BOSKE, BADžA KAKAV SE SAMO POŽELETI MOŽE

Jedna Lasta  čini proleće

Potvrda crno na belo postoji na veb sajt Laste AD, gde pod odeljkom „rukovodstvo kompanije“ njegovo ime ponosno stoji uz generalije Veljka Vukobratovića, predsednika IO direktora firme (inače diplomiranog inženjera saobraćaja), i Nikole Šuljagića, diplomiranog ekonomiste, faktički trećeg čoveka preduzeća iza Vukobratovića i Mirčića. Mirčićevo ime, uz napomenu da je njegovo zvanje „diplomirani oficir policije“, nalazi se i na spisku direktora po sektorima, iz koga se vidi da je on paralelno zadužen za „korporativnu bezbednost”, ma šta to značilo. Te funkcije obično sobom nose i vrlo visoke plate i potencijalno veliku moć i uticaj na razne stvari.

Specijalan status koji po vokaciji uživa Mirčić omogućio mu je dodatne privilegije i, verovatno, znatno bolji život od onoga kojeg je imao dok je kao policajac službovao na jugu Srbije od Preševa do Surdulice

 

(vidi okvir), pre nego što se trbuhom za kruhom otisnuo put prestonice, privatni život uredio je na Novom Beogradu, a poslovni u Zemunu.

 

BAGATELA: Bosketov badža, u momentu zaposlenja u „Lasti“ nije „trpeo za leba“, što bi rekli Vranjanci. Kupio je već ranije

 

poslovni prostor od 158 kvadrata u beogradskoj opštini Zemun. Što je još zanimljivije, reč je o nekretnini firme u stečaju „Hanplast“ iz Vladičinog Hana koja je, po osnovu rešenja stečajnog sudije Privrednog suda u Leskovcu (St.br. 281/2011 od 14. maja 2012. godine), a u skladu sa Zakonom o stečaju, oglasila prodaju imovine stečajnog dužnika po celinama. Između ostalog i za poslovno-stambeni objekat u Ulici Prvomajskoj 2g u Zemunu,

 

površine 158,87 kvadrata. po početnoj ceni od 11.200.000 dinara.

Na oglas se javio samo Mirčić, uplatio depozit od 2.239.607 dinara i sa ponudom duplo manjem od procenjene vrednosti (5.600.000 dinara) kupio tu nekretninu u Zemunu. Poreklo kapitala je nepoznato. Komisija je 18. novembra 2015. konstatovala da je to „jedina i najviša ponuda“ i problema nije bilo. Tako je badža dobio stambeno-poslovni objekat za bagatelne novce, odnosno po ceni kvadrata od oko 290 evra, što je više nego duplo jeftinije od cene stana u Vranju „u starogradnji“, a više nego šest puta jeftinije od uobičajene cene koštanja kvadrata poslovnog prostora u Ulici Prvomajskoj u Zemunu.

Već 23. novembra iste godine Hanplast AD u stečaju (koga je zastupao stečajni upravnik Dragan Pešić iz Leskovca) i Predrag Mirčić parafiraju ugovor o kuporodaji pokretne i nepokretne imovine pred Privrednim sudom u Leskovcu. Mirčić je nekadašnji poslovni prostor „Hanplasta“ podelio u dva lokala (dva puta po prizemlje i sprat, što se vidi na slici) i sada ih izdaje za pozamašnu mesečnu zakupninu, po već poznatim rentijerskim cenama u prestonici.

 

KONTROLA: Još jedan indikativan detalj. Rad stečajnih upravnika u Srbiji (pa i Leskovčanina Pešića koji je potpisao ugovor sa Mirčićem) je pod kontrolom Ministarstva privrede, odnosno Agencije za licenciranje stečajnih upravnika - ALSU. Ta agencija kontroliše stečajne upravnike, dodeljuje im i oduzima dozvole, daje im da vode stečajne postupke društvenih preduzeća koja su pod kontrolom Ministarstva privrede. Povrh toga, u tzv. Disciplinskom veću ALSU dva ključna čoveka su iz Ministarstva privrede - v.d. predsednika Čedomir Stojković i Vesna Stojković, zamenica predsednika, piše na sajtu agencije.

Državni sekretar Stevanović nije odgovorio na pitanja poslata elektronskom poštom iz redakcije Vranjskih vezanim za ovu temu - njegovom odnosu sa Mirčićem, okolnostima pod kojima je ovaj ekspresno napredovao u „Lasti“ nad kojom postoji poseban sistem kontrole od Ministarstva privrede, kako je baš Mirčić kupio lokal u Zemunu od Hanplasta po bagatelnoj ceni i sl. Mirčić, koga su Vranjske pokušale da dobiju na telefon, a potom mu poslale i pitanja SMS-om, takođe nije bio raspoložen za razgovor na pomenute teme.

Mirčić je u žižu javnosti dospeo u vreme migrantske krize, kada je u funkciji direktora korporativne bezbednosti februara 2016. godine dao izjavu agenciji Beta da je Lasta AD, zaključkom Vlade Srbije, a na osnovu sporazuma sa Republičkim komesarijatom za izbeglice, postala jedini ovlašćeni prevoznik migranata koji dolaze u Srbiju iz smera Makedonije.

„Lasta“ se uključila u prevoz izbeglica sa Bliskog istoka da bi se taj prevoz odvijao u okvirima zakona i da bi se sprečio javašluk u Preševu, odakle je izbeglice do sada prevozio ko god bi se pojavio“, rekao je Mirčić.

Što bi rekli, svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima je slučajna. Još neke informacije mogle bi biti zanimljive za ovu priču. Menadžment Lasta AD zatvorio je nedavno perionicu preduzeća koja je godišnje obavljala 100.000 pranja autobusa, što je na nivou kalendarske godine koštalo oko 4 milijarde dinara. Sada se taj posao, navodno, obavlja u perionici u Zemunu, koju su otvorili neki novokomponovani Beograđani poreklom sa juga Srbije.

Takođe, navodno su neki ljudi od uticaja, poreklom sa juga Srbije, organizovali prodaju „Lastinog“ turističko-ugostiteljskog preduzeća u Surdulici Arapima, i to po sistemu direktne pogodbe. Pominje se neka provizija kao benefit za one koji su omogućili realizaciju kupoprodaje. Priča se i da su neki moćni ljudi sa juga napravili navodno štetan posao po Lastu prilikom nabavke autobusa marke „sor“ iz Češke, umesto domaćih, Ikarbusovih koji su, priča se, bolji i jeftiniji. Sve ostalo je istorija.

Dejan DIMIĆ

 

KO JE PREDRAG MIRČIĆ

Predrag Mirčić završio je Policijsku akademiju i službovao na raznim funkcijama u sklopu MUP na jugu Srbije, a vrhunac karijere bilo je mesto pomoćnika komandira Policijske stanice u Vranju. Na jugu Srbije radio je u sklopu MUP-a sve do 2001. godine, kada je nakon pritvaranja pod sumnjom na primanje mita udaljen iz policije, u vreme dok je načelnik tadašnjeg Sekretarijata unutrašnjih poslova u Vranju bio Novica Zdravković. U okviru MUP-a završio je više specijalizovanih obuka i dobio zvanje instruktora. Instruktažu je radio u Posebnim jedinicama policije (PJP), a pričalo se da je jedno vreme navodno bio pripadnik JSO-a. Po odlasku iz Vranja, bavio se poslovima obezbeđenja po prestoničkim klubovima i splavovima. Izvori Vranjskih iz policije govore da se u vreme migrantske krize zaposlio u tada najznačajnijem domaćem autoprevozniku Lasta AD. Pre toga, navodno je jedno vreme radio u Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA). Sada je izvršni direktor i direktor korporativne bezbednosti u „Lasti“. Član je i Skupštine Privredne komore Srbije, kao predstavnik Udruženja za saobraćaj, ispred Lasta AD.

 

O MIRČIĆU IZ LIČNOG UGLA
Ono malo buntovnog sveta, devedesetih u Vranju, nije moglo da ne primeti tada mlađanog Predraga Mirčića. Valjda, tek stigao sa Akadamije, trudio se svim silama da se uklopi u oveštali miljea Miloševićeve policije.

Mirčić nije krio prezir prema nama sa suprotne strane. Ciničan, preteći osmeh, sa jasnom dozom prezira kojim kao da je hteo da poruči „samo vas čekam“, pratili su za ono vreme neubičajeno zavijeni rukavi policijske košulje, visoko „do gore“, do polovine naglašenih ručnih bicepsa.

U stavu mladog folksdojčera, sa raštenim nogama i rukama na leđima, šepurio se gotovo u svakoj prilici, bez obzira da li se radi o nekakvom protestu ili obezbeđenju partijskih skupova SPS-a.

I bez uniforme je bio bahat i bučan. Trudio se svim silama da pokaže moć koju je u to vreme imao svaki policajac u režimu oslonjenom na golu silu i represiju. Bilo je samo pitanje ličnog morala i časti da li i u kojoj meri hoće da koristi moć koju je policiji dao Milošević.

Nekoliko puta smo imali, ne bi se to moglo nazvati dijalogom, pre neku vrstu razmene rečenica, a onda je Mirčić najedanput, kao duh, nestao iz grada.

Sreli smo se ponovo na nekoj benzinskoj pumpi, u smeru Beograd - Vranje, nekoliko godina, posle 5. oktobra 2000. godine. To je bio neki drugi Predrag Mirčić. Jedva sam ga prepoznao. U nekoj neuglednoj crnoj, kožnoj jakni, tih, oslovljavao  me sa „brate“ i upadljivo se trudio da bude uljudan. Nije mu baš bilo prijatno. Vodili smo neki usiljen razgovor, sve dok se nije uputio ka crnom, službenom automobilu, zatamnjenih stakala. Objasnio mi je, pokunjeno, da vozi suprugu nekog političara za vikend u rodni kraj.

Sledeći naš „susret“ odvijao se u virtuelnom svetu FB. Postali smo „friends“ i razmenili nekoliko kurtoaznih rođendanskih čestitki. Razgovor se malo rasplamsao ovog utorka, kada mi se Mirčić javio „iznenada“, nakon što je novinar „Vranjskih“ poslao pitanja Draganu Stevanoviću Bosketu, njegovom badži.

O detaljima ne bih jer je to ipak bio privatan razgovor, kako reče Mirčić, „starih prijatelja“.

V.Ob.

 

POKRETNA IMOVINA

Osim stambeno-poslovne zgrade, Mirčić je za pomenute 5,5 miliona pazario i zalihe gotovih proizvoda Hanplasta u Zemunu u vrednosti od oko 60.000 dinara, kompletan inventar, nameštaj, tehničke uređaje, belu tehniku i grejna tela ukupne vrednosti preko 117.000 dinara.

 

HAPŠENjE

Predrag Mirčić je sa svojih 26 godina, kao zaposlen u policiji, hapšen 2001. godine zbog osnova sumnje na primanje mita. List „Blic“ je 17. aprila 2001. godine preneo vest agencije Beta pod naslovom „Policajac uzeo mito za ukradeno vozilo“. U vesti se doslovce kaže da je Mirčić, kao zamenik komandira stanice policije u Preševu, uhapšen i predat istražnom sudiji u Vranju zbog sumnje da je primio mito. 

Pored Mirčića uhapšen je i student M. Spasić iz Vladičinog Hana zbog sumnje da je učinio krivično delo podmićivanja. U krivičnoj prijavi navedeno je da je Mirčić, u svojstvu službenog lica, 13. aprila sa Spasićem navodno organizovao „plaćanje otkupa“ za „mercedes“, koji je „dan ranije otuđen od Srboljuba Stojkovića iz Vladičinog Hana“.

„Spasić je od Stojkovića uzeo 7.500 maraka, od kojih je 5.500 predao nepoznatom policajcu iz Bujanovca, dok je ostatak zadržao za sebe i Mirčića“, pisalo je u vesti, kao i da je obojici određen pritvor do trideset dana.

Komentari

Ima jedan stari ali istinit tekst:
Sreli se policajac amerikanac i srbin...kaze amerikanac Hi aj em Dzo polismen a nas kaze Hi aj em Mircic polupismen....

Sajam Zaposljavanja