ZAŠTO NE RADI JUMKOV BAZEN

Pa, nije subota

I KIĆANOVIĆA: Tako dakle, Vranjanci se ovoga leta neće naplivati u Jumkovom bazenu. Ovo se u Vranju ne pamti još od turskog zemana, pa nadalje, kada su se mladi Vranjanci učili plivanju i uživali u sunčanju u kultnom Kazanđolu, ili na „bučalu“, malom slapu ispod mosta kod amama, a onda je došla industrijalizacija i modernizacija, pa je u Vranju počeo sa radom bazen „Delfin“ (niko ne zna ko ga tako krsti, jer ove vrste morskog sisara u Vranju nije moglo biti ni endemski, pa su i retki znali kako on uopšte izgleda), i on se punio vodom iz Vranjske reke, tako da je bio idealan za igru „mačke“, pošto je voda bila toliko blatnjava i neprovidna, da su Žika Ćore i Duško Vrtla, kako kaže legenda, predlagali da se bazen ne zove „Delfin“, nego „Punoglavac“. Ali, to je funkcionisalo, tu se zbirala vranjska omladina, bilo je čak i nekih kulturno-zabavnih sadržaja, a održavala su se i plivačka i vaterpolo takmičenja kluba pod tim imenom, toga se sećaju oni učesnici koji se tom prilikom nisu podavili.

E, onda je sredinom sedamdesetih izgrađen bazen u sklopu sportsko-rekreativnog centra („Koštana“ zvani), ali to je bio dubok bazen, za skokove u vodu, samo bez skakaonice, pa se nekoliko ljudi tamo udavi, dok umesto da podignu skakaonicu, nisu podigli dno bazena na razumnu meru, do visine prosečnog Vranjanca.

A onda je u velikom zamahu Jumka na zemljištu kompanije podignut sportsko-rekreativni centar, koji je uz fudbalski stadion uključivao i bazen; osnovan je i FK Jumko, vrlo ambiciozno, i još se pamti izjava tadašnjeg direktora kompanije Vlajka Jovića – „more, ako treba, u fudbalski klub ću i Kićanovića da dovedem“!

A šta sada, da parafraziramo Boru, možete videti tamo? Poluprazan bazen, po kome pliva svakojako smeće, arabat trščane suncobrane koji podsećaju na lepa vremena, krš i lom. I ko je tome kabat, ko to u sred jula Vranjancima ne dozvoljava da se osveže, mladima, kojima je večernji provod uskraćen, uskraćuje i dnevni?

I tu se javlja ona legendarna „koska“ iz vranjske poslovice – „nit' je glođe, nit' je drugom daje“. Jumko i Grad kao da igraju tenis sa bazenom, svi bi kao da ga naprave, ali niko neće. I „Delfin“ su svojevremeno tražili izvesni privatnici, na koncesiju, da posle ostane Gradu, ali Grad ne dade. Uostalom, kao i Ćošku, amam... Neka se pripremi Haremluk.

Podsećanja radi, Jumko je Gradu dužan oko pola milijarde dinara (bez kamata i sudskih troškova), pa pošto je država voluntaristički zabranila da se otuđuje imovina Jumka, Grad je to pokušao da „prebije“ zakupom bazena, stadiona, carinskog terminala, a u igri je i naselje „Čerenac“, gde stanari ilegalno žive u neljudskim uslovima, bez struje i vode.

VLASNIK I ZAKUPAC: No, bazen. Iz kabineta generalnog direktora HK Jumko, dobili smo šture informacije:

„Bazen je svojina Jumka, ali je 2008. godine dat u zakup lokalnoj samoupravi. A onda je maja došla inspekcija i donela rešenje o zabrani rada. Jumko nema nikakve veze sa tim, osim kao ugovorna strana, zakupodavac. Lokalna samouprava može da raspolaže sa tim po svom nahođenju, kao zakupac, ali bez obzira na to, Jumko je sa lokalnom samoupravom napravio dogovor da se zajednički isprave te tehničke neispravnosti oko bazena. Projekat je urađen, ali ne znamo kada će radovi početi“. Toliko.

 

Pa dobro, ko je projektant, kada će radovi početi, koliko će to da košta, i ko će to da plati, u Jumku nisu znali ili hteli da nam kažu. Znali su jedino da bazen ove godine sigurno neće proraditi.

Iz Grada, maltene isto – samo što oni ističu da je zakup bazena istekao 2016. godine, i da oni više nemaju veze sa tim. Grad je, inače, kao zakupac, bazen dao Sportskom savezu na staranje, ali kako je ovaj savez organ Grada, ponovo se vraćamo tamo.

„Mi smo imali dobru volju“, kaže Stojanče Bogdanović, zamenik načelnika Gradske uprave, „da na osnovu dugovanja Jumka prema Gradu preuzmemo bazen, ali to nije uspelo, ne znam zašto, valjda zbog nekih unutrašnjih problema ili možda interesa u samoj firmi. Uglavnom, inspekcija je zabranila korišćenje bazena, i na tome sada stoji stvar. Kako će se dalje razvijati, nije do nas“.

 

„Postupajući po službenoj dužnosti“, nadovezuje se Boban Antanasijević, načelnik Odeljenja za inspekcijske poslove Grada Vranja, „izašli smo na lice mesta i zabranili korišćenje bazena, čiji je vlasnik HK Jumko“.

 

„Nema šanse“, kaže Nenad Djorđević, gradski većnik za sport i omladinu, „da ove godine Jumkov bazen proradi. Možda, kao što kažu tamo, projekat postoji, ali to je bila 2008. godina, kakve veze mi imamo sa tim“?

KABAT ZA NASLEDjENO: To je u stilu nove vlasti, da se stara kabati za nasleđeno. Ali, Branimir Stojančić, sekretar IO GrO SPS Vranje ima donekle razumevanja za ovaj problem Grada:

„Grad ne može da investira sredstva u nešto što nije njegovo. Kao zakupac, Grad je mogao da plaća režijske troškove, ili neke sitnije popravke, ali nije mogao da kompletno renovira bazen bez saglasnosti vlasnika, Jumka. Bili su ovde i predstavnici Ministarstva sporta i Plivačkog saveza Srbije, i postojala je dobra volja da se obezbede sredstva za rekonstrukciju bazena, pa čak i da se pokrije, jer je zatvoreni bazen upravo jedna od stvari koja nedostaju Vranju. I zbog toga, Grad je više puta pokretao inicijativu da se reše dužničko-poverilački odnosi između Jumka i Grada; ali, s druge strane nije postojala dobra volja. Uostalom, bazen nije u tom odnosu jedini problem, ali je sadašnja vlast imala godinu dana da problem detektuje i reši, zašto nije ništa preduzela“?

 

 

A bilo je prilike. Primerice, bazen „Koštana“ – početkom juna, kompanija BAT je u renoviranje ovog bazena uložila 10.000 evra, uz učešće lokalne samouprave i još nekoliko sponzora. I, bazen radi, pa rastura.

Dakle, moguće je!

 

 

HAN I LESKOVAC

I ovde se postavlja pitanje, ne ko ima štete što Jumkov bazen ne radi, to su svakako građani Vranja, već ko od toga ima koristi? Ne bismo spekulisali sa ličnim interesima, ali najveći dobitnici nisu ni bazen „Koštana“ ni privatni zatvoreni bazen u Kupinincu, već bazeni u Vladičinom Hanu i Leskovcu!

„Normalno“, kaže naš sagovornik koji je hteo da ostane anoniman, „da ću da idem u Vladičin Han, i ne samo ja, bazen vri od Vranjanaca. A i Leskovac, kad se preračunam, više mi se isplati – na „Koštani“ ulaz 200 dinara, u Leskovcu 80 dinara po osobi, isti odnos za hranu i piće. Pa nam nije teško da četvoročlana porodica plus jedan saputnik, odemo do Leskovca i za jeftinije pare uživamo u dva pokrivena olimpijska bazena, na kojima trenira naša plivačka i vaterpolo reprezentacija, ej“!

E, dok i Vranje ne dočeka taj vakat, ostaje nam samo povratak u Kazanđol.

 

ZutoCvece