FENOMEN ROMSKIH SVADBI

Buka i bes

„I šta sad – mi ovde ispadamo kao neki rasisti, ili šta već, a u suštini se radi samo o našem miru, bez obzira da li ga remete Romi, Srbi, ili bilo ko“.

„Pa i mi Srbi se ženimo i udajemo, ali zakupimo restoran, zatvoreni prostor, pravimo svadbu, nikome ne smetamo; a od ovoga više ne može da se živi, danju, noću“.

Novinama Vranjskim obratila se grupa mlađih građana, Srba iz Gornje čaršije, uznemirena i ogorčena bukom koju stvaraju romske svadbe, i što je već postalo hronično.

 

BEBA KOJA ODRIPA: Ova grupa ljudi je želela da ostane anonimna (imena i adrese poznati su redakciji), upravo iz komšijskih skrupula.

„To su naši susedi, prijatelji, mi ne želimo ovime da se zameramo bilo kome, živimo tu zajedno, ali ako živimo, daj da živimo kao ljudi; ne smetaju nama Romi, daleko od toga, ali nam smeta buka sa njihovih svadbi, i sve što se prilikom njih okolo dešava“.

 

Romske svadbe se, po tradiciji, održavaju na otvorenom, na Trgu Slobode, poznatijem kao „Belo jagnje“. Po svom položaju u Vranju, Belo jagnje je na uzvisini, dominira gradom, tu je i Vranjska reka, pa se strujanjem vazduha iz Pljačkovice i Krstilovice, kao i rečnim koritom, celom čaršijom danima, a naročito noćima, pronose zvuci preglasne muzike sa romskih svadbi, takoreći do Donjeg Vranja. Kako li je tek komšijama?

„Eh, kako... Imam bebu od nekoliko meseci, kad počnu oni basovi sa ozvučenja kao na Marakani, dete bukvalno odskače od kreveta, probudi se, plače, ne može da zaspi. Ajde za nas matore, manje-više, ali beba“!

 

„Više puta smo zvali komunalnu policiju, kažu – 'nismo nadležni, imamo ovlašćenje samo za pravna lica'. I šta sad – ja po toj logici mogu ispred kuće da izbacim kvadrofoniju, omaknem do kraja, i niko mi ništa ne može, pa ja sam njegovo veličanstvo fizičko lice“!

 

„Nije stvar samo u buci. Razumem ja njihovu tradiciju, lepo komšijski živimo i družimo se, ali neka razumeju i oni nas. Buka-buka. Ali oni po celu noć idu okolo po našim dvorištima, vrše nuždu, tu se pare, lome flaše... A takva im je priroda, iako su metar udaljeni jedan od drugog, deru se kao da su na sto metara“!

GLASAČKA MAŠINA: Dolazilo je i do tuča, a stara vranjska izreka kaže – „ne dao ti bog svinjsko cepenje i cigansko tepanje“. Sve to izaziva jaku tenziju među komšijama Srbima i Romima, pogotovo što potonji spadaju u osetljive društvene grupe, kao socijalno ugroženi i nacionalna manjina.

„I u tome je stvar; ako policija dođe, oni se odmah pozivaju na svoja manjinska prava, kao da vlast reaguje zbog toga što su Romi, a ne što prave buku i nered. I vlast se tu prošeta, popiju nešto i odu si, a ovi iz inata nastave još jače“!

 

„Ni jedna vlast im ne može, bolje rečano ništa neće, jer su Romi za svaku vlast 'glasačka mašina'. Pred svake izbore dobiju „BUŠ“ (brašno, ulje, šećer), glasaju, i mogu da se vesele glasnije nego Vudstok. A mi okolo? Svadbe im počinju u četvrtak, traju do ponedeljka, pa onda iznova. A i žena i ja radimo, ustajemo u cik zore, možete da pojmite kakvi odemo na posao posle takve noći; pa jedva čekaš vikend, da se koliko-toliko odmoriš, ono tad još gore“!

 

„Ovi što su prošli inostranstvo, azilanti, oni opet i nekako, bar ti kažu 'izvini' kad pošiziš; ali ovi domicilni, ma dževap im se ne da – odma kurafte deja gadžikane (majku srpsku)“.

 

„Uzalud se mi pozivamo na zakone, kao što su onaj o javnom redu i miru, o dozvoljenoj buci, na gradske odluke o tome, niko ništa tu neće da uradi. Ponavljam, mi nismo nikakvi rasisti, ma kako se ovo naše reagovanje shvatilo, reagovali bismo i da su u pitanju Srbi, ili Eskimi, ovo nema veze sa etničkom pripadnošću, već sa decibelima“!

 

I šta sad reći? Ono, kao Patak Dača – „ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se“? Kupi goblen kao poklon mladencima, pod jednu ruku gajbu piva, pod drugu žena, pa pravo pred gočobiju. Bebu će da pričuva baba, ona i tako ne dočujuje.

 

NEKADA JE LEPŠE SPAVATI UZ MUZIKU

„Naši sugrađani i komšije Srbi“, kaže Dejan Bajramović, gradski većnik za nacionalne manjine, etničke zajednice i NVO, „su potpuno u pravu kada protestuju zbog buke na romskim svadbama. Ne sumnjam u njihove dobre namere. Ali, meni ostaje samo da apelujem na njih, da budu malo tolerantniji, jer i oni sami znaju da je to kod Roma višedecenijska tradicija, i Srbi su rado viđeni gosti na romskim svadbama. To je naročito izraženo u letnjem periodu, kada dolaze naši gastarbajteri, koji bi, ipak, da se malo i „pokažu“ svojom teško stečenom imovinom. Osim toga, tu su i romski običaji – prvi dan je takozvani „svekrvin dan“, kada se igra čuveno svekrvino kolo, i to moraju da vide svi svatovi. Posle toga se obično ide u neki zatvoreni prostor. Ali, svadbe su svakoga dana; zato, uz puno razumevanje za komšije Srbe, ja apelujem na njih da imaju strpljenja bar još mesec-dva. Uostalom, nekada je lepše spavati uz muziku“.

KOMUNALNA POLICIJA

„Obratili ste se na pogrešnu adresu“, kaže načelnik Komunalne policije Ivica Tašković, „za taj problem nadležna je Policijska uprava, a ne mi. To je javni skup, na otvorenom, koji mora da se prijavi u PU, ali na to retko ko obraća pažnju. Mi smo nadležni samo za privredno registrovana lica, ugostiteljske objekte, a za kršenje javnog reda i mira nadležna je PU. Dobijali smo mi pozive od građana, i izlazili na lice mesta, bez obzira što to nije u našoj nadležnosti, pa onaj koji ima obzira, on smanji buku; ali, onaj koji nema, posle našeg odlaska nastavlja još jače. Verujte mi, živim u obližnjoj ulici, i meni to smeta i stalo mi je da se taj problem reši. Ali, Komunalna policija tu jednostavno nema ingerencija“.

 

ZutoCvece