U PČINjSKOM OKRUGU VIŠAK 500 PROSVETNIH RADNIKA

Pusti me, zvaću decu

 

Utisak je da je ova akcija navlaš pokrenuta u mesecu julu, kada su prosvetni radnici na letnjim ferijama, ali to ipak nije amortizovalo paniku koju je ova vest izazvala. I niko ne zna šta tačno treba da preduzmu ovdašnji prosvetari dok u strahu čekaju da neko uzme sunđer i njihovo ime jednostavno prebriše sa školske table

Već se dešava“, kaže Ružica Stošić, predsednica Veća saveza sindikata Srbije za Vranje, „ono što se i ranije dešavalo, da će u nekim školama, naročito srednjim stručnim, da za određene smerove neće biti upisanih đaka, pa će profesori koji predaju te predmete biti tehnološki viškovi“.

Naime, od ukupno 1.200 radnika u srpskoj prosveti, koliko je procenio resorni ministar Mladen Šarčević, u Pčinjskom okrugu trebalo bi da se kao „tehnološki višak“ proglasi oko 500 prosvetnih radnika. Ova, sada se slobodno može nazvati afera, izazvala je jako uznemirenje među prosvetarima, u priču su se aktivno uključili svi zainteresovani. Utisak je da je ova akcija navlaš pokrenuta u mesecu julu, kada su prosvetni radnici na letnjim ferijama, ali to ipak nije amortizovalo paniku koju je ova vest izazvala. I niko ne zna šta tačno treba da preduzme, dok 500 prosvetara iz Pčinjskog okruga u strahu čekaju da neko uzme sunđer i njihovo ime jednostavno prebriše sa školske table.

 

POSLEDICA „BELE KUGE“: „Nije problem“, nastavlja Ružica Stošić, „ni u direktorima, ni u zakonu, problem je u nedostatku dece, đaka. Posledica 'bele kuge' je višak prosvetnih radnika; odeljenja se smanjuju, od osnovne do srednje škole, i sad je pitanje kako rešiti problem ljudi koji više nemaju kome da predaju“.

 

Sad ispada da su opet deca kriva, što ih nije dovoljno napravljeno na vreme, ali kako to da problem nije detektovan na vreme – pa, nisu ta deca postreljana u Kragujevcu ili negde 1941, pa ih sada odjednom nema, već „bela kuga“ traje decenijama, o čemu postoje precizni podaci, koje neko očigledno nije uzimao za ozbiljno.

I onda su prosvetni radnici postali „kolateralna šteta“. Hvalimo se da su u Vranju predavali Jaša Prodanović, Radoje Domanović, i još silesija velikana, ali niko neće da kaže da su oni tu bili tu po kazni. E sad neko će reći – pa da, ali baba mi je tad rodila dvanaes' deca, a sad porodice rađaju po jedno, uvr' glave dve, tri su već previše; i kome onda da prosvetni radnici predaju? Ni famuluz nema kome da zazvoni za čas.

„Svi uključeni u problem“, kaže Ružica Stošić, „direktori škola, sindikati, država, trude se da se ovo reši, jer se otvaraju socijalni slučajevi. Ali, postavlja se problem – ako, recimo, imamo 20 prosvetnih radnika, a ima posla za 10, kako ostale rasporediti na poslovima koje su radili, za koje su se školovali“?

 

Rang liste tehnoloških viškova već su odrađene, ali imena nisu dostupna za javnost.

„Da, ima tehnoloških viškova“, kaže Suzana Mišić Stanković, direktorka vranjske gimnazije, „od oko 100 zaposlenih 10 je proglašeno tehnološkim viškom. Nema vannastavnog osoblja, samo nastavnog, po određenim predmetima, pre svega srpskog i engleskog jezika. Ali, prošle godine smo imali sedam upisanih odeljenja, ove šest“.

 

Direktorka gimnazije naglašava da ovim ljudima hoće da se pomogne, ali kako?

„Stalno zaseda aktiv direktora škola, pa ćemo videti gde ima mesta. Neki su prihvatili, ali nema više sigurnog posla, postavljeni su kriterijumi – broj časova, radni staž, republičke nagrade, broj đaka, primanja u porodici... To u svakom slučaju mora da se reši do septembra. Lično, kad sam se opredelila za ovaj posao, mislila sam da ću tu dočekati penziju; ali, više ništa nije sigurno, možda ću i ja za godinu-dve biti u istoj situaciji“.

Sredinom jula, održan je sastanak sindikata prosvetnih radnika i ministra prosvete Mladena Šarčevića, baš po ovom pitanju.

„Sindikat se trudi“, kaže Ružica Stošić, „da se tehnološkim viškovima obezbede sredstva i dogovoreno je da lica koja imaju više od dve godine do penzije mogu dobiti najviše 8.000 evra otpremnine, a oni koji imaju manje od dve godine do penzije mogu dobiti najviše šest prosečnih bruto zarada“.

 

PROCENTUALNO: Ipak, „dan D“ je 15. avgust; iako su do sada već poznati spiskovi tehnoloških viškova, niko neće da kaže imena; ko zna, možda se do tada neko sa onih spiskova nekako snađe, pa da ne naglimo – ovamo ga proglasimo tehnološkim viškom, kad, on ti sutra lepo predaje jednom đaku, a onaj sa 30 ne. Da sačekamo.

E sad, šta je sad pa to „procentualno“?

„Od 92 zaposlena“, kaže Tijana Djokić, direktorka OŠ „Svetozar Marković“, „imamo delimičan tehnološki višak, sedam do osam ljudi; naime, zatvara se jedno odeljenje u petom razredu i nastavnici će morati da budu tehnološki višak. A procentualno, po predmetima“.

 

E, sada da vidimo šta to znači procentualno u Srednjoj medicinskoj školi „Elizabet Emsli Haton“.

„Od 82 zaposlena“, kaže direktorka Gordana Jovanović, „10 do

 

12 će biti tehnološki višak. Od toga, 30 posto administrativno osoblje, a po predmetima: 40 posto fizika, isto toliko filozofija, 30 posto psihologija, 15 posto maternji jezik, 10 posto fizička kultura, 10 posto istorija, 10 posto muzičko obrazovanje i pet posto likovno“.

 

„Smanjuju se“, kaže Gordana Jovanović, „opšteobrazovni predmeti, zato što se u stručnim školama povećava broj časova praktične nastave. Promenjen je nastavni plan i program na nivou Republike, a inače, što se broja đaka tiče, imamo i višak – komotno možemo da otvorimo još jedno odeljenje“.

 

„Poslednjim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika predviđene su određene mere za zapošljavanje tehnoloških viškova u prosveti, kako bi ceo ovaj proces prošao što bezbolnije. U radnoj grupi, naš sindikat ima svoje predstavnike, i zahvaljujući tome prošle godine smo uspeli da rešimo veliki broj tehnoloških viškova u prosveti na našem području. Lični kontakti su neophodni, mi potpuno razumemo ljude koji dolaze, i prvi utisak koji ostavljaju je ogorčenje, beznađe, strah za egzistenciju. Mi, odista, činimo sve što je u našoj moći“,kaže Ružica Stošić.

Učo, ranije je učitelju govorio otac koji je upisivao sina u školu, učo, duša i koske moje, a koža i meso tvoje. E pa učo, sad ti ostade i bez koske, i bez kože i bez mesa. Čuvaj dušu.

Goran M. Antić

JOŠ NEMA PODATAKA

IZ LESKOVCA

Iz Školske uprave Leskovac i Aktiva direktora“, kaže Jovica Stevanović, načelnik vranjskog odeljenja Ministarstva prosvete, „još uvek nemamo podatke. Ono što znamo je da opada broj učenika, i da je tu uzrok problema. I veći problem će biti sa učiteljima, od prvog do četvrtog razreda, nego sa nastavnicima, od petog do osmog razreda, tu ide sve procentualno

Sajam Zaposljavanja