PET GODINA POSLE PALjEVINE POZORIŠTA

Bez sudskog epiloga

 

Više od četiri godine bilo je potrebno ljudima iz vranjskog pravosuđa da se rasveste da se sudski proces protiv trinaestorice osumnjičenih za seriju podmetnutih paljevina u Vranju tokom 2011. i 2012. godine mora razdvojiti na posebne postupke. 
Iako je od samog starta procesa bilo jesno da je mala verovatnoća da se u istoj sudnici, u isto vreme nađe toliki broj okrivljenih i još više njihovih advokata – branilaca, a prisustvo svakog ponaosob uslov je da se drži glavni pretres u jednom ovakvom postupku. Tek 24. februara 2017. godine (suđenje počelo krajem maja 2013), na osnovu predloga tužilaštva za razdvajanje postupaka koji su dotad bili svrstani u jedan jedinstveni, postupajući sudija je na glavnom pretresu razdvojio postojeći na sedam zasebnih predmeta.
„To je učinjeno imajući u vidu da je bilo dosta opstrukcije od strane okrivljenih, koji nisu dolazili na zakazane glavne pretrese“, obrazlaže predsednik Osnovnog suda Stojadin STANKOVIĆ.

OD JEDNOG SEDAM: U međuvremenu, osim toga što su izgubljene četiri godine „na ništa“, održano je svega četiri od dvadeset jednog zakazanog glavnog pretresa u predmetu K.br.453/13 i promenilo se troje sudija. A pre nekoliko dana bila je petogodišnica izazivanja vatrene stihije u diskoteci „Paladium“ u kojoj je, kao kolateralna šteta, nestalo i gradsko Pozorište Bora Stanković u dotad poznatom arhitekstonskom obliku. Neki bi toliki protok vremena nazvali neefikasnošću, neažurnošću nekih segmenata pravosuđa, a možda bi upotrebili i teže reči.
Podsećanja radi, za paljevinu zgrade lokalnog teatra okrivljeni su Nikola Trajković i Božidar Stojanović. Njihova imena ušla su, međutim, na zajedničku optužnicu protiv trinaestoro okrivljenih za seriju paljevina u Vranju (broj optužnice Kt.br.2632/12), a njima dvojici se konkretno pripisivalo krivično delo „teško delo protiv opšte sigurnosti“ (član 278 stav 1, u vezi sa članom 346 stav 3 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika Srbije). Sada će im se suditi u odvojenom postupku i sve počinje ispočetka, što je Vranjskim potvrdio i njihov branilac Slobodan Nešić. 
Ovaj slučaj samo je paradigma stanja koje, i pored nespornog truda da se smanji broj starih predmeta, i dalje vlada u pojedinim segmentima vranjskog pravosuđa po pitanju određenih predmeta. Zašto i dalje postoje ti izuzeci, nije lako objasniti. 
Advokat Miroslav NEŠIĆ navodi više razloga koji dovode do maratonskih procesa ili makar „do suđenja koja predugo traju, a nema nikakvog opravdanja za odugovlačenje“ jer je, recimo, slučaj po svim osobenostima lako rešiv. 
„Ustavopisac i zakonodavac odredili su razuman rok za trajanje jednog postupka. Razuman rok je određen kako u interesu stranaka, tako i u intersu sudija koje ne mogu da presuđuju na prečac. U praksi, sudija-parničar morao bi jedan lakši postupak završiti za ne više od godinu dana, teži predmet za dve godine, a izuzetno složen slučaj za najviše tri. To, međutim, nije slučaj u praksi, pa postupci traju znatno duže“, navodi Nešić.

Svoje tvrdnje ilustruje konkretnim primerom parničnog postupka tzv. utvrđivanja bračne tekovine koji, po rečima Nešića, „ne spada u grupu složenijih“, a traje čitavih jedanaest godina.
„Radi se o sticanju jednog objekata i dvadesetak pokretnih stvari, što se svrstava u manji obim sticanja u braku. Tužba je podneta 2006. godine, a tek smo došli do druge prvostepene presude i žalbeni postupak je u toku. U tom postupku čak je, korišćenjem odredbi Zakona o suđenju u razumnom roku, predsednik suda utvrdio postojanje povrede zakona i to je možda malo imalo uticaja da se nekako dođe do druge prvostepene presude. To znači da ovom predmetu predstoji još šest meseci do godinu dana do izvršnosti presude, što će biti punih dvanaest godina trajanja“, upozorava Nešić.

KLjUČ JE KOD SUDIJE: Analizom postupka, ističe ovaj advokat, dolazi se do zaključka da su ključne poluge koje utiču na brzinu suđenja u rukama postupajućeg sudije (koji po novim zakonima raspolaže svim mehanizmima za efikasno vođenje postupka). Potom dolaze stranke, takve kakve su, pa i sama tehnologija vođenja postupka (sudske službe u čijim je rukama zavođenje, iznošenje predmeta sudiji, pozivanje, spajanje dostavnica, slanje predmeta u viši sud, gde svaki propust u tom lancu izaziva nepotrebni protok vremena).
„Dve tri godine je sud nepotrebno dozvoljavao predlaganje drugog, pa i trećeg veštačenja suprotnoj strani, što je bilo očigledno bespredmetno i nepotrebno, jer nije bilo vezano za predmet tužbenog zahteva. Da li je to bilo namerno, da li je plod neiskustva ili je pak posledica preopterećenosti sudije, ne bih da kalkulišem, ali znam da je prolazilo po 3-4 meseca između ročišta, bez ozbiljnijeg ulaženja u suštinu predmeta i tužbenog zahteva“, ocenjuje Nešić.

Advokat Jovan ALEKSIĆ mišljenja je da su sve ređi slučajevi da se predmeti odugovlače, ali da ih ipak i dalje ima.
„Smatram da je za jedan postupak predugo sve što traje iznad tri, četiri godine. Sudija je prvi u lancu koji treba da brine o efikasnosti, a zakon mu omogućava da to čini na pravi način, ukoliko naravno želi. U pravosuđu ima i kadrovskih problema, manjka znanja, manjka zaposlenih. Program rešavanja starih predmeta ih obavezuje, upravo iz razloga što je vezan za određeni rok. Pomaka ima, ali su očigledno nedovoljni“, mišljenja je Aleksić.

Advokat Nešić, pak, podseća da su stvari po pitanju ažurnosti pravosuđa bile posve drugačije početkom devedesetih godina prošlog veka, kada je počinjao da radi u svojoj branši.
„Parnična ročišta su se tada odlagala za najviše mesec dana, a najopterećenije sudije prolongirale su vreme od ročišta do ročišta za najviše dva meseca. Tada smo se čudili i mislili da je to mnogo. Sada između dva ročišta protekne najmanje tri meseca, nekada i četiri, pet. Posledica je da godišnje imamo najviše tri rasprave ili pretresa, što znači da je za najjednostavniji predmet potrebno dve godine, jer je pet, šest izlazaka pred sud minimalno potrebno da se dođe do presude“, navodi on. 

Iako su danas procesni zakoni mnogo efikasniji nego ranije, nastavlja Nešić, nekada je bilo čudo dobiti drugo veštačenje u jednoj parnici, a sada se dobijaju i po tri veštačenja, čak i kada je očigledno da je to nepotrebno.
„U krivičnom postupku važi sve ono što važi i za parnični. U krivici je, međutim, najveći problem veoma česta promena postupajućeg sudije. Skoro da nema procesa koji traje dve, tri godine, a da se u njemu nije promenilo dvoje, troje sudija, uglavnom iz besmislenih razloga - izuzeća ili promene materije u kojoj konkretan sudija sudi“, kaže Nešić.

PRIMER HANA: On podseća da bi u tom pogledu trebalo slediti dobru praksu nekadašnjeg Opštinskog (danas Osnovnog) suda u Vladičinom Hanu, „koji je iznedrio jednog sudiju Vrhovnog kasacionog suda, nekada davao trećinu sudija bivšeg Okružnog suda u Vranju i nekoliko sudija izabranih za Apelacioni sud u Nišu prilikom njegovog formiranja pre nekoliko godina“.
„U tom sudu postojalo je pravilo da se sudije menjaju u sudskoj materiji, ali kada sudija recimo od početka jedne godine preuzme krivičnu materiju, on zadržava predmete iz parnične materije iz prethodne godine i postupa po njima do kraja i obratno. To u Vranju nije slučaj. Tamo se retko dešavalo da se u sred predmeta menja postupajući sudija. Posledice promene sudija su te da ide jedno, do dva odlaganja pretresa dok se sudija upozna sa predmetom, pa onda ceo postupak kreće ispočetka i izgubi se nepotrebno godinu dana zbog jednog tehničkog pitanja“, konstatuje Nešić.     

Ako se prisetimo, na stranicama ovog lista neki su advokati godinama unazad tvrdili da će većina optuženih za paljevine biti oslobođena, jer optužba „nema nijedan relevantan dokaz“ kojim bi potkrepila optužnicu da su okrivljeni palili automobile i imovinu. Koliko te tvrdnje zaista imaju osnova, nepoznato je, ali u svakom slučaju na epilog će morati da se sačeka još najmanje nekoliko godina. Ako sudije budu imale dobro prolazno vreme.
Dejan DIMIĆ

antrfile
HRONOLOGIJA NIČEGA
- Suđenje za paljevine počelo je 29. maja 2013. godine. Sudeći sudija bila Vesna Zlatković. Okrivljeni na prvom glavnom pretresu dali svoje iskaze. Narednog dana iskaze dali i oštećeni, a 31. maja svedoci i veštaci. Spisi predmeta poslati nadležnom Institutu na veštačenje, a nastavak suđenje zakazan za 14. jun 2013.
- Četrnaestog juna 2013. saslušan još jedan manji broj oštećenih, nastavak zakazan za 6. septembrar 2013.
- 6. septembra 2013. nastavak odložen zbog nedostatka procesnih uslova
- 31. oktobra 2013. odložen iz istog razloga (nedolazak nekog od optuženih ili branilaca)
- 15. januara 2014. nastavak odložen zbog (nedolazak nekog od branilaca), predmet zbog formiranja nove mreže sudova i teritorijalnog preraspoređivanja sudija preuzeo novi sudija Svetislav Djorđević
- 24. marta 2014. odložen zbog nepristupanja jednog od optuženih
- 11. juna 2014 opet odložen zbog neispunjenja procesnih uslova
- 29. septembra 2014. ponovo odložen jer je sudija Svetislav Djorđević prebačen u Izvršno odeljenje Osnovnog suda; sudija Suzana Djorić koja je preuzela predmet na dvogodišnjicu podizanja optužnice odlaže ga zbog nedolaska trojice okrivljenih i branilaca koji su u štrajku; od 12. novembra 2014. sledi više odlaganja zbog štrajka advokata
- 3. juna 2015. godine nastavak odložen zbog nedolaska nekolicine okrivljenih
- Naredni glavni pretres zakazan za 28. avgust 2015. godine kada je jedini put između više odlaganja održan glavni pretres i kasnije još jednom 18. marta 2016.
- Poslednje odlaganje dogodilo se 6. juna 2017.

TAČAN ZBIR NETAČNIH PODATAKA
Zaključno sa 30. junom 2017. godine, statistika o broju tzv. starih predmeta (gde sudski proces traje duže od dve godine) u Osnovnom sudu u Vranju je sledeća: u parničnoj materiji „P“ (klasična parnica) starija od dve godine su 443 predmeta od ukupno 3.401 u radu, što čini oko 13 odsto u odnosu na ukupan broj; kod radnih sporova (materija P1) starih predmeta je 93 od 1.367 (6,8 odsto), a u materiji „P2“ (porodični odnosi 22 od 212 (10,3 odsto). 
U krivičnoj materiji sa oznakom „K“, starih je 85 predmeta (21,4 odsto) od ukupno 397, a u materiji ostavina (oznaka „O“) od ukupno 266 preko dve godine traju 74 postupka ili 27,8 odsto. Najgora situacija je u izvršnoj materiji sa oznakom „I“, gde duže od dve godine traje postupak u 5.082 predmeta, što čini 71,3 odsto od ukupno 7.122 predmeta u radu. U materiji „Iv“ je situacija najalarmantnija, jer duže od dve godine traje 97,6 odsto suđenja, odnosno 8.174 predmeta od 8.371 nije još uvek rešeno.
„Ova statistika može da zavara, jer je zahvaljujući našim merama broj predmeta za samo godinu i po dana u izvršnoj materiji smanjen za 54,2 odsto. Na početku 2016. godine imali smo 33.824 predmeta u radu u materijama „I“ i Iv“, a na dan 30. jun 2017. imamo ih 15.493, što je 18.331 predmet manje“, kaže predsednik Osnovnog suda Stojadin Stanković.
Što se tiče ekstremno starih predmeta, u materiji „P“ je 7 predmeta starijih od deset godina, od kojih 1 traje preko petnaest godina, a nema predmeta starijih od dvadeet godina. U krivičnoj materiji sa iznakom „K“ samo su 2 predmeta starija od deset godina, a 1 od njih traje duže od petnaest. Kod ostavina postoje 2 predmeta starija od dvadeset godina.
„Iz ovoga se vidi da je u svim materijama broj predmeta starijih od deset godina sveden na minimum. Prema programu rešavanja starih predmeta za ovu godinu, svi predmetri stariji od deset godina trebalo bi da budu okončani do kraja 2017, kao i da se znatno smanji broj predmeta starijih od pet godina“, poručuje Stanković.  
 

Sajam Zaposljavanja