KOSTA BUNUŠEVAC, MULTIMEDIJALNI UMETNIK

Mag ili urbani samuraj

 

Mag ili urbani samuraj, idol svakako, Bunuševac je uprkos svima i svemu bio i ostao bez prethodnika i sledbenika, više nalik na ikonopisca 21. veka. Odatle je i njegova estetika jedini pravi umetnički nadrealizam, osmeh bogova, a on poslednji heroj elitnog i estetskog

Prezime  Bunuševac nije vezano samo za  porodicu Koste Bunuševca,  već su se tokom vladavine Obrenovića većina žitelja ovog, nekada sela, sada praktično predgrađe Vranja, prezivali Bunuševac. Ovo mesto je iznedrilo značajna imena poput  Riste Bunuševca, rektora beogradskog Univerziteta, Radmile Bunuševac, čuvene novinarke i heroja Prvog svetskog rata, kapetana Stanoja Bunuševca, po kome jedna niška ulica nosi ime, Milana Bunuševca, nadaleko poznatog i priznatog fotografa. Poslednji iz plejade uglednih i značajnih imena, čije je poreklo selo Bunuševac je Kosta, slikar, glumac „one man show“.  Nekoliko ovdašnjih umetnika  tvrdi da Kosta Bunuševac nije poreklom iz istoimenog sela, dok, jedan broj slikara smatra da se Kosta stidi svog porekla, i ne želi da govori o tome.

 

VAŽNA JE PRIPADNOST: Kosta Bunuševac to negira:

„Porodični koreni su veoma važni za mene. Osećaj pripadnosti  mestu odakle potičete je neka veza koja se prenosi  na mlađe generacije. To su  koreni koji se nalaze u svakome od nas. Moj deda Kosta, po kome sam dobio ime bio je učitelj u Beogradu.  Išao je u školu sa Borom Stankovićem u Vranju, i po očevim pričama bio je izuzetno kreativan čovek“, kaže Kosta.

 

POSETIĆU BUNUŠEVAC: Kosta Bunuševac nikada nije posetio selo odakle mu je deda i gde su mu preci, ali bi to jako želeo:

„Jednostavno nisam imao vremena da posetim Bunuševac, što ne znači da neću. Taman posla da se stidim svog porekla“, ponosno kaže naš sagovornik.

 

 

DOBRI DUH BEOGRADA: Priseća se da su mu govorili da se prezime Bunuševac  sastiji od vlaške reči, „bunu“ što znači „dobro“:

„Mislim da ima istine u tome, jer znam da su svi Bunuševčani dobri ljudi, a ja nisam slučajno „Dobri duh Beograda“, priča kroz smeh Kosta.

 

DRUGI SVET: Svi umetnici sveta od početka moderne umetnosti bavili su se i bave se ličnim pogledom na svet i vreme u kome žive pričajući svoje vizuelne priče sa porukama koje nose:

„Po završetku Akademije i u toku pete godine studija  shvatio sam da mi se ovaj postojeći svet ne sviđa i da ja ne želim da se njime bavim kao takvim. Postavljana su mi pitanja tipa, šta ću da slikam, a ja sam odgovarao da ću slikati  drugi svet, u kome pre svega ne postoji zlo. Tako sam se preselio u drugi svet u kome i dan danas i slikam i živim“, reči su Koste Bunuševca.

 

LIKOVNA MOĆ: Prvim crtežima na studijama večernjeg akta, u duhu najboljih akademskih realista, unutar jedne male grupe ezoterika, Kosta Bunuševac je objavio svoju likovnu moć:

 

„Krajnja ponesenost, ushićenost kojom vlada strog, gotovo okrutan sistem, kartezijanska logika i asketizam, obeležili su ovog umetnika od prvih dana. Bunuševac slikar, crtač, dizajner, performer, promoter, demijurg, „one man show“,  uz još dve tri ličnosti, postaje centar svih, ne samo underground u okupljanja vertikalnog Beograda sedamdesetih i osamdesetih  i taj duh je sazrevao u spektakularnim izazovima i iluminacijama Koste Bunuševca, kaže Dejan Djorić, istoričar umetnosti i likovni kritičar, koji se bavi stvaralaštvom Koste Bunuševca.

 

Djorić naglašava  da srpska likovna scena neće u skorije vreme imati slikara kakav je Kosta Bunuševac:

„Mag ili urbani samuraj, idol svakako, Bunuševac je uprkos svima i svemu bio i ostao bez prethodnika i sledbenika, više nalik na ikonopisca 21. veka. Odatle je i njegova estetika jedini pravi umetnički nadrealizam, osmeh bogova a on poslednji heroj elitnog i estetskog“, završava Djorić.

 

 

BEOGRAD NOĆU: Kosta Bunuševac je idejni tvorac nagrađenih TV emisija „Beograd noću“ i „Oliver Mandić show“. Odigrao je perfektno lik Super Ridže u filmu „Kako je propao rock and roll“, po kome ga pamte generacije i generacije ljudi, kao jednog od začetnika novog talasa:

„Beograd noću“ i „TV show Oliver Mandić“ je bio momenat mog ulaska u multimedijalne vode. Oliver je nosio haljine, štikle, bio je našminkan, ali to se odvijalo ne kao tranvestija već kao estetika. To se  pokazalo kao veoma uspešno,  jer smo dobili nagradu na tv festivalu u Montreu davne 1980.  Oliver me je pozvao i rekao da imam odrešene ruke u svemu i da se on neće mešati u moja kreativna rešenja što je za  mene bio  veliki motiv za stvaranje. Nakon emitovanja emisije reakcije su bile burne i negativne, ali kako kod nas to uvek biva nagrada u Montreu je mnogima zapušila usta.  Važno je da i dan danas mlade generacije smatraju taj show velikim uzorom“, smatra Bunuševac.

Slavica Cvetković

PROFIL

Kosta Bunuševac rođen je 1948. godine u Splitu. Odrastao je na Vračaru, a diplomirao na ALU u klasi Stojana Ćelića u Beogradu. Na Akademiji lepih umetnosti predavao je od 1999. do 2007. godine. Imao je niz samostalnih i bio učesnik mnogobrojnih grupnih izložbi. Bio je angažovan u pozorištima u Beogradu, Sarajevu, Budvi, Novom Sadu i Zemunu, kao scenograf i kostimograf i glumac. Živi i radi na Dorćolu u Beogradu.

ŽELI DA IZLAŽE U VRANjU

Kosta Bunuševac izlagao je u Vranju, zajedno sa Draganom Zdravkovićem 2003. godine, u sklopu „Borinih pozorišnih dana. Tom prilikom je Narodni muzej otkupio jedno delo Koste Bunuševca. Postoji mogućnost, da ukoliko muzej u Vranju obezbedi novac, Bunuševac ove godine ima još jednu samostalnu izložbu u Vranju.         

Sam slikar je izrazio želju da se samostalno predstavi Vranjanancima

Sajam Zaposljavanja