebna bazena za patke, utve i guske, a po celom etno selu će biti postavljeni kavezi sa papagajima i egzotičnim pticama. Biće izgrađena staza za šetnju i jahanje konja, kao i suvenirnica, gde će se prodavati suveniri iz Pčinjskog okruga i Kosovskog pomoravlja.

"Sagradili smo četiri zasebne kućice od po 50 kvadrata i restoran koji u prizemlju ima nekoliko soba za spavanje. Restoran će raditi svakog dana, a na meniju će biti određeni seoski specijaliteti, poput pita, domaćih sireva i kiselog mleka, pogače i samse; ono što je karakteristično za ovaj kraj".

 

Kućice su, ističe Nenad Ordić, porodične, petokrevetne. Svaka ima kuhinju, dnevni boravak, kupatilo i dve male spavaće sobe, ali i kamin za grejanje.

"Ne moraju da jedu u restoranu uopšte, jer će u frižiderima moći da donose svoju hranu i neće biti uslovljeni da kupuju u restoranu. Do etno sela vodi izuzetan put, koji je i u zimskom periodu prohodan, a čisti se zahvaljujući manastiru Sveti Pantelejmon“.

 

Dugo je njegova familija vezana za selo Preobraženje. On je Vranjanac, ali su kupili pre desetak godina porodično seosko domaćinstvo, prvi su, kako reče, nešto pazarili u tom selu posle Drugog svetskog rata.

Dobio je i podršku Mesne zajednice Donje Trebešinje, koja obuhvata teren od Trebešinja do Lepčinca. Oni su poslali zahtev da Grad, koliko može, pomogne izgradnju etno sela.

"Zatim sam se obratio episkopu vranjskom Pahomiju, koji me je primio i dao mi blagoslov. U dopisu je naveo da je izgradnja etno sela bitna za eparhiju vranjsku, zbog moje ideje i blizine manastira Pantelejmon. Posebno bih pohvalio gospodina Pahomija, koji je jedini dosad posetio moje etno selo. Uskoro treba da dođe i gradonačelnik Milenković. Ostali – ništa", sumira Nenad Ordić.

 

Poslao je, zatim, i drugi zahtev Gradu Vranju, sa konkretnim navodima šta mu je od infrastrukture potrebno. Prema njegovim informacijama, Gradsko veće nije još uvek razmatralo ovaj zahtev, ali naglašava volju većnika za turizam i poljoprivredu, kao i gradonačelnikovu, da mu pomognu.

"Bitno je da mi se, kad zatražim neka sredstva, što pre odobri ili ne odobri. Ukoliko Grad želi da pomogne, krajnje je vreme, jer mi nakon toga neće biti potrebna njihova pomoć. Od Republike nema nikakvog odgovora, jer ta sredstva uglavnom dobijaju oni koji ništa od planiranog ne urade, već samo uzmu pare", apeluje Ordić.

 

OSTAJEM OVDE: U etno selu treba da radi sedam stalno upošljenih osoba. Prioritet  je da zaposli ljude iz okolnih, nerazvijenih krajeva, jer mu se ne isplati da zaposli ljude iz grada, prvenstveno zbog troškova prevoza. I Gradu najviše odgovara da zaposli te ljude, koji su mahom bez perspektive u svojim sredinama, dodaje Ordić.

"Ja ostajem ovde, nemam gde da idem, kao neki strani investitori koji dođu, uzmu pare i odu. Plan je, ako širim etno selo, da se grade kuće u šumi i da svaka predstavlja regione u Srbiji: jedna će biti kosovska kuća, druga vojvođanska, treća šumadijska i tako dalje. Izgradnjom etno sela će zaživeti ceo kraj, kroz prodaju poljoprivrednih proizvoda, meda i slično, koje će turisti kupovati prilikom obilaska", svestan je potencijala ovog objekta.

 

Životinje je kupovao širom zemlje, dešavalo se da za nekoliko patki ide u Kruševac ili Beograd, brzom poštom ih, kroz osmeh reče, ne voze, pa mora lično da ih preuzme. Hranu nabavlja svuda, čak i u selu Preobraženje, što takođe ide u prilog razvoju ovog područja.

"Ovde će se i razmnožavati životinje, u inkubatorima. Planiram da to bude i edukacioni centar, jer će sa svim osnovnim školama biti potpisan ugovor, posebno seoskim, da svi učenici drugog razreda, potpuno besplatno, grupno dođu jednom u toku školske godine, razgledaju selo i veterinar će im održati predavanje o čuvanju i razmnožavanju životinja. To je još jedan razlog da mi Grad pomogne, jer ćemo edukovati i njihovu decu", smatra Ordić.

 

SAMO GRADONAČELNIK ODGOVORIO

Ovaj projekat bi, veli, trebalo da bude interesantan svima, pa i gradskom rukovodstvu.

"Za pomoć sam se obratio kompletnom gradskom rukovodstvu, od gradonačelnika, većnika za tirizam i poljoprivredu, Turističkoj organizaciji Vranje (TOV) i Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj (KLER). Jedini poziv sam dobio od gradonačelnika, u roku od 24 sata, što smatram da je pozitivno. On me je pozvao na razgovor rekavši da je ideja interesantna. Ostali me nisu kontaktirali", razočaran je Ordić, ali se i dalje nada da bi nešto po tom pitanju moglo da se promeni.

BEZ STRUJE

Procenjena vrednost radova je 128.000 evra, urađen je i biznis plan sa kompletnom dokumentacijom, a etno selo poseduje građevinsku dozvolu.

"Meni kao investitoru je krivo jer nema razumevanja za pomoć sa druge strane, ni Grada ni Republike, do sada. Nadam se da će se i oni uključiti. Električna mreža je nedaleko od etno sela, pa očekujem da se ona produži za tih sto metara. To ne ide samo meni na ruku, već i ostalim meštanima. I ulično osvetljenje treba produžiti za još sto metara. Tražio sam šest bandera sa osvetljenjem, ali ne za moj posed, već za ulicu. Krađe će se tako smanjiti, jer divlje životinje, poput lisica i vukova, izbegavaju osvetljen prostor", argumentuje Ordić.

Komentari

Dokle više će kradete? što ih ne vozis na kosovo odakle si prodao svoje pa ovde si dosao da kradeš. Sve ste pokrali po vranje i ponovo vam malo.

ZutoCvece