UNUTRAŠNjA KONTROLA PROTIV POLICAJACA SA AUTOPUTA

Znamo šta ste radili prošlog leta

Trojica od 11 saobraćajaca iz Vranja, osim disciplinki „fasovali“ su krivične prijave i suspendovani su s posla do okončanja disciplinskog postupka koji se vodi u okviru MUP-a. Sektor unutrašnje kontrole, koji je podoneo krivične prijave, navodno ima snimke kao krunske dokaze protiv saobraćajaca, ali te snimke niko nikada nije video. Ključno je pitanje zašto su prijave podnete tek godinu dana nakon što su se događaji na autoputu odigrali.

Za razliku od nedavnog pompeznog hapšenja saobraćajaca u Kanjiži pod sumnjom na primanje mita, gotovo bez ikakvog znanja javnosti, suprotno novokomponovanom MUP-ovskom običaju, gotovo u tajnosti, povedeni su postupci protiv grupe saobraćajaca Republičke saobraćajne policijske ispostave za autoput iz Vranja pred tužilaštvom i u okviru policije. Policajci se sumnjiče da su počinili krivična dela i više povreda pravila službe, obavljajući svoju svakodnevnu dužnost na potezu od Grdelice do Preševa.

Iza krivičnih prijava stoje njihovi - Sektor unutrašnje kontrole MUP-a Srbije - koji najmanje trojicu saobraćajaca iz Vranja sumnjiče da su u više odvojenih slučajeva sumnjivi na zloupotrebu službenog položaja (navodno u vezi sa traženjem i primanjem mita od učesnika u saobraćaju, što se tek ima dokazivati), te da nisu postupali u skladu sa pravilima službe.

Pošto ih je jedanaest, u jednom momentu bilo je pod znakom pitanja da li će saobraćajna policija na južnom delu Koridora 10 kroz Srbiju imati dovoljno ljudstva da odgovori svakodnevnim zadacima. Ispostavilo se, ubrzo, da su suspendovana samo trojica, pa je satrešinama donekle laknulo.

ZLOUPOTREBA POLOŽAJA: Ta trojica od jedanaest saobraćajaca pod sumnjom, „fasovali“ su krivične prijave, suspendovani su s posla do okončanja disciplinskog postupka koji se vodi u okviru MUP-a, a osmorica, koji nisu prijavljeni tužilaštvu od Unutrašnje kontrole, pod sumnjom su na neke sitnije zloupotrebe i protiv njih se samo vodi disciplinski postupak u sklopu policije.

Nadležni iz Policijske uprave Vranje, iako je redakcija na vreme poslala pitanja, do odlaska ovog broja Vranjskih u štampu nije ništa odgovorila u vezi sa ovim slučajem, pa javnost ostaje uskraćena za odgovore na pitanja – kakvi se postupci vode protiv saobraćajaca, za koja krivična dela su osumnjičeni, vodi li se disciplinski postupak, kakvi su dokazi po formi ponuđeni uz prijave (ima li tih snimaka) i kakve posledice trpe saobraćajci.

Portparolka Osnovnog javnog tužilaštva (OJT) u Vranju Mirjana VUKOIČIĆ JOVIĆ, odgovarajući na pitanja redakcije, pojasnila je da je proverom u pisarnici OJT - Tužilačkog odeljenja u Bujanovcu, utvrđeno da je „od strane Sektora unutrašnje kontrole policije, dana 15. juna 2017. godine, podneta krivična prijava protiv trojice policajaca iz Vranja.

„Osumnjičeni su M.S. S.B. i S.Z, policijski službenici Saobraćajne policijske ispostave za autoput, Odeljenja Saobraćajne policije Policijske uprave u Vranju, zbog osnova sumnje da su učinili krivično delo zloupotreba službenog položaja, iz čl.359, stav 1, Krivičnog zakonika. U toku je postupak preduzimanja dokaznih radnji, osumnjičenima je upućen poziv za saslušanje“, navodi Vukoičićeva.

 

Prema saznanjima Vranjskih, u celoj ovoj priči ima informacija koje u startu paraju uši. Najpre, od nekih aktera direktno involviranih u ovu priču, redakcija saznaje da je reč o događajima koji su se odigrali pre oko godinu dana, u leto 2016. godine, kada je na ovom području boravila grupa pripadnika Sektora unutrašnje kontrole MUP-a, sa zadatkom da prati rad pripadnika saobraćajne policije. Zašto prijave nisu podnete tada, ne zna se bez odgovora iz policije. Da li su čuvane za nekakav pogodan dnevno-politički momenat (tipa „eto vlast hapsi svoje“), ne zna se.

U jednom od nekoliko konkretnih slučajeva, recimo, saobraćajni policajac iz Vranja tereti se da je, obavljajući svoju dužnost na autoputu ka Makedoniji, u blizini Bujanovca, prošlog avgusta od dvojice braće, stranaca, koji su putovali u Italiju odvojenim automobilima, navodno zahtevao 350 evra da bi uticao na postupajućeg sudiju za prekršaje u Bujanovcu da im se smanji prekršajna kazna zbog prekoračenja brzine. Prema priči stranaca, otkriva dobro obavešteni izvor Vranjskih iz PU Vranje, na autoputu ih je zaustavilo crno civilno vozilo, ispostavilo se policijski „presretač“. Presretač ih je sproveo do prve policijske patrole, tu je jedan od saobraćajaca preuzeo obavezu da ih odvede do prekršajnog sudije gde je trebalo da plate kaznu za navedeni prekršaj.

 

HILjADU EVRA: E, sad, Sektor unutrašnje kontrole navodno je ustanovio da je saobraćajac, koji se vozio automobilom ispred dva auta italijanskih tablica, od braće tražio 350 evra da kod prekršajnog sudije završi da im preteća kazna od 1.000 bude prepolovljena na 500 evra. Zvuči nelogično, jer bi ovi trebalo da plate 850 umesto navodnih 1.000 evra, ali dobro.

„Ostale krivične prijave su slične ovoj, praktično nema konkretnih dokaza, nema hvatanja na delu, nisu zasad ponuđeni konkretni dokazi, postoje samo priče o nekakvim bubicama i navodnim snimcima, ali u suštini policajci su prijavljeni, neki i suspendovani na pravdi boga“, navodi izvor Vranjskih iz Policijske uprave Vranje.

 

Ispostavilo se da ni italijanski državljani, navodno, ne terete policajca.

„Oni su u izjavama, koje su na dan privođenja prekršajnom sudiji dali na granici, a potom i u inostranstvu u Interpolu, rekli da su kritičnog dana zaustavljeni oko 9 časova ujutro na području bujanovačke opštine, da su sprovedeni kod prekršajnog sudije gde su platili novčane kazne od po 110 evra u dinarskoj protivvrednosti“, dodaje ovaj izvor.

 

Za takav prekršaj se kazna kreće od 6.000 do 20.000 dinara (po članu 332 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima).

„Nigde u svojim izjavama nijedan od počinilaca prekršaja nije pomenuo nikakvo traženje mita, tako da će ovaj slučaj vrlo teško biti dokazati pred tužilaštvom nadležnim da eventualno povede istragu. Na kraju krajeva, tu je sudija koji je presudio, pa će reći da li je bilo pritiska da se kazna koriguje nadole. Osim ako Sektor unutrašnje kontrole MUP-a ima nekakve dokaze za koje niko ne zna, a oni do sada nisu ponuđeni“, smatra izvor Vranjskih.

 

Jedan od saobraćajaca koji se našao na udaru Unutrašnje kontrole, a insistirao je na anonimnosti, kaže da je ključno pitanje zašto on i kolege „nisu prijavljeni ili suspendovani u vreme kada se sve dogodilo, nego godinu dana kasnije“.

„Ako su iz Sektora unutrašnje kontrole imali nešto protiv nas, ako su nas slušali, snimali, što nas nisu zaskočili u momentu primanja i davanja mita ili zloupotrebe položaja, što se kaže „na delu“, nego godinu dana kasnije. Mi znamo da smo čisti, da radimo po zakonu i verujemo u pozitivan ishod ove ujdurme. Iskreno, mislimo da ljudi iz Unutrašnje kontrole koji su ovde bili samo ispunjavaju nekakvu kvotu, da opravdaju svoje postojanje“, navodi jedan od saobraćajaca.

 

Više njegovih kolega pod sumnjom je da su, kako kaže, prošlog leta „zaustavljali i pustili učesnike u saobraćaju na autoputu“, da za uočene prekršaje i primenjene policijske mere nisu pisali zapisnike protiv vozača koji su počinili saobraćajne prekršaje, zbog čega protiv vozača nisu pokretani i vođeni prekršajni postupci.

„Pretpostavljamo da žele da nas osumnjiče da smo na taj način oštetili budžet Srbije i da smo, nakon što smo vozačima kao uzeli novac, pustili da nastave put dalje. To jednostavno nije tačno“, navodi jedan iz grupe saobraćajaca koji nisu dobili prijavu, ni suspenziju.

 

SNIMCI: Svi saobraćajci koji se dovode u vezu sa dešavanjima od prošlog leta moraće da daju izjave u tužilaštvu i iznesu svoju odbranu u odnosu na navode iz krivičnih prijava. Nezvanično, njih ne tereti niko od vozača koji su platili kazne. Svi su izjavili da su novac uplatili po odluci prekršajnog sudije i u iznosu koji je odredio isključivo sudija, te da policajci ni na koji način nisu posredovali, niti uticali na sudijsku odluku.

Ukoliko Sektor unutrašnje kontrole barata drugačijim informacijama, moraće da za to ponudi dokaze. Osim ako i ovaj slučaj nije bio u funkciji sticanja dnevnopolitičkih poena. Setiće se čitaoci da je u Čačku krajem 2016. uhapšeno tridesetak saobraćajaca, i to pred kamerama, pod sumnjom da su uzimali mito od vozača koji su prethodno počinili nekakav saobraćajni prekršaj. Pobunio se javno njihov bivši načelnik Dragoslav Krdžič, kritikujući praksu hapšenja koje se prikazuje preko televizije i postavljajući pitanje „da li se na ovaj način MUP udvara građanima“. Istina, ovi naši nisu ocrnjeni video snimcima, ali se priča da postoje, pa ne bi čudilo da ugledaju svetlo dana i da se to čuva za adekvatan momenat i neku političku korist.

A, saobraćajci, bili oni pod suspenzijom ili ne, imaju skoro pa isti status kao i oni bez suspenzije - primaju platu, ide im radni staž, jedino što se policajcima pod suspenzijom ne računa tzv. beneficirani radni staž. Ako na kraju svi budu oslobođeni, što je gotovo pravilo u Srbiji, možda onoj trojici samo zafali koji mesec više do penzije. I malo izgubljenih živaca.

Dejan DIMIĆ

POVEĆAN BROJ PREKRŠAJA

Ako se pogleda zvanična statistika, ne bi se moglo govoriti o nekom dobrom preventivnom radu Saobraćajne policijske ispostave (SPI). Na području PU Vranje je tokom 2016. registrovano oko 29.000 saobraćajnih prekršaja, što je 3.500 više nego u 2015. (oko 25.500).

Baza podataka saobraćajne policije govori da su najčešći prekršaji prekoračenje dozvoljene brzine i nekorišćenje sigurnosnih pojaseva.

SAŠA DjORDjEVIĆ

SAOBRAĆAJCI NAJKORUMPIRANIJI U POLICIJI

Saša DjORDjEVIĆ iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da su u poslednje dve godine „pojačane kontrole rada saobraćajnih policajaca“. Podseća da je Sektor unutrašnje kontrole policije tokom 2016. podneo krivične prijave protiv 83 saobraćajaca i da se skoro polovina krivičnih prijava protiv (45 odsto) odnosi se na pripadnike saobraćajne policije.

„Trenutno nije moguće saznati kako pravosuđe rešava slučajeve korupcije u policiji, jer ne postoje javno dostupni podaci. Nisu poznate kazne i koliko je uopšte slučajeva došlo do suda. Međutim, slučaj iz Knića upućuje da stanje nije sjajno. Šest saobraćajaca je 2014. uhapšeno zbog primanja mita i skoro svi su vraćeni na posao“, navodi Djorđević.

On dodaje da je za smanjenje korupcije u saobraćajnoj policiji „ključno da koruptivni slučajevi dođu do suda i da se poboljša obuka policajaca“.

„Pored toga, od presudne je važnosti da se pokrene kampanja s ciljem da se objasni građanima zbog čega je štetno za društvo i bezbednost u saobraćaju korumpirati saobraćajce“, kaže Djorđević.

Prema istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku na reprezentativnom uzorku, oko 66 odsto građana južne Srbije smatra da je policija korumpirana. Na nivou Srbije, saobraćajna policija je najkorumpiraniji deo policije.

BALAST PROŠLOSTI

Jedan od krupnijih slučajeva hapšenja saobraćajaca desio se u oktobru 2012. u akciji Policijske uprave u Vranju. Tada je uhapšeno pet policajaca zbog zloupotrebe službenog položaja. Jedan običan pozornik i G.Dj, I. K, N.S, i S.I, zaposleni u Saobraćajnoj policijskoj ispostavi za Grad Vranje. Privedeni su i pritvoreni zbog „postojanja osnova sumnje na zloupotrebu službenog položaja“. Privatni preduzetnik M.R. je pak priveden zbog osnova sumnje na „zloupotrebu službenog položaja u podstrekavanju“, jer je navodno „ohrabrivao“ policajce da ne čine ono na šta su inače obavezni kada je u pitanje represivan policijski posao. Tridesetak saobraćajaca tada je organizovalo protest i pružilo podršku kolegama koji su se, kako su tvrdili, „bez osnova našli u pritvoru“.

Sajam Zaposljavanja