VLADAN ARIZANOVIĆ, RUKOMETAŠ

Biću bolji od oca

Mladi Vladan Arizanović jedan je od trojice Vranjanaca koji sa nestrpljenjem očekuju poziv selektora kadetske reprezentacije Srbije.

VRANjSKE: Od septembra bi trebalo da se zna koji igrači će nastupati za reprezentaciju Srbije. Kako je tekao proces selektiranja?

ARIZANOVIĆ: Prvo sam bio pozvan u Ćupriju, to je bio širi spisak reprezentacije sa 49 igrača iz našeg okruga. Imali smo prvo trening i utakmicu, igrači koji nisu zadovoljili kriterijume vratili su se kući. Nakon selekcije dosta njih nije prošlo dalje. Kasnije sledi drugi krug u Smederevu. Tamo je napravljena jedna ekipa igrača iz našeg kraja. Isti takav odabir je bio i u Beogradu i Novom Sadu. U Beogradu na festivalu rukometa igrali smo tri utakmice protiv domaćina. Kasnije će uslediti odabir 16 igrača koji će igrati za kadetsku reprezentaciju Srbije.

 

NA UŽEM SPISKU: Kako ste se osećali kada ste saznali da je vaše ime na užem spisku za kadete?

Kada sam čuo da sam i ja u timu, i da mogu biti izabran za sastav kadetske reprezentacije Srbije, bio sam presrećan. Velika je čast što sam uopšte i imao priliku da odigram te utakmice, jer se kroz njih dosta napreduje. Vide se potencijali igrača iz cele Srbije.

 

Šta mislite da će biti presudno da pozovu vas, a ne nekog drugog igrača?

Verujem da će me pozvati. Trener iz Smedereva koji je vodio našu ekipu bio je  zadovoljan mojom igrom. Utakmicu protiv Beograda odigrao sam dobro. Mislim da sam zadovoljio kriterijume trenera. Ono što je važno jeste da treba uvek biti fizički spreman. Koliko god neki igrač bio dobar, ako fizički nije spreman, teško će se snaći i ući u igru. Tamo su možda i gori igrači od njega ali fizički bolje spremniji. Pozicija na kojoj igram je, takođe, izuzetno zahtevna. Svaka akcija polazi od srednjeg beka. Neki kažu da je srednji bek mozak ekipe. 

 

Dobili ste nagradu za sporstku nadu grada Vranja, koliko vam znači taj laskavi epitet?

Ta nagrada mi dosta znači. Podstiče me da i dalje radim na sebi i što više treniram i napredujem.  Zaista bih voleo da mi rukomet jednog dana postane profesija, da se time bavim i odem u inostranstvo.  Ali, želeo bih i da istovremeno završim školu.

 

Kako usklađujete školske obaveze sa sportom?

Kada sam u prepodnevnoj smeni u školi tada imam više vremena za učenje, dok ne dođu treninzi. Posle treninga sam uglavnom umoran. Svakog dana imamo treninge. Sada kada je pripremni period treninzi su i po dva puta dnevno. Veoma su naporni jer je potrebno dosta kondicije i snage za sezonu. Bitna je koncentracija i usredsređenost na igru. Neki nastavnici imaju razumevanja jer su se neki od njih i sami bavili sportom. Neki baš i nemaju.

 

JOŠ BEZ UGOVORA: Kako komentarišete trenutnu situaciju u vranjskom rukometu. Tu su sada novi igrači?

Čuo sam da je došlo dosta dobrih igrača u klub i da će ih predvoditi iskusan i dobar trener Ljuba Obradović. Nadam se da će Super B ligu proći lako, ukoliko su to ekipe iz prošle sezone onda imaju velike šanse da prođu i u Super A ligu. Imaju kvalitet za to.

 

Da li ste odlučili sa kojim klubom ćete nastaviti sezonu?

Trenutno nisam potpisao ugovor za RK Vranje 1957, još uvek se nisam dogovorio. Nisam punoletan pa i ne donosim sve odluke sam. Kada su saigrači čuli da još nisam potpisao ugovor, uglavnom su me savetovali da vidim šta je najbolje za mene i ako imam negde bolju ponudu da odem tamo. U suštini im je bilo krivo. Imao sam još dva poziva, tako da još uvek treba da se odlučim. Ne bih želeo ništa da prejudiciram.

 

Vaš otac je rukometni trener. Koliko je to pritisak, a koliko olakšavajuća okolnost?

Dosta veliki pritisak zato što je bio dobar igrač. Trudim se da budem što bolji i da ga nadmašim. Rukomet sam počeo da treniram u četvrtom razredu. Krenuo sam zbog oca, on me je odveo na prvi trening i od tada sam zavoleo ovaj sport. Bio je moj uzor kad sam krenuo. Olakšavajuća okolnost je to što mi on dosta pomaže savetima. Govori mi da je trening najbitniji, da će se rad i trud uvek na kraju isplatiti.

 

Koliko je rukomet danas finansijski isplativ?

U našoj zemlji i nije toliko, ali u inostranstvu, Nemačkoj ili Francuskoj, je na visokom nivou. Čak i pored toga nikad nisam ni pomislio da se bavim drugim sportom. Od prvog razreda sam počeo da treniram i fudbal ali je ljubav prema rukometu bila jača. Tu sam se pronašao i odlučio da ostanem.

 

PROFIL

Ime i prezime: Vladan Arizanović

Datum i mesto rođenja: 6. aprila 2000. godine,  Vranje

Pozicija: srednji bek

Igračka karijera: Gradski rukometni klub „Mladost“ Vranje, RK „Meteor“ Leskovac, Rukomenti kamp „Rastimo“ Novi Sad.

NAGRADE

„Jedna od najdražih nagrada koju sam dobio je priznanje za najkorisnijeg igrača na Međunarodnom turniru u Leskovcu. Kasnije sam proglašen za najboljeg strelca. Naravno, tu je i prvo mesto na Državnom prvenstvu sportskih igara mladih u Beogradu. To su mi svakako i najznačajnije nagrade, jer na neki način potvrđuju moju posvećenost i požrtvovanost igri“, kaže Arizanović.

ZutoCvece